Šest pesama

Slobo kazuje na kome je pravda

Papir mrči Antoniću Slobo – Ne mrči ga što je slave željan, No ga mrči da mu se osveti! Kad je sitnu namrčio knjigu, On poziva mladoga čauša, Te ovako stane besjediti: „Davor momče, davor dobro moje, Sad poteci iz petnijeh žila, Te moj govor i besjedu mudru Hitno predaj Politici dičnoj I njezinoj rubrici svadljivoj, A u kojoj svakoga četvrtka – Gleda sebe majmun u zrcalo!”

Kad napisa Antoniću Slobo Knjigu sitnu i kada je posla, Okrete se poslu domaćemu: Natapira kose ofarbane, Umi lice vulkanskog porijekla I protrlja znojave dlanove,¹ Te otpoče čedo svjetovati: „Kad se kreneš noćas zanoćiti, Ti ne bacaj ruho po stolici, Već ga složi i uredno smotaj, Te otvori dolap u duvaru, Pa u dolap tiho, svetosavski, Složi ruho k`o pod konac svilen – Da ne kriva ni l`jevo ni desno – Da tu vlada red, rad i poredak, K`o da ga je Obraz položio, K`o da ga je Firer postrojio!“

Pa se krete stolu pisaćemu Ne bil` štogođ novo namrčio, Al` ga stade mučiti dilema:² Da l` studirat` ili gusle svirat`, Da li spavat il` knjige otvarat – Il` krenuti skupa sa kolegom Iz revije za nejač ovdašnju – Nove Srbske Ulizičke Misli? Kad dilemu ne usp`je rješiti, Tad obori svoju rusu glavu, Stade gorku sudbu proklinjati Što ga ćera svakoga četvrtka Da silazi s uma pomračena,³ Te da traži stalno nove teme Kojima će svima dokazivat` Da fašizam liberalno sniva U Srbskome toplom kokošinjcu I da nema nikakve razlike Međ` Firerom i građanom mirnim!

Al` se tada na svu sreću sjeti Da Srbijom legalizam vlada Da se ima o čemu pisati Da se ima kome prebacivat`- Sve od gr`ješnog zrnca krvnoga Pa do borbe za ustavna prava, Koju vode izdajice Srbstva – Te zavapi čistom ćirilicom: “Ој погледе, алај си ми пук`о, (Зашто си ми пук`о пред очима, Чиме ћу те јадан зал`јепити?)⁴ Па сад виђех што не виђех прије: Ко кођ пише писмом латинскијем, А да није рода мањинскога, Мора бити погано кољено! Ко гођ мисли да исправан Србин Штогођ друго писати умије Осим благe, светe ћирилицe – Тај је изрод рода Сербскога, Те му ваља одмах укинути Сва уставна и грађанска права, Па га ваља одмах проћерати На ђубриште наше Историје!“

Kad je tako zadobio krila, On se sјeti još pravnijeh tema, Kojeno je baš zanemariv`o, Jer o njima ništa znao nije! Pak dohvati nacrta zakona Od proklete liberalne stranke I tad stade papira mrčiti: „Pripazite malo bolje Srblji! Šta će nama mrski ispitivač Za povrede vaših ljudskih prava? Šta će nama dokazi opaki Za stradanja vaša izmišljena, Kad nam Služba odvajkada stoji? Dogod čvrsto naša Služba brine, Za budućnost Srbstva se ne bojim, Dok imamo Službu da vas prati,⁵ Šta će nama zakoni moderni – Mi imamo Srbstvo i Službinstvo, Šta će nama bratstvo i jedinstvo!“

Peščanik.net, 05.11.2007.

Index animi sermo⁶

Pravnička je tuga pregolema – u Srbiji paragrafa nema, da izbrišu potpis od penkala, kojeg nama Jevropa je dala!

