Pošto su nas nadležni, uz podvlačenje sveopšteg zadovoljstva, obavestili kako su uspešno završeni pregovori sa porodicom Brajana Stajnhauera uključiv i sumu od 900.000 dolara (dalje: 1 Miladin), na ime naknade – što štete što bruke – upustiše, se preko državnog sekretara i ministarke pravde, u objašnjenje porekla novca. Prelazim preko već poslovičnihprotivrečnosti u iskazima koji bi ih diskvalifikovali kao svedoke i u najbanalnijim sudskim postupcima (drž. sekretar: ima novca oduzetog zbog izvršenog krivičnog dela; ministarka: tog novca nema) i pokušavam da utvrdim sadržinu primenjivog zakonodavstva.

Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik SR“, br. 97/2008 – dalje: ZOIKD), koji je počeo da se primenjuje 1. marta 2009. godine, reguliše nekoliko grupa pitanja: vrste krivičnih dela koja mogu  predstavljati osnov za oduzimanje imovine, imovinu koja može biti predmet oduzimanja, lica od kojih se imovina može oduzeti, sam postupak oduzimanja imovine i organe i tela koja sudeluju u postupku, kao i njihove nadležnosti. Ovim Zakonom je osnovan i novi organ  – Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom koji deluje u sastavu Ministarstva pravde (čl. 8 st. 1). Značajnu, uglavnom istražnu nadležnost, u postupku oduzimanja imovine ima Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu, koja je telo Ministarstva unutrašnjih poslova (čl. 6 st. 1). Imovina se može oduzeti privremeno ili trajno, a pravnu sudbinu trajno oduzete imovine uređuje čl. 49 ZOIKD, koji glasi:

„Po odbitku troškova upravljanja oduzetom imovinom i namirenju imovinskopravnog zahteva oštećenog, novčana sredstva dobijena prodajom trajno oduzete imovine uplaćuju se u budžet Republike Srbije i raspodeljuju se u iznosu od po 20% za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, Jedinice i Direkcije.

Preostala novčana sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, u skladu sa aktom Vlade.“

Dakle:

(1) najpre se iz oduzete imovine naknađuju troškovi upravljanja tom imovinom i izmiruje se imovinskopravni zahtev onog ko je oštećen krivičnim delom;

(2) preostali  deo oduzete imovine uplaćuje se u budžet Republike Srbije;

(3) namena sredstava iz budžeta je određena zakonom i tu namenu Vlada, koja upravlja budžetom, mora poštovati;

(4) po 20% oduzete imovine dodeljuje se za finansiranje rada suda, javnog tužilaštva, Direkcije za upravljanje imovinom u sastavu Ministarstva pravde i Organizacione jedinice za finansijsku istragu u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova;

(5) preostalih 20% oduzete imovine koriste se za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova, u skladu sa aktom Vlade.

Slavodobitna izjava nadležnih da se sredstvima kriminala ima finansirati posledica nekog drugog kriminala nije samo uvredljiva za zdrav razum – ona je očigledno protivna upravo citiranom Zakonu. Novac oduzet usled izvršenja krivičnog dela jeste deo budžeta, kao što su to i ostali prihodi stečeni od poreskih obveznika Srbije. Namena tog dela budžeta je jasno određena zakonom – on može da se rasporedi samo organima i institucijama koji su izričnito određeni u čl. 49 ZOIKD.

1 Miladin je isplaćen kao naknada za radnje jednog Miladina Kovačevića, navodno upravo iz ovog dela budžeta. Po kom osnovu – da li je Miladin  saradnik suda, javnog tužilaštva, Direkcije ili tzv. Organizacione jedinice? Da li je Miladin ustanova, tj. institucija – socijalnog, a možda i zdravstvenog, eventualno prosvetnog karaktera? (Doduše, zakonodavac dopušta da se deo novca korisiti i za finasiranje “drugih“ ustanova tj. institucija, dok je Miladin, u pravnom smislu fizičko lice, no, u poslednje vreme očigledno mutiralo u instituciju.)

Kako je premijer mogao dopustiti kršenje zakona koji je tek počeo da se primenjuje, ako je baš sve bilo tako kako drž. sekretar tvrdi? Nisu li zakukali nadležni ministri – socijale, zdravstva, prosvete, kaotitulari jačeg prava od Miladinovog? Nije li ministarka finansija (ali i cela Vlada) imala na umu Zakon o sprečavanju pranja novca („Službeni glasnik RS“, br. br. 107/2005, 117/2005, 62/2006  i 63/2006), čiji čl. 2 st. 1 tač. 2) predviđa: pod pranjem novca se (pored ostalog) smatra i prikrivanje ili netačno prikazivanje činjenica u vezi sa imovinom, sa znanjem da je ta imovina stečena izvršenjem krivičnog dela? Nije li Vlada ipak proprala novac, ako je odista isplatila 1 Miladin iz ovog dela budžeta?

Možda nadležni misle kako je efektno reći da se oslobađamo bremena jednog kriminala, otplaćujući ga drugim kriminalom. Ali, od efekta do defekta samo je jedan, odavno već načinjeni,  korak. Tako da je sve prešlo u javnu i nesputanu defekaciju po glavi poreskog obveznika.

Peščanik.net, 05.04.2009.

The following two tabs change content below.
Vesna Rakić Vodinelić
Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima.