Znanje je sila, znanje je moć,
učite deco dan i noć.

Tako je nekada deci govorio veliki srpski pesnik, čika Jova Jovanović-Zmaj. Pošto je Parada ponosa odavno završena, pošto se desilo sve ono što se desilo, pošto su đubretari očistili grad, lekari previli razbijene glave, a svi mogući političari, javni delatnici, policajci, tužioci, psiholozi, pedagozi, sociolozi, komentatori i kolumnisti o tome rekli i napisali ono što su imali, red je da i deca i odrasli ”nauče” nešto o toliko puta pominjanoj ”Sodomi i Gomori”.

Saznanja o njoj dobićemo čitajući prvu knjigu Biblije, naslovljenu kao Postanje, poglavlje broj 19.

Za razliku od 99% pravoslavnih vernika, ja sam to odavno učinio. Zato znam da se nigde ne pominje nikakva ”Sodoma i Gomora”, već samo drevni gradovi Sodom i Gomor.

Priča o ovim gradovima i sudbini njihovih GRAĐANA (kakav lep izraz u tekstu starom više od tri hiljade godina) zapravo počinje u prethodnom, 18. poglavlju, u kome Gospod posećuje Avrama i kaže mu da će njegova žena Sara, iako već u poznoj starosti, roditi sina.

Kao svom izabraniku, saopštava mu, nažalost sa malo detalja, i da je ”velika vika nastala na Sodom i Gomor i greh je njihov suviše grdan” (stih 20), te da će, ako se pokaže da je to istina, uništiti ove gradove. Avram ga pita da li će, zajedno sa nepravednima u njima, uništiti i pravedene ako ih ima makar 50, na šta Gospod odgovara da neće. Zatim Avram licitira brojem potencijalnih pravednika u Sodomu i Gomoru i pita Gospoda da li će ih uništiti ako pravednika ima samo 45, 30, 20, a na kraju samo 10, i ponovo dobija isti odgovor, da neće.

Na početku 19. poglavlja saznajemo da je Lot, (Avramov sinovac), koji živi u Sodomu, videvši dva anđela koja su upravo došla u Sodom, iste pozvao da se kod njega odmore i prenoće. Ali ”još ne behu ni legli, a ljudi iz grada… slegoše se oko kuće. Od dece do staraca ceo se narod tu sleže” zahtevajući od Lota da im izvede svoje goste, da ih ”poznaju”. Za neupućene, to je biblijski izraz za seksualno opštenje. Kako bi ih i deca i starci ”poznali” ostalo je nejasno, ali to u konkretnom slučaju i nije previše važno. Važno je da Lot iz ljubavi prema Gospodu i njegovim anđelima, moli svoje sugrađane da ne čine takvo zlo i u zamenu im nudi svoje ćerke ”koje još ne poznaše čoveka”, dakle device, ”da sa njima čine što im je volja”!? Ne znamo, nažalost, kako se završila ova dramatična scena, ali znamo da su na kraju priče anđeli po božjem nalogu uništili ceo grad, ”jer je protiv GRAĐANA njegovih velika vika pred gospodom” shvativši u stvari da u Sodomu nema ni tih famoznih 10 pravednika. Lota i njegove ćerke, kao jedine PRAVEDNIKE, su naravno poštedeli.

I gde su u toj ”Sodomi i Gomori” te ”lezbejke i pederi”? Zašto se ova priča uopšte povezuje sa osobama LGBT populacije? I šta je zapravo poenta ove priče? Neupućeni i naivni ili neverujući bi mogli da pomisle da je poenta u tome da za ljubav Gospoda i njegovih anđela treba žrtvovati i sopstvenu decu, odnosno dozvoliti rulji da ih siluje! Ili da Gospod ne voli zlo, u ovom slučaju blud i razvrat i homoseksualnost i kažnjava ga?