„Sve što ovaj Pakt u sebi krije, poništiću kao da ga nije“ – poručuje Voja nama svagda. Ovde nema: Pacta sunt servanda!⁷

„Proklet da je EU Ugovore“ – Voja-Toma-Velja tvrdo zbore, neće ništa Jevropi prodavat`, jer je u njih – manus manum lavat!⁸

Gde je Voja paraf udario, potpis ni da nije privirio, džaba pero oštri onaj mali – jer: „Derogo mandat generali!“⁹

„Overiste pečatom Judinim što uglavih i ja sâm sa njinim Ren-Solanom i svih dvaes` sedam, te sad bolno trpim culpam meam!“¹⁰

Diversi diversa putant¹¹ – to ne priznaje Vojin ađutant, već celom svetu objavljuje rat, sve krešteć`: „Ovo je Trojni pakt!“

„U Evropu nećeš dugo, dugo, Srbijice moja slatka tugo, Evropa i ti, to je nostra cosa!“ No,dilatio in lege est odiosa!¹²

„Oteše nam i Kosovo ravno, što izgubi Sloba još odavno!“ Za tu tešku ranu samo Voja mari – inter malleum et incundem versari.¹³

Skuplja narod i govore drži, svu Evropu On verbalno prži! Govor otkriva posrnuli um: „Communio est mater rixarum!“¹⁴

Sve prenosi javni er-te-es da raspiri narodnjački bes. Hajd` krenite zborit` nešto drugo – jer nihil est incertius vulgo!¹⁵

Pravnička je tuga pregolema – svako svakog tu po glavi lema, otkaz`o je pravnički silabus, u Srbiji rebus sic stantibus!¹⁶

Peščanik.net, 06.05.2008.

Početak bune na ‘artije

Bože mili čuda velikoga! Kad se ćaše po Gradu Bjelome, po Bjelome Gradu da prevrne i da druga postane sudija! Tu knezovi nisu radi kavzi, niti ištu novijeh izbora, nit` su rade Nove Izjelice – legalisti radikalskog kova, nit` je rada sirotinja stara, mada prevoz plaćati ne može ni trpiti GSP zuluma!

Nisu radi ni građani ljuti dizat` bunu prije dvanest sati – i to da je kol`ko – tol`ko brzo! (Ako bune na vidiku nema, čemu pjesme uz gusle kazivat`? Mora biti da larpurlartizam vodi ruku novijeh pjevača: Evrosonže, moja rano ljuta, tebe treba skloniti sa puta.)

Kad poslednje vrgoše izbore, viš` Srbije po nebu vedrome uvati se sunce u proljeće, jedna nojca tri puta smrkava i tri puta igra ka Istoku!

Padišahu Putinu se klanja četa mala, ali odabrana u kafani na Kalemegdanu. Tu, za stolom, svih sedam dahija: Mula-Andrej i Kučuk-Ivica, Komatina-beže komunalni, na čelu im Vučić Mehmed-aga, tu i Antić, gradski taindžija,¹⁷ Starac Krko od stotinu ljeta, sa svojijem mlađanim prvencem, dopanulim penzije prerane!

Sve sedam se sastalo dahija Biogradu pod čadorom svjetlim, sa reklamom ožujskoga piva. Ogrnuli moderna odjela, suze rone kroz smjeh neiskreni, pa stadoše uglas besjediti:

“Ala kardaš,¹⁸ čudnijeh prilika! Ovo joldaš¹⁹ dobro biti neće, sem ako se odma udružimo i na ovom stolu kafanskome Šešeljev amanet ovjerimo državnijem pečatom iz Haga, što ga čuva Koštunica-aga!”

