Ako se ne desi neko čudo – a čuda se ne događaju kad treba, dragi čitaoče – kad ova beleška bude u tvojim rukama Skupština će pred sobom imati Predlog zakona o informisanju. Ako i kada dođe do glasanja, pazite jako dobro ko je kako glasao: trebaće vam za buduće izbore.
Ponadao sam se da neću morati još o ovome, ali slučaj se odmotavao i dalje u lošem smeru. Prvo je Helsinški odbor Srbije podržao ovaj zakonski predlog, nezgrapno i nadasve nepromišljeno; nagađam zato što su poverovali da će se tako uterati u red oni koji ih pljuju iz navike, kao bespomoćnu žrtvu za koju lovostaja nema. Možda će tako i biti, ali cena je prevelika za tako malo olakšanje – ako olakšanja bude, u šta nismo sigurni. Helsinški odbor trebalo bi da bude poslednji koji bi podržao ovakve promene zakona, jer se one protive temeljnim načelima Helsinške povelje i utiru put primeni cenzure. To je jedino važno; svaka kratkoročna privatna korist od ovih promena zakona skupo će nas koštati, ali to jedan deo liberalne i demokratske javnosti nikako da shvati.
Hajde da se ne foliramo više! Oni koji podržavaju ove zakonske promene misle da će tako ućutkati raspomamljene, gnusne i odvratne lažljive tabloide koji im idu na živce, vređaju ih i kleveću nekažnjeno. Jeste: te štampane stvari takve su i još gore; iza njih stoje ozbiljne političke i finansijske snage sa osloncem na inostranstvo (ovo i ono podjednako); na revanšiste, na kleptokratske strukture koje treba da zaštite svoje investicije, da naškode konkurentima, da legalizuju svoje pljačkaške profite i properu ih. Reč je, dakle, o politici, ne zavaravajmo se.
Ako se složimo oko te jednostavne polazne tačke, neki zaključci slede logički nužno. Ta borba ne vodi se na zakonodavnom polju, nego na političkom: argumentima i polemikom u javnosti. Pokušaj da se politički protivnik ućutka promenama zakona ukazuje na nečistu savest i na prljave ruke. Ako ste čiste savesti i ruku, izađite na crtu i borite se: recite im javno šta ih spada, prepirite se pošteno i sa istinom u ruci i nećete biti poraženi. Možda ne pobedite, ali ste ostali čistoga obraza. Ali iznad svega ne činite kompromise na crti manjeg otpora, ne podlegnite iskušenju savezništva sa manjim (a trenutno korisnim) zlom. Lenjost duha je porok, kao i svaka druga lenjost; još je i gora, jer ugrožava besmrtnu dušu, ali to je već vaš intimno privatni problem u koji ja ulaziti neću iz razloga elementarne pristojnosti.
Onda je moja dugogodišnja draga prijateljica i moja predsednica Nadežda Gaće osetila potrebu da reaguje na moj prošlonedeljni očajnički vapaj na ovom mestu. Nisam bio impresioniran; valjda sam se ja nejasno i konfuzno izrazio, dopuštam; ne znam, ali moja poruka očigledno nije bila shvaćena. Najnoviji razvoj događaja, plašim se, daje mi za pravo. Juče, u nedelju, pojavila se slavodobitna vest da su se G17 i LDP sporazumeli oko kompromisa u vezi sa promenama zakona o informisanju. Toga smo se i plašili. Kao, sada će gejovi odustati od ionako skandaloznih zahteva, a LDP će podržati tako izmenjen predlog. A da li je – i koliko – izmenjen u bitnim odredbama? Nije. I – što je najbitnije! – je li bilo reči o novelama krivičnog zakona, koje su podjednako opasne po slobodu govora? Nije. Umesto uveravanja da će elementarne slobode govora i štampe biti sačuvane i zaštićene, dobili smo mutavu priču o tome kako će se krivično drugačije tretirati „slučajne pogreške“ od „namernih kampanja“ (nije baš tim rečima, ali to je to). E, to smo kupili u zamenu za epohalnu kompromitaciju profesije i savesti. Kako ja da verujem Čedomiru koji veruje Mlađi?
OK: ja sam glup, ja ne vidim širu sliku, ja ne razumem politiku koja je, je li, „umetnost mogućeg“. Ja samo vidim da će ove promene zakona o informisanju i krivičnog zakona duboko ugroziti novinarsku profesiju i uvesti cenzuru. Ja takođe vidim da će odvratni tabloidi ostati nedirnuti, jer iza njih su veće pare nego što mi iz poštenih medija možemo i da zamislimo, a i jači interesi. Jevtini utešni zvuci koji do nas stižu iz trenutne vlasti – da se to odnosi na Njih, a ne na Nas – nisu nikakva uteha: zakoni važe za sve podjednako, kao što će se videti čim neko drugi na izborima uzme izvršnu vlast, što se ovoj našoj veseloj koaliciji sada čini nemogućim. E, pa moguće je i zamislivo je i sve je verovatnije ako ovako nastave. A onda ćemo dobiti čuveni odgovor: pa to su zakoni koje su „vaši“ doneli; zašto se sada bunite, podržali ste ih. Tako nam i treba kad smo se prevarili da pomislimo kako je neko, bilo ko, „naš“. Ne, niko nije „naš“; naš je jedino i isključivo javni interes.
A ti, dragi čitaoče, uključi direktni prenos sednice Narodne skupštine i pamti dobro to što ćeš videti.
Danas, 31.08.2009.
Peščanik.net, 31.08.2009.