Jer kada su i deca i starci, a o odraslima da ne govorimo, u jednom gradu toliko potentni i zaslepljeni svojom požudom da nasrću na svakog stranca koji svrati u njihov grad, onda po tom pitanju ne može biti nikakve dileme. Ali ”lezbejke i pederi”?

Njih ova priča eksplicitno ne pominje, ali naši crkveni velikodostojnici i tumači Svetog pisma očigledno ”dokaz” o njihovom prisustvu i zaključak da su baš oni razlog božjeg gneva, izvlače iz apriorne pretpostavke da su anđeli koje je Lot ugostio, muškog pola. Sodomljani pitaju Lota: ”Gde su LJUDI što noćas k tebi dođoše?”

Zato je priča o ”Sodomi i Gomori” za njih sinonim za homoseksualnost, zbog koje je pak velika vika pred Gospodom!

Da li znamo kog su pola anđeli? Imaju li anđeli, heruvimi, serafimi i ostali, uopšte u svojoj božanskoj savršenosti te trivijalne sekundarne karakteristike većine primata? Odmah da vam kažem – ja to ne znam, iako sam pročitao Bibliju i još što šta na tu temu. Niti u toj šturoj priči o Sodomu i Gomoru vidim metaforu o homoseksualizmu kao vrhunskom zlu, pogotovo ne kao nečem još gorem od ratnih zločina i bombardovanja koje nas je zadesilo 1999.

Ali, ako su građani Sodoma i Gomora uništeni zato što su bili razvratni, hajde da vidimo kakvi su bili božji miljenici i pravednici poput Avrama i Lota. Možda tu nađemo odgovore koji nam nedostaju.

Dakle, ono najvažnije o Avramu, koga često nazivaju ocem svih naroda, što će reći i našim ocem, saznajemo u poglavlju 12, stihovi 2-4 te iste knjige Postanje, gde Gospod kaže Avramu: ”Od tebe ću veliki narod učiniti i blagosloviću te i proslaviću ime tvoje… Blagosloviću one koji tebe blagosiljaju i prokleću one koji tebe proklinju, i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.”

Nesumnjivo da je Avram Gospodov direktni izabranik i miljenik. I sve bi to bilo lepo, ali u istom poglavlju u stihovima 10-20 saznajemo da zbog velike gladi u zemlji Hananskoj, Avram sa svojom ženom Sarom odlazi u Egipat. U strahu da ga zbog Sarine vanredne lepote Egipćani ne ubiju, a nju uzmu za sebe, dogovore se da kažu kako mu je ona sestra. Faraon, opčinjen Sarinom lepotom, zaljubljuje se i ženi se njome!? Pored sveprisutnog, sveznajućeg i svevidećeg Gospoda i Sarinog živog i prisutnog muža!? Interesantno, nema šta, mada malo neshvatljivo i neprihvatljivo.

Ali, ima i dalje i ”bolje”. Jer ”nje radi on – faraon – dobro postupaše prema Avramu i Avram dobi od njega ovaca i goveda, magaraca, sluga i sluškinja i kamila”. Međutim, Gospod koji je sve ovo dozvolio, iznenada i neobjašnjivo ”pusti velika zla na faraona i na dom njegov zbog Sare žene Avramove”. Na potpuno nedužnog čoveka, koji je doveden u zabludu lažima božjeg miljenika. Posle svega, faraon pitajući Avrama zašto ga je prevario naređuje svojim slugama ”da isprate njega i ženu njegovu sa CELOM IMOVINOM NJIHOVOM.”

”E, tu bjes me obuze…”, što bi rek’o moj idol Džoni Štulić u pesmi ”Usne zrele višnje”. Jer ako je sve do ovde priča mogla da prođe kao neka metafora o borbi za opstanak i preživljavanje, božjeg izabranika i oca svih budućih naroda na zemlji, ovi imovinsko-finansijski detalji sve to negiraju.

