Za dve sedmice, tačnije 24. jula ističe rok predviđen slovenačkim zakonom o dodeljivanju prava na boravak a koji se tiče više od 26.000 ljudi koji su početkom devedesetih izbrisani iz registra stanovnika sa stalnim prebivalištem u Sloveniji.
Ova molba čak i ukoliko je nepotpuna ili neadekvatno popunjena značajna je kao dokaz da je osoba pokazala „svoj interes” za vraćanje statusa, što će označiti početak procesa na čijem bi kraju trebalo da dođe i do odštete za nematerijalne gubitke.
Na osnovu prošlogodišnje presude Evropskog suda za ljudska prava Izbrisani imaju pravo da od Slovenije zatraže i dobiju odštetu zbog nepravdi koje su im nanete, ali preduslov za to je upravni postupak. Odštetu je moguće dobiti i na osnovu presude suda u Strazburu – ali samo pod uslovom da je građanin pre toga podneo molbu za izdavanje dozvole za stalni boravak u Sloveniji i na taj način, prema odredbi zakona, dokazao svoj interes za vraćenje nezakonito oduzetog prava.
Na konferenciji za novinare koju je u Beogradu organizovala Koalicija za REKOM rečeno je da prema zakonu koji je slovenački parlament usvojio pre tri godine, stanovnici izbrisani iz registra svoje molbe mogu podneti u opštini gde su ranije živeli – ili u opštini gde bi želeli da žive po vraćanju statusa.
Takođe, ukoliko su izbrisani stanovnici u međuvremenu preminuli prava na povraćaj oduzetog prava i odštetu nasleđuju njihova deca.
Aplikacije bi najbolje bilo predati lično ali je „svoj interes” moguće izraziti i pismom. Uz molbu je potrebno platiti taksu koja iznosi 96 evra.
Igor Mekina, izvršni direktor Civic Link i javni zagovarač Inicijative REKOM iz Slovenije, upozorio je da ambasada Slovenije u Beogradu na svom sajtu ima samo jednu stranu posvećenu ovom pitanju i to na slovenačkom, gde stoji da se zakon o vraćanju statusa odnosi na one „koji su imali stalni boravak pod uslovom da neprekidno žive u Sloveniji“. Nije naznačeno da je zakon među osobe sa stalnim boravkom uvrstio i one koji su izbrisani iz registra ili prisilno proterani iz Slovenije, kao i na njihovu decu. Zbog toga ljudi misle da se taj zakon ne odnosi na njih, rekao je Mekina i dodao da su mediji i države regiona gotovo po pravilu nezainteresovani za probleme Izbrisanih.
Aleksandar Todorović, osnivač i član predsedništva Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije, pozvao je građane Srbije brisane iz registra stanovnika, a kojih prema procenama ima oko dve hiljade, da bez obzira na naizgled suviše komplikovanu proceduru ipak pokrenu ovaj postupak.
Posle 24. jula ove godine oštećeni građani neće više imati pravni osnov ni da dođu do pravde niti da ostvare pravo na odštetu.
Presuda Evropskog suda zasad se odnosi na nematerajalnu odštetu u iznosu od oko 20.000 evra za one koji dobiju spor protiv Slovenije, dok o iznosu materijalne odštete još nije doneta odluka. Nevladine organizacije najavile su rušenje slovenačkog zakona zbog kratkog vremenskog ograničenja i još nekih spornih odredbi, ali molbe bi trebalo podneti pre isteka roka bez obzira na ishod ove inicijative.
Nataša Kandić, osnivač Fonda za Humanitarno pravo iz Beograda i javna zagovaračica Inicijative REKOM iz Srbije istakla je da u Sloveniji postoji jaka podrška rešavanju ovog pitanja i u pravosudnim institutcijama i u građanskim organizacijama koje su praktično i iznele decenijsku borbu za pravdu. „Postoji puna svest da je reč o teškom kršenju ljudskih prava”, ocenila je Kandić.
Pojedinačni slučajevi oduzimanja prava na boravak u Sloveniji beleženi su i tokom 1991. godine ali je do masovnog brisanja došlo 26. februara 1992. kada su stalni boravak u Sloveniji izgubili svi stanovnici iz bivših jugoslovenskih republika koji do tada nisu zatražili slovenačko državljanstvo. Tom odlukom je oko 26.000 ljudi izgubilo pravo na stanovanje, na rad i socijalnu zaštitu.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 09.07.2013.
