Ne samo da nemaju iluzija o takozvanom mitrovdanskom Ustavu, potvrđenom tankom većinom na dvodnevnom referendumu 2006. godine, nego građani i političke elite Srbije sam koncept ustava opažaju kao pravni akt bez posebnog značaja za realni život. Partijske elite svoj institucionalni legitimitet zasnivaju na izbornim rezultatima, što im dozvoljava da izađu iz ustavnih okvira kad god je potrebno – a kad je takav slučaj sa temeljnim institucijama države, teško da će i građani razumeti ustav kao nešto više od efemerne političke deklaracije.
Sagovornici na poslednjoj tribini u okviru programa „Ustav u 10 slika“, u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju i omladine Helsinškog odbora za ljudska prava, konstatovali su da je za stvarne ustavne promene nužno pre svega promeniti odnos društva prema osnovnom dokumentu koji uređuje pravne odnose u državi i garantuje prava građana.
Zarobljene dilemom o tome šta prethodi ustavnim promenama – promena društva ili institucija – čini se da ni intelektualne elite u Srbiji ne nude mnogo više od poziva na urgentno delanje. Predlog profesorke Srbijanke Turajlić da se oforme obrazovni karavani koji bi građanima Srbije nudili elementarne informacije o značaju ustava za jednu državu, kao i o potrebi da se postojeći menja, 2013. godine u zemlji koja teži priključenju Evropskoj uniji možda zvuči neverovatno – ali zapravo verno održava prilike u društvu.
Nekadašnja predsednica Ustavnog suda, Bosa Nenadić, ukazala je da i pored pojednostavljene procedure za ustavne promene, važeći ustav Srbije ostaje u kategoriji „čvrstih“ ustava koji se menja po strožijoj proceduri – dvotrećinska većina u parlamentu i građanska inicijativa sa najmanje 150.000 potpisa. To može izgledati kao neostvariva brojka, ali s obzirom na istraživanja koja je izneo profesor Aleksandar Molnar, a koja govore da gotovo polovina stanovnika Beograda smatra da Ustav treba menjati, šanse postaju izglednije. Štaviše, glas naroda ide u prilog ustavotvornoj skupštini, što podrazumeva podrebu za radikalnim rezom, iako ovaj mehanizam nije predviđen u važećem Ustavu.
Napisati i usvojiti poželjan a ne idealan ustav, pretvoriti ga u “živi” institut nužan u svakodnevici Srbije i njenih građana, ostaje najvažniji posao. Do tada, igrači nastavljaju da krše pravila za koja je publika do te mere nezainteresovana da ih ni ne poznaje.
Izveštava Milica Jovanović
Peščanik.net, 28.05.2013.
