Naslov nema veze sa kišnom kanalizacijom, poplavama i Šapićevim instant rešenjem – znakovima upozorenja kuda ne treba voziti ni hoditi kad se „sastave nebo i zemlja“. Odnosi se na prethodnu karijeru beogradskog gradonačelnika. A pod prethodnom karijerom ne mislim ni na šegrtovanje kod Dragana Đilasa, ni na obračunavanje sa prethodnom partijom jer ga nije branila od medijskih optužbi da je instant doktorirao na „lou-kost“ fakultetu na nekoj mladenovačkoj utrini, ni na rukovođenje Novim Beogradom, već na ono u čemu je zaista bio dobar – na vaterpolo.
Zna jedan od najboljih vaterpolista u istoriji da je najvažnije ono što se dešava pod vodom. Vide se golovi, publika uživa, ali prava bitka se vodi pod vodom. I što više sudije ne vide, to bolje. Jezikom politike, a antikorupcijskim dijalektom – što netransparentnije, to bolje.
I stoga, bez obzira na gromopucatelnu retoriku novog gradonačelnika, njegov otklon od lemura i kampera, prilično je izvesno da će se malo šta promeniti u rukovođenju Beogradom. Barem kada je u pitanju transparentnost, kao jedan od najvažnijih mehanizama za sprečavanje (i otkrivanje) korupcije i poštovanje zakona.
Od Aleksandra Šapića smo prethodnih meseci mogli čuti neke izjave koje su možda prijale „zloradim“ ušima Vesićevih kritičara, pošto je, eto, funkcioner SNS-a otkrio da nešto ili neko u prethodnoj gradskoj SNS vlasti nije valjao ili nije valjalo, zaboravivši da su tu vlast podržavali i za projekte (i budžet) glasali isti odbornici koji su njega izglasali; mogle su se čuti i neke zaista dobre najave, kao što je na primer ona o odustajanju od projekta rečnog prevoza, vrednog 480 miliona evra, koji je zaključen na 30 godina nakon tendera koji je izgledao kao da je napisan da se na njega može javiti samo onaj sa kojim je dogovoreno kako ga napisati. Nismo, međutim, čuli kako će se taj posao raskinuti. U istu kategoriju, „simpatično, ali pitanje kako će se sprovesti“, spada i najava da će Beograd preuzeti i poboljšati naplatu karata u gradskom prevozu. Raskidanje ugovora, poboljšanje naplate, to je nešto što smo slušali još od naprednjačke kampanje za izbore 2012. i 2014. godine, pa je na kraju ugovor produžen pod još nepovoljnijim uslovima, bar sa stanovišta javnog interesa.
Što se tih slatkorečevih i ugodnih najava o rukovođenju Beogradom tiče, a pisalo se o tome dosta na Peščaniku, nije ključno pitanje da li su projekti korisni, smisleni, svrsishodni, nisu važni estetika, kič, već je sve stvar novca, odnosno onoga ko treba da zaradi. Spisak je ogroman – od prve faze Beograda na vodi, kada je Grad imao još neke nadležnosti, pomenutog rečnog prevoza, preko linijskog parka, gondole, spomenika, fontana, jarbola, mostova, do platformi za posmatranje vodoskoka na Adi Ciganliji, ukrasa i kić(č)enja i bezbroj sličnih primera rasipanja javnog novca. I Šapić se, sve da je usamljeni vitez na belom konju u krstaškom pohodu protiv korupcije, s time neće obračunati. I kada bi želeo, zbog toga što ne sme i ne može. A dokle će sezati „supstitucija“ onih koji će se omastiti gradskim novcem odlučivaće Vrhovni šef, a ne Šapić ili neki kvazipartijski forumi koji se, kako mediji „saznaju“, pitaju o na primer smenjivanju direktora javnih komunalnih preduzeća i ustanova.
A na tom primeru najbolje se pokazuje zbog čega su vašem autoru strepnje jače od nade (ako je ikakva ikada postojala) da će uzjahivanje Ace na mesto Sićve011 doneti boljitak u vezi sa upravljanjem javnim resursima (pa i javnim preduzećima) i gradom u celini.