Što rekoše, to i ovjeriše, Starca Krku vrgli u začelje, te pozvaše foto-reportere, iskeziše vještačke vilice, potpisaše knjige indžijele,²⁰ pak dadoše izjave za štampu. Ne poniče Vučić Mehmed-aga, ne poniče, već junak prošapta:

“Sikter, more Be devedes` i dva. mol`te boga i jezan²¹ učite, jerbo ću vam kablove potopit`, sve dozvole odmah poništiti, čim zasjednem u Dvorove Stare!“

A naglas se `vako iskazao: „Ne brin`te se nama dahijama, dok je nama zdravlja i pameti, stalno ćemo s uma silaziti, dokle god je biogradskog Grada, mi smo kadri Grada uništiti, a u Gradu sirotinji raji i poslednju paru haračiti!“

Sve dahije na noge skočiše, Vučić-agi svi se pokloniše: „Fala, joldaš, Vučić Mehmed-aga, tvoja pamet pašovati može! Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svađe poslušati!“

Nije majka rodila dahiju da prozbori Vučić Mehmed-agi: „Nuto momka, nuto i pameti!“ Zborio bi kada bi ko im`o, ali naših svih sedam dahija gotovi su samo plen djeliti, štono su ga lako osvojili, sve sa našim glasovima glupim…. (Nastavlja se uporno, preko dva veka.)

Bespuća povjesne zbiljnosti

Jeremijada

Vino pije Jeremiću Vuče u prokletom gradu holandskome, Međ`narodnom sudu u hodniku Sa njim pije četa pobratima što iz Vlade, što iz Parlamenta.

Uz skute mu dijete Ivica, sa Ivicom deli Mrkonjiću i jošt više našijeh hajduka. Kad s` hajduci vina napojiše i u vinu ćeif zadobiše, `vako reče Jeremiću Vuče:

„Čujte mene svjetske poglavice! Kontra-tužbu vama ću napisat` podnijeću je Međ`narodnom sudu – sudijama u svili-kadifi! Tamo će vas biti i mučiti (i vaditi vaše oči čarne), jer ste, braćo, ostarili teško, Alchajmera usput zapatili! Ne možete samnom četovati, gr`jeh hrvatski svi zaboraviste – od Turaka do današnjih dana!“

To izreče Jeremiću Vuče, pa se skoči od poda na noge, zgrabi pero i teftere grdne, te sam uze tužbu sastavljati i uz tužbu teško uzdisati, od pravničkog posla dosadnoga.

Odgovara vlastela evropska: „Mili bože, čuda velikoga! Kad sud sebe proglasi nadležnim ti se, Vuče, tek tada pris`jeti kontra-tužbe i srpskijeh rana, Jasenovca, Oluje, Krajine, kojeno si, smušenošću svojom sve do danas Kosovom prikriv`o. S Euleksom budan zanoćiv`o, Ban Ki Muna u snu si zaziv`o, pak skakao na noge lagane zadobivši većinu glasova u Skupštini našoj generalnoj!“

Kad to začu Jeremiću Vuče, vrisnu momak iz grla b`jeloga, zaboravi diplomatske note i pokaza svih trideset zuba!

Tenka vozi, tenk mu poigrava, a zvekeće sablja o bedrima. Pak on razvi barjake svilene, na njima su sva čet`ri ocila – te dohvati laka mikrofona, medijima ud`ri talambase:

„Hoću tužbu za Kosovo ravno, neću tužbu vlastele hrvatske, kontra-tužbu u sepetu nosim, jedno pamtim, drugo zaboravljam, jedno pišem, drugo progovaram! Ne prihvatam uslove jevropske – kad je dosta, dosta biti mora: ne priliči `vakome junaku džilitnut` se, ne pogodit` cilja – suda haškog ili suda noćnog, tu za mene razlike i nema!

Zato svima objavljujem javno: džilitam se do sudnjega dana, oko mene kruga načinite, jer ću suda jednom pogoditi!

Ne prihvatam sudsko poravnanje, al` uvodim tajne pregovore – to je pos`o uhodan u ratu: prodaš Srbu, preprodaš Hrvatu. Zemlje gore, gradovi se ruše, ljudi ovdje mogu da ispuše!²²

Peščanik.net, 22.11.2008.

