neinteligentnih svinjarija
Ovog leta prepakovana je medijska korporacija “Glas-Kurir-SINA”. Šta su prva dva, znali ste; ovo treće je entitet koji se koristi kad treba odvaliti neku propagandnu glupost, a da se ne poveže baš odmah s prva dva. Na primer: SINA ima “respektabilni izvor” koji kaže da je Zoran Đinđić “mogao biti ubijen i iz ulaza br. V u Vladu Srbije”, pa se onda na to nadoveže adv. Nenad Vukasović s pričom da to sada treba ozbiljno razmotriti (Kurir, 9. septembar 2007). Na primer: SINA ima pristup Ulemeku Legiji, čijih “400 pitanja i odgovora” posle Kurir i Glas telale okolo danima, bez ikakvog obzira na činjenicu da je reč o prostačkom i dosadnom laganju jednog polupismenog uličnog kriminalca; itd.
To, dakle, sve potiče iz istog dućana na čije je čelo letos dospeo novopečeni i istovremeni glavni urednik čak dva dnevna lista, Đuro Bilbija; nešto se ne sećamo da je u Beogradu – a i drugde – iko ikad bio istovremeni glavni urednik dva dnevna lista, ali neka. Đuro Bilbija je – da podsetimo čitaoca – bio sredinom devedesetih čuveni dopisnik Večernjih novosti iz Moskve, kada je i ušao u istoriju svojim mrtvo-ozbiljnim tekstom o podzemnoj pećini koja spaja Moskvu i Petrograd i kroz koju lete transportni avioni. Vi sad vidite kako lete… Taj i takav g. Bilbija objedinio je tri medijska entiteta – “GLASINAQRIR” – u sabornu operaciju za proizvodnju neinteligentnih svinjarija. Proizvodili su oni to i pre njega, ali sada im se nekako pogoršalo; mora biti da to ima neke veze sa ovom novom sabornošću.
Ali, idemo redom.
Neinteligentna svinjarija prva: 400 glupih pitanja i 400 još glupljih odgovora.
Dok gospođa Nata Mesarević piše pismeni otpravak prvostepene presude za atentat na premijera Đinđića, Bilbijin saborni konglomerat objavljuje “megaintervju” s Legijom Ulemekom. Svrha “megaintervjua” je da se očajnički i u panici izvrši još jedan pritisak na gospođu Mesarević i na Vrhovni sud, ali i da se ohrabre posrnule nade onih koji misle da je Đinđića i trebalo ubiti, ama se ne usuđuju da to javno kažu. Do trenutka kada se ovaj tekst piše (subota, 22. septembar 2007), Legija je u četiri nastavka rekao samo dve stvari koje nije rekao ranije: da je “Đinđićev ubica prebačen avionom u London” i da se “s Đinđićem video pedeset puta”, mada ne može tačno da se seti kad sve i zašto… Koliko se on puta s čovekom video pre nego što će ga ubiti manje je važno. Mnogo je važnije ono prvo: zašto nije na sudu rekao da je “Đinđićev ubica privatnim avionom prebačen u London”? To bi njemu, Legiji, strelcu Zvezdanu Jovanoviću i saučesnicima uveliko olakšalo položaj. Ne kaže, niti ga “SINA” za to pita. A zašto? Verovatno zato što je taj privatni avion odleteo kroz podzemnu pećinu koja spaja Beograd i London.
Neinteligentna svinjarija druga: Koga glumci smeju da glume?
