Poštovani Vladimire*,
Umesto da gubimo vreme na pokušaje rebrendiranja filozofije, predlažem da razjasnimo neke elementarne pojmove. Neka nam za to kao platforma posluži jedna jednostavna ideja, iz jednostavnog iskaza Dejana Ilića: „U situaciji u kojoj je kolektivni identitet nacije obeležen zločinom i moralno okaljan, jedinu osnovu za izgradnju novog kolektivnog identiteta čine univerzalne moralne vrednosti.“
Time bismo mogli da predupredimo okolnost u kojoj je građanima na raspolaganju neki viši interes koji bi ih, privremeno ili zauvek, zaštitio od krivičnog gonjenja za ratne zločine – dok bi nam to istovremeno moglo koristiti i kao instrument za proveru pojedinačnih zahteva za kažnjavanje.
Budući da osećanje kolektivne ili individualne moralne odgovornosti ne može biti predmet sudskog procesa, pravne norme, pa čak ni etičke obaveze, predlažem da ga izostavimo iz ovog diskurzivnog pokušaja.
Univerzalne moralne vrednosti su ravnodušne prema kvantifikovanju zločina, ali moj predlog se ni ne odnosi na aktuelne srpske meme o tome ko je više kriv. Političke posledice kažnjavanja zločina takođe su bezvredne sa ovog stanovišta.
O politici je, uostalom, trebalo razmišljati znatno ranije. Posledice su već tu, između ostalog i u ponovljenim naznakama, kroz presude Gotovini i Haradinaju, da međunarodno pravo ne vidi operaciju Oluja kao zločinački poduhvat, a Oslobodilačku vojsku Kosova kao terorističku bandu, ne zanemarujući činjenicu da je u oba slučaja bilo teških zločina nad Srbima.
Pred nama je dug i složen proces razumevanja zašto je to tako.
*Vladimir Milutinović: Zbunjujući um – Hrvatska i Srbija ne postoje
Peščanik.net, 30.11.2012.