Sve se ovo ne bi desilo, samo da je Pera na vreme otišao u policiju

Procviljele sve srpske vojvode, u sužanjstvu sajta Pješčanika. A da zašto? Veće ni kroza što, do za glase biračkoga t`jela – jer se đeca sajta osilila, pa ne poju umilnih pjesama kano druga štampa prestonička.

Iz sokaka našeg balkanskoga stari momci kukavičkog soja, iz boy`s cluba našeg domaćega Pješčaniku sajta oboriše, nacistima dušu odmoriše pak stadoše složno tihovati:

“Pješčaniče leglo izdajničko, jesmo tebe danas oborili, i radio talase slomili! Nakrivimo masne kapetine i stegnimo gnusne šapetine, kano sto je Slobo neprebolni – sve vršeći strogi legalizam – zabranjiv`o medije slobodne!”

Al` ne vrjedi gasit` Pješčanika, jer će Cece laktom progovorit` sa gostima svojim glagoljivim, makar sajta od blata pravile, klinastijem sastavljale pismom, pak sazvaše hakere iz grada.

Niče haker k`o iz zemlje trava te on stade sajta podizati. Hoćel` haker virusa otkriti, il` će pred njim nikom poniknuti? Polećela dva vrana gavrana, crne glase s terena donose:

„Džaba smo se bili i mučili, badava smo noćima krečili, razbijali auta polovnoga, jer hakeri sajta podigoše sve pomoću štapa i kanapa!

Otkazaše BIA uređaji i džebana skupo isplaćena, stoljetnome čvrstome savezu svi` zajedno patriotskih snaga!“

Gledala ih iz gorice vila, sestra ljutog Pere, Teofila: “Niste kadri Pješčanika srušit` jer pjesak je sitan, a čudnovat – pa izbija i kad ničeg nema usred ovog tamnog vilajeta. Ne volite sa(j)tove gledati, pa ni ovaj pjesak kako teče, sve brojeći sate i minute spektakluka²³ vašeg vladajućeg, strepnja vaša dublja je od nade – tako vas je Pisac kalemio!“

Peščanik.net, 29.01.2009.

Ne daj se Dobrice

Ne daj se Dobrice ne daj se kritikama naš Dobrice

talozima i nakazama Drugih jer još ti je mozak topao poguban raspored i rijetke misli imao si dublje strijepnje od nada

tvoja strijepnja – divota a nada ti je u ubožnici uvjek si bio intelektualno drukčiji po sviranju u diple, po naklonima gomili

pratiš nas previše jutara

od Gazimestana do Srebrenice i ruši se državni helikopter tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu dedinjsku padinu u maskirnom si odijelu i opkoljen kusturicama.

Ne daj se starosti naša, ne daj se Dobrice.

Dugo je pripremana tvoja odbrana i onda slučajno uz vruću rakiju iz tvojih preopširnih rečenica, loše prikrivena mržnja

tvoj je način pjesnika na Galebu a obrazi od đona kalemaru i otporašu naš pa tvoje uši, UDBA i tvoja radna soba plodna kao kašikara kao ledeno-mračna svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Dunava humanog preseljenja bez broja kod Tuđman

prokisla proza bez prizora i dalje šum u smušenoj glavi lijepi trenuci rata, genocida i rušenja upotreba zajedničke pljačkaonice i molim vas, ako netko mrzi…

Ne daj se Dobrice.

Evo te, ustaješ tek da okreneš ćurak da li je to nepristojno u ovom istorijskom času

Milošević, Godine raspleta tebi je ipak najdraži početak raspolazeš s još milion važnih obavještajnih podataka naše starosti koja nas pred vlastitim očima vara, a ti krivotvoriš i ne daš se.

Ne daj se Dobrice

Poderi pozivnicu, otkaži promociju, prevari publiku odlazeći da se počešeš

tamo gdje te najviše svrbi guraj kosture u orman gerontokrato naš iz vremena zmija.