Možda se nećete složiti sa mnom, ali jedno je zarad spasavanja golog života dozvoliti da vam se žena pred vašim očima uda za drugoga, a sasvim drugo kada vi u zamenu za taj ”mali ustupak” od njenog novog muža ne samo dobijete već i prihvatite nešto ”keša”. Onda mu to dođe kao prostitucija i podvođenje sopstvene žene. A to je izgleda Gospodu milo, jer je sve to dozvolio.

Da vidimo kako stoje stvari sa Lotom. Po Bibliji, nakon bezbednog izlaska iz Sodoma, uz božju pomoć, on se sa svoje dve ćerke nastanio u jednoj pećini na brdu pored grada Sigora. I šta je bilo onda? Živeli su srećno do kraja života?

Da vas ne držim u neizvesnosti, odgovor je u već pominjanom poglavlju 19, u stihovima 31-38, u kojima starija Lotova ćerka kaže mlađoj: ”Naš je otac star, a nema čoveka u okolini da k nama dođe, kao što je u celoj zemlji običaj. Hajde da damo ocu vina da se napije, pa da legnemo sa njim, da bi se očuvao rod oca našeg”!?

Neverovatno? Šokantno? Neprihvatljivo? Nemoralno? Skandalozno? Bilo kako bilo, ono što je rečeno bi učinjeno, pa obe Lotove kćeri ”zatrudneše od oca svoga i rodiše mu sinove Moava i Ven-Amina, od kojih nastadoše istoimeni narodi Moavci i Amanci.” E, baš lepo!

Šta je uopšte moguće reći, a ne pomisliti da se iz same Biblije i ovih priča može izvući samo jedan zaključak.

Da su božji izabranici isti ili još gori od onih na koje on usmerava svoj gnev, da zarad božje ljubavi treba pustiti da vam siluju decu, da je dozvoljeno i mudro podvoditi sopstvenu ženu i na tome steći imetak, silovati rođenog oca i u incestu začinjati potomstvo i stvarati narode koje će Gospod slaviti i blagosiljati!

NEEEE…, zavapiće crkveni velikodostojnici, nipošto. I braniće svoju Svetu knjigu i njene skandalozne priče tvrdnjom da su to u stvari božanske metafore sa dubokoumnim i prenesenim značenjima i porukama, do kojih se ne dolazi bukvalnim konzumiranjem ponuđenih tekstova, već samo pravilnim tumačenjem. Pogađate da su za tumačenje  zaduženi jedino oni. Zato ne čudi lakoća sa kojom se, po potrebi, biblijske priče primenjuju i na pripadnike LGBT populacije i njihovu Paradu ponosa.

Jer kada ono što nije i nigde ne piše jeste, a ono što jeste i jasno piše u stvari nije, onda je sve lako. Onda je priča o ”Sodomi i Gomori” od A do Š jasna osuda devijantnosti, nakaznosti i bolesti poznate kao homoseksualnost, koja se božjom voljom kažnjava SMRĆU! Stoga ovdašnje lezbejke, gejevi, biseksualci i transeksualci, po mišljenju svetih otaca, treba da budu srećni što prolaze samo sa anatemom, vređanjem i kamenovanjem.

Rekoh i spasih dušu, ja rab božji Goran Petrović, najnepozvaniji od svih nepozvanih da govori i piše o veri otaca, bivši načelnik zloglasne UDBE. Ma jok, rekoh zato što sam poslušao čika Jovu Zmaja, stekao znanja i sad ne znam šta ću s tim! Kao što ne znam ni koga da pitam zašto i sa kakvim pravom danas, u XXI veku, neko u Srbiji i Evropi sme da sudi i presuđuje ljudima, da zahteva da budu kamenovani, spaljeni i uništeni kao ”grana masline koja ne daje plod” na osnovu priča, bajki, mitova i legendi nastalih pre tri-četiri hiljade godina na prostoru isto toliko hiljada kilometara udaljenom od grada u kome mi danas živimo?

Autor je bivši načelnik Službe državne bezbednosti.

Peščanik.net, 01.11.2010.

TEMA – PARADA PONOSA +

Leave a Reply