Civilno vazduhoplovstvo jedno je od važnih pitanja o kojima se razgovara, ili će se tek razgovarati detaljno, tokom dugotrajnog procesa pregovora Kosova i Srbije, koji se vodi uz posredstvo Evropske unije. Ovaj problem dotiče Evropu u istoj meri u kojoj dotiče i Albaniju i Srbiju. Uprkos činjenici da se radi o važnom problemu, kosovska strana dala je vrlo mali broj izjava o temama pregovora, ali i o strategiji koja se primenjuje. Time se pitanje civilnog vazduhoplovstva, kao i sva druga pitanja, drži iza zatvorenih vrata. U suštini, zabrana letenja koju je Srbija nametnula Kosovu tokom poslednjih deset godina, za ovu zemlju je problem u istoj meri koliko je to i za Evropsku uniju i njene odnose sa Srbijom.
Više od deset godina, avionima koji uzleću sa prištinskog aerodroma i lete ka evropskim destinacijama nije dozvoljeno korišćenje srpskog vazdušnog prostora, što produžava vreme letenja za oko sat vremena u svakom pravcu. Samim tim, aviokompanije imaju veće troškove, što je na kraju ceh koji plaćaju putnici. Ovde se završavaju problemi Kosova, putnika i aviokompanija kada je u pitanju ova necivilizovana zabrana nametnuta od strane Srbije. Međutim, to nije kraj ovog problema kao takvog.
Među putnicima koji svakodnevno putuju iz Prištine nalaze se važni zvaničnici koji rade za UNMIK, EULEX i ICO, kao i ambasadori mnogih zemalja. Mnogi od njih još uvek koriste ove skupe i duge letove koji poleću sa međunarodnog aerodroma u Prištini. Jedna činjenica o kojoj nisu razmišljali ni naši državni zvaničnici ni zvaničnici međunarodne zajednice jeste da zabrana koju je Srbija nametnula Kosovu produžava vreme i povećava cenu letova. Takođe, najvažnije od svega, ova zabrana u suprotnosti je sa globalnim trendovima zaštite životne sredine. Ovi trendovi su važni Evropskoj uniji, Americi, kao i svakoj odgovornoj osobi na ovoj planeti.
Srpska zabrana letenja sasvim je suprotna ovim trendovima. Ona doprinosi zagađenju vazduha i opasnom fenomenu globalnog zagrevanja. Gorivo koje koriste putnički avioni je kerozin. Duže vreme letenja znači veću potrošnju goriva i veću količinu ugljen-dioksida koji se oslobađa u atmosferu. Ovo dovodi do nepotrebnog i nerazumnog zagađivanja vazduha. Evropska unija i druge zemlje sankcionišu ovu vrstu zagađenja, i pokušavaju da smanje nivo zagađenja vazduha prouzrokovanog letovima, u cilju smanjenja globalnog zagrevanja. Zbog ovih i mnogih drugih razloga, u koje neću ulaziti u ovom tekstu, korišćenje srpskog vazdušnog prostora za letove sa prištinskog aerodroma je pitanje o kome bi međusobno trebalo da raspravljaju naša vlada i Evropska unija. Evropska unija bi trebalo da izvrši pritisak na Srbiju da ne krši propise o zaštiti životne sredine i principe slobodne trgovine, naročito danas, kada ova zemlja teži da postane deo Evropske unije. Tokom ovih 10 godina nikada nismo zatražili od Evropske unije da preduzme ovakav korak. Međutim, sada to moramo učiniti.
Zbog našeg nemara, ovo pitanje se danas raspravlja na pregovorima Kosova i Srbije. Ovime rizikujemo da srpska strana proglasi mogući dogovor oko ovog pitanja za ustupak našoj zemlji. Ovaj ustupak, koji to u stvari nije, moraće da prati ustupak sa naše strane, što može imati ozbiljne posledice. Stoga bi Edita Tahiri, koja predvodi kosovski pregovarački tim, kao i kosovska delegacija, trebalo da obrate pažnju i da tokom pregovora ne tretiraju ovaj problem kao problem između Srba i Albanaca, već kao evropski problem. Jednostavno rečeno, treba da insistiramo na evropskom rešenju za ovaj evropski problem.
Remzi Ejupi, nemačko-kosovski investitor u avio-kompanije i izdavač prištinskih dnevnih novina Zëri.
Prevela sa engleskog Bojana Obradović
Peščanik.net, 11.05.2011.