Počelo je u Mariboru, kad je tamošnji gradonačelnik unajmio privatnu firmu da radi poslove saobraćajne policije. Ne znamo je li to po njihovom zakonu, ali slutimo da je glupo i bezobrazno. Ljudi su mu lepo govorili, pa su ga uhvatili u još nekim korupcijama, ali uzaman. Zapeo čovek, nedokazan (ali ne u krivično-pravnom smislu), arogantan i bezobrazan. Onda su izašli na ulicu, jer nije bilo druge. Dok si rekao „Maribor“, nastadoše prekršaji javnog reda i mira većih razmera, s povređenima i većom materijalnom štetom, nasilničko ponašanje, napad na službeno lice u vršenju službe i već sve što spada. O političkoj šteti ćemo kasnije.
Kao da je Slovencima prekipelo, ne samo Mariborčanima. Društvene mreže proradile su i već nekoliko dana kasnije u Ljubljani, pa u Celju i još nekim mestima dolazi do masovnih protesta. U petak u Ljubljani i do ozbiljnog sukoba demonstranata i policije (tridesetak privedenih, petnaestak povređenih, nekoliko teže). Došlo je do „hemijskih sredstava“ (suzavac) i do vodenih topova (s hladnom vodom u novembarskoj još hladnijoj noći; neće ih valjda polivati toplom, što reče 1996. onaj jedan naš julovac, sada na visokom položaju). Janez Janša je onda, kao podstrekača optužio predsednika Danila Tirka, jer da se on kao plaši da u nedelju izgubi izbore.
Slovenija je prva od bivših republika ušla u EU, pa su shodno tome tamo prvo i nastali protesti protiv pljačkaške neoliberalne prvobitne akumulacije kapitala od koje smo svi krv propljuvali. Trebalo bi neko da napiše knjigu „Položaj radničke klase u Sloveniji“ (kao Engels pre 150 godina). Ne smejte se, nije smešno!
To što se Slovenija najbrže i sa najmanjom štetom iz Jugoslavije izvukla i to što je život tamo bio mnogo bolji nego u ostatku balkanskih ruševina ovde nešto znači. I u Sloveniji na vlasti se smenjuju stranke ekstremnog centra i proizvoljnih naziva. Ni u Sloveniji nema nikoga ko bi zastupao interese radnih ljudi i građana, seljaka i poštene inteligencije. I Slovenijom vladaju korporativni menadžeri, besprincipijelni i besprizorni političari u službi sumnjivog novca, popovi i plaćeni propagandisti „novog poretka“. Demonstranti u Ljubljani i Mariboru jasno su stavili do znanja da nisu zadovoljni nijednom strankom na jelovniku; njima smeta upravo to što su sve iste i što sve pokušavaju da „merama štednje“ iz Berlina od stanovništva naplate sopstveni avanturizam i finansijske gubitke nastale iz bankarske pohlepe.
E, pa Slovenci to nekako baš neće, pa su spremni da izađu na ulicu, da piju batine i suzavac. To što su priliku, kao i uvek, iskoristili neonacisti (srpski: navijači) da se pobiju s policijom, nije ovde od značaja. Uostalom, još se ne zna odakle im ta ideja, osim eto tako, akcije radi; možda. Policiju je to, kako se čini, iznenadilo; možda, znaće se više. Ali puka brojnost demonstranata – desetak hiljada u maloj Ljubljani, već je indikativna. Bauk kruži Evropom, samo što još ne znamo kako se zove.
Danas, 02.12.2012.
Peščanik.net, 03.12.2012.