Nakon što je istakao ozbiljnu kandidaturu za „biser meseca“ ili kakvo slično priznanje za retoričko-filigranske bravure u beslovesnosti, izjavom da su imena i biografije kandidata za direktore i vršioce dužnosti direktora čuvane od javnosti kao recept za koka-kolu, da ih „njihovi mediji“ ne bi ocrnili, Šapić je otišao korak dalje. Pojasnio je da građane ne treba da zanima po kakvom postupku su direktori smenjeni, već kako će oni koji su izabrani na njihova mesta ubuduće raditi svoj posao.
Za one sa vrha tribina – važni su golovi, a ne ono što se dešava ispod vode, posebno ako sudija ne primećuje, ne svira faul, odnosno ako je Vrhovni sudija na našoj (Šapićevoj) strani.
Ni tu nije kraj, nemojte da se razilazite, ima još nekoliko četvrtina: Šapić je „manje-više upoznat sa radnim biografijama“ novoizabranih direktora i „ima poverenja u te ljude“.
I konačno, kao što je Vrhovni selektor preuzimao odgovornost za raznorazne idiote i druge funkcionere koje su njihovi mediji ocrnjivali, Šapić i „gradska uprava“ će pokušati da preuzmu „odgovornost za sve stvari koje se dešavaju u Beogradu“, pa i „odgovornost za rad direktora gradskih preduzeća“.
U Srbiji 2022. godine nema mnogo smisla ponavljati šta piše u propisima – kome odgovaraju direktori (bez kvalifikacija i pokušaja ili pokušavanja, nije ovo skok u vis ili dalj). Nema mnogo smisla ponavljati ni da je potrebno podrobno se upoznati sa biografijama i utvrditi da li kandidati ispunjavaju zakonske uslove. Jer prilikom izbora direktora JP ili JKP na konkursu, zakon propisuje da komisija utvrđuje da li kandidat ispunjava stroge zakonske uslove. Prilikom postavljanja VD, koji mora da ispuni iste uslove, niko to ne utvrđuje. A ni javnost ni mediji ne mogu to da provere kada se imena objave tek na početku sednice. Ali, reče Šapić, nikome to nije bitno.
Još ima manje smisla pozivati se na logiku. Postavljeni su vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća i javnih ustanova, pa za sve što se tiče njihovog rada važi pretpostavka da podaci treba da budu javno dostupni.
A što se tiče Šapićevog insistiranja da je sve rađeno po poslovniku koji je usvojila sadašnja opozicija u doba dok je bila na vlasti, možda nije lepo podsećati ko je iz sadašnje vlasti tada bio na vlasti. Tada je možda Šapić bio mlad i neiskusan, tek iskočio iz bazena u Đilasov tim. Stoga bi sada iskusni političar, koji priča o ispravljanju svega što nije valjalo za Vesićevog vakta, mogao da ispravi i ono što nije valjalo još za davnih dana DS-ove vlasti. Pa da u taj poslovnik i gradski statut unese pravila koja će garantovati transparentniji proces izbora.
Za početak, Transparentnost Srbija je pojedinim opštinama sa kojima je radila na lokalnim antikorupcijskim planovima (LAP) uradila model akta koji propisuje ko i kako utvrđuje da li kandidati za vd direktore JP i JU ispunjavaju uslove. Usvajanje tog akta predviđeno je, naime, njihovim LAP-ovima. Beograd, međutim, nema LAP, iako je direktor Agencije za sprečavanje korupcije pre 3-4 godine s puno entuzijazma u ime gradskih vlasti najavljivao donošenje tog plana.
S druge strane, nepostojanje strateškog plana nije prepreka da se usvoji pojedinačni akt i unapredi praksa.
Ali samo ako bi to nekome zaista bilo bitno.
Pa i građanima, naviklim da im se kaže šta treba i ne treba da ih zanima.
Pa i što bi ih zanimalo, eno ga Grčić, postavljen jer su u njega verovali iako nije ispunjavao uslove, sedeo je na čelu EPS-a 7 godina. I kakvu je štetu načinio?
Peščanik.net, 20.08.2022.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Ko je tipovao Srbiju - 25/03/2024
- Ne slažem se sa pitanjem - 14/02/2024
- Zločin i uređenje - 15/01/2024