Znam da će još biti mladosti, ali ne više ovakve u prosjeku 1389

ti nećeš imati s kim ostati gedža ako se svi pograđane i taj će ti gedžovanluk teško pasti a bit će ipak da si ti u pravu jer sami smo u ovoj krčmi koju su napustili i ugasili svjetlo

a ponovo počinje ono, što smo već kusali devedesetih na balkanskim otocima slova od olova mržnja do bolova udaljeni glasovi koji se miješaju glas Radovana, Mladića, tvojih likova i onih kojih stvarno više nema

na brzinu sklepane knjige pred sajam i nestalo je svjetla s tom tminom još malo đubreta u ovom prostoru i gotovo.

Ne daj se Dobrice.*

*Ako ikad ovo pročitaju Arsen Dedić i Rade Šerbedžija, molim ih za oproštaj.. Nisam mogla da odolim, kao što D.Ć. i njegovi nisu mogli da odole da ne pokvare sve, čak i uspomene.

Peščanik.net, 19.04.2009.

1. U ovom stihu parafraziran je stih Predraga Lucića, Haiku, haiku…, Split 2003, str. 368
2. U ovom i narednom stihu korišćena je kao ugled, a ne doslovno deseteračka fraza Predraga Lucića, op.cit., str. 89
3. Up. izvrsni Lucićev stih, op. cit. str. 169:

   „Ko nanula kojom sa čardaka

   Insan mere kano s uma sići,“

4. Up. Lucić, op. cit. Str. 170
5. Takođe parafraza Lucića, op. cit., str. 368
6. Govor je slika duše.
7. Ugovori moraju da se izvrše.
8. Ruka ruku mije.
9. Ukidam opšte punomoćje.
10. Svoju grešku (krivicu).
11. Razni ljudi različito misle.
12. Pravo ne trpi odlaganje.
13. Naći se između čekića i nakovnja.
14. Zajednica je majka svađa.
15. Ništa nije nepostojanije od mase (gomile).
16. Stvari tako stoje.
17. Liferant hrane za ministarstva sile
18. O, prijatelji!
19. Druže
20. Sveta knjiga
21. Molitva
22. Poslednja dva stiha su, donekle izmenjena, preuzeta iz pesme Predraga Lucića „It voz fajt for Marloboro lajt!“, Haiku, haiku, jebem ti maiku,Feral Tribune, Split 2003, str. 106.
23. Prema Teofilu Pančiću.

The following two tabs change content below.

• Biografija
• Latest Posts

Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, beogradska pravnica, 1975-1998. predaje na državnom pravnom fakultetu u Beogradu, gde kao vanredna profesorka dobija otkaz posle donošenja restriktivnog Zakona o univerzitetu i dolaska Olivera Antića za dekana. Od 1987. članica Svetskog udruženja za procesno pravo. 1998-1999. pravna savetnica Alternativne akademske obrazovne mreže (AAOM). 1999-2001. rukovodi ekspertskom grupom za reformu pravosuđa Crne Gore. Od 2001. direktorka Instituta za uporedno pravo. Od 2002. redovna profesorka Pravnog fakulteta UNION, koji osniva sa nekoliko profesora izbačenih sa državnog fakulteta. Od 2007. članica Komisije Saveta Evrope za borbu protiv rasne diskriminacije i netolerancije. Aktivizam: ljudska prava, nezavisnost pravosuđa. Politički angažman: 1992-2004. Građanski savez Srbije (GSS), 2004-2007. frakcija GSS-a ’11 decembar’, od 2013. bila je predsednica Saveta Nove stranke, a ostavku na taj položaj podnela je u aprilu 2018, zbog neuspeha na beogradskim izborima. Dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“ za 2020. godinu.

Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)

• Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
• Zakon i topuz - 17/12/2023
• „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023