Ledia Kostandini, Domino Effect http://bit.ly/1t8d2MU

 
Mesecima gledam na banderama po Zvezdari plakate sa fotošopiranom dobroćudnom njuškom Voje Šešelja i natpisom „Šešelj dolazi”. Ovih dana se ta priča bila zaoštrila: evo samo što nije stigao, pa ćete da vidite čija nana crnu vunu prede; ima da vas rastera kao mačke s jebišta, kao što je razbucao i haški kazamat gde akrepe memla davi, a s kojom je namerom tamo i otišao. Na mitingu u Beogradu pre neki dan onaj Nemanja Šarović (on se svojevremeno učio za Acu Vučića, ali je pao) poručio je Vučiću da će ga snaći ista sudba kleta kao i „sve koji su Šešelja hapsili: Tito, Sloba i Đinđić”.

E, sad: Tito ga nije hapsio, jer je bio već uveliko mrtav kad je Šešelja uhapsilo u Sarajevu; Sloba ga je hapsio dogovorno; Đinđić ga nije hapsio, već je Voja sam od sebe, posle velikih napora, uspeo da se dokopa Sheveningena.

Sada smo svi u situaciji bezizlaznoj: Tribunal praktično moli Vladu Srbije da primi Voju natrag; Vlada hoće, ali da Voja poštuje uslove Tribunala; Voja neće da poštuje nikakve uslove, osim da ne napušta Srbiju. Tako to ide kad ljudi ne slušaju pametnije od sebe. Lepo smo im govorili još od osnivanja Tribunala da se okanu Voje Šešelja, jer iz toga će samo belaj ispasti.

Sve i da sam dođe u Den Hag, trebalo ga je oterati s vrata. Sada im preostaje samo jedno rešenje: da ga sa stvarima u crnoj najlon kesi silom izbace iz pritvora u Sheveningenu, a kad bude lupao na vrata, da ga prime natrag, da mu kažu neka nađe neki hotel i neka se nosi. To je, kako stvari stoje, jedini razborit način da se taj problem reši. Zašto? Zato što je Tribunal, u svojoj gluposti i lenjosti, sebi navukao na vrat nerešiv problem (a lepo smo im govorili…). S Vojom Šešeljem ne treba imati nikakva posla nikad, to smo naučili (osim da povremeno popije batine, ali to nije demokratski). On je samoubilački tip, nepodnošljiv karakter i uopšte drkadžija monumentalnih razmera i najbolje je ne pipati ga ni službenom palicom.

Eto ga tamo, što kažu Mostarci.

Svo ovo mrčenje papira i interneta puki je gubitak; zijan, rekli bi Bosanci i Hercegovci.

Voja očigledno neće u Srbiju, inače bi bio pristao na uslove Tribunala. Sve i da je došao, pristavši na uslove, on bi ovdašnjim vlastima odmah napravio problem, jer bi se detonirao u javnosti istog trenutka, pa bi morali da ga pritvore i – eto veselja Šaroviću, Krasiću i Vjerici. Zato se njegov bivši potpredsednik i njegov bivši generalni sekretar Srpske radikalne stranke tako i skanjeraju.

Nije da bi Šešeljev povratak bio takav šok za ovu Srbiju; nema više od par hiljada pijanih magaraca (više očiju neg’ zubi) koji bi od toga pravili cirkus; njihovo je prošlo. Problem je u Tribunalu, koji sada ne zna šta bi s njim; jedino da ga osude na onoliko koliko je već odsedeo, pa da ga se reše, a to je inače omiljeni pravosudni način za rešavanje sopstvenih svinjarija.

 
Pogled preko reke

Pančevac, 04.07.2014.

Peščanik.net, 05.07.2014.