Koliko god da je svinjarija prva nekako više jadna i neinteligentna nego što je svinjarija, toliko je ova svinjarija podjednako i jedno i drugo. Naime, Kurir od petka 21. septembra 2007. donosi na naslovnoj strani najavu “Skandalozno – Mira Šiptarka” za tekst o tome kako je “srpska glumica Mirjana Karanović, posle uloge muslimanke (sa obaveznim malim ‘m’) u ‘Grbavici’, odlučila da igra albansku majku u norveškom filmu”. Pa, na strani 17 ide naslov “Ispod Mire Šiptari vire!” i potpis za sliku “Još samo da uzme novi pasoš: Mirjana Karanović”. Čitalac koji se još nije ispovraćao ima priliku da to učini čitajući tekst potpisan sa “I. Đukić”. Da skratimo i poštedimo čitaoca: tekst polazi od gotove i neosporne pretpostavke da Mira Karanović (i ostali srpski glumci, po definiciji) izdaju srpstvo i otadžbinu igrajući uloge “Šiptarki” “muslimanki” i “Hrvatica” (odnosno to isto u muškom polu). Mira K. je “ponovo odabrala ulogu po svom ukusu”, kaže lice koje je ovu gadost napisalo; Mirin “ukus” dakako je izdajnički i “nema dileme da ona hoda dobro utabanim antisrpskim putevima” i, štaviše, “nije videla ništa sporno u ulozi Esme” (u filmu “Grbavica”). Pa kaže dalje I. Đukić: “Mnogi od nas, skloni večnom praštanju, teška srca su svarili…” i dalje možete misliti, ali nismo joj zaboravili ni što je u filmu “Svjedoci” Vinka Brešana igrala majku itd. “Skloni večnom praštanju”, kao svi Srbi, takvi kao I. Đukić oprostiće sve, kako vidimo; osim igranja “nacionalno neodgovornih uloga” jednoj glumici svetskog glasa. Jeste Mira K. odigrala i jednu ulogu Srpkinje, što je Kuriru “dalo nadu” da Mira “sebe ipak smatra građaninom naše mile zemlje”… e, tu sam se ispovraćao!
Čuj: “naše mile zemlje”..! Đuro, učini nešto!
Sredinom XIX veka glumci putujućih pozorišta u Srbiji i Vojvodini imali su ozbiljan problem igrajući čuveni komad “Boj na Kosovu”: oni koji su glumili Miloša, Lazara i Kosovku djevojku dobijali su džabe piće i večeru u palanačkim kafanama; car Murat i Vuk Branković dobijali su batine. Jasno?
Ako nije, hoću da kažem da smo za 150 godina srpske scenske umetnosti od naivnosti publike došli do potpune pokvarene gluposti novinskih spisatelja. Eto nam napretka.
Neinteligentna svinjarija treća: Ne tvrdim da je vaša tetka kurva!
Zamislite da ste gornju rečenicu izgovorili domaćinu na slavi u finoj vračarskoj građanskoj familiji koja glasa za DSS, u vreme kada dokona čaršija na sva usta i po svom običaju olajava domaćinovu tetku zbog, hm… kako da vam objasnim… slobodnijeg ponašanja, s čaršijske tačke gledišta. Tetka jeste mlađa i zgodna i gleda svoja posla onako kako misli da treba – štogod čaršija mislila, a za čaršiju joj je svakako svejedno. I tako vi odvalite gornju izjavu onako, ničim izazvani; i šta se desi? Domaćin vas izbaci napolje, zauvek i nogom u dupe i s punim pravom.
E, to je izveo poznati consigliere, adv. Goran Petronijević u Glasu javnosti u petak 21. septembra. U nevešto iskonstruisanom kao fol “intervjuu”, novinarka ga – eto tako, došlo joj od Legijinih baljezgarija – pita “ko bi mogao da bude vođa organizovanog kriminala u Srbiji, a da je pri tom učesnik u vlasti”. Consigliere odgovara: “Ja ne tvrdim da to može da bude Čedomir Jovanović” i ta tvrdnja ode ravno u naslov teksta; nadnaslov je “Ko iz vlasti štiti organizovani kriminal”. Dakle, Čedomir nije da ne može da bude “vođa organizovanog kriminala”, ali Goran to ne tvrdi; čija tetka je kurva?
Ni ja ne tvrdim da je Goran Petronijević lažov; daleko bilo! Goran Petronijević ima za sobom veoma zanimljivu pravosudnu karijeru (vidi Google), ali to je nešto drugo.
E, sad: šta spaja ove tri neinteligentne svinjarije iz fabrike svinjarija “GLASINAQRIR”? Uporna potreba da se zaverenici i podstrekači atentata na premijera Đinđića proglase nevinima; još upornija potreba da se dogme i ideje DSS, radikala i ostatka, kamarile domaćih izdajnika, prorađuju, podupiru i razrađuju do blesavosti i bestidnosti; sve to u sklopu namere da se “kosovskim stepenicama” (Vojin Dimitrijević) opet, posle Slobe Kosovskog, svima nama popnu na glavu i grbaču.
Ovo je sumrak svake pameti i osnovne pristojnosti, ali to nema ko da kaže.
Danas, 24. septembar 2007.
Pešcanik.net, 23.09.2007
