Foto: Slavica Miletić
Foto: Slavica Miletić

Dostojanstvo, pogled drugih koji nehotice potvrđuje unutarnji moralni pad osobe, odlazi velikom brzinom i uglavnom se više ne vraća. Tako je građanka javno ustanovljenog i nagrađenog ugleda Jasmina Paunović u nekoliko minuta izgubila dostojanstvo i raskrila se kao rasistička glupača – ne prvi i izvesno ne jedini primer pojedinačnog pada na strani narodnog otpora. Ništa manje ni bolje nisu se prikazali Milo Lompar i Mila Alečković Nikolić, odavno raskrivena čudovišta. Zbog koristoljublja, zgodnih/nezgodnih okolnosti, ambicije, moralne raspuštenosti, pa i slučajno – raznim načinima su se takvi našli na toj strani. Filtriranje bi za politički uspeh pobune bilo neophodno, studenti bi u toj službi narodu morali biti prvi i nepogrešivi, jer bi morali biti pre svega pragmatični: takvi slučajevi mogu biti uništavajući za društvenu korist koju studenti predstavljaju. Kako hitronogo dostojanstvo beži, daje zgodan primer starina Ljuša, kome je dostojanstvo u begu odnelo i talent, onomad davno kad se odlučio da pređe na stranu prljavih mrcina. Zato je sasvim logično da u grotesknoj završnici preuzme Atelje 212 i sa beloorlovskim pajtašem da coup de grace prestoničkom pozorištu.

Time završavam kratko spominjanje hitronogog dostojanstva i vraćam se glavnoj temi, kako su je predstavili vučimediji: kozmičkoj uvređenosti diktatora zbog vređanja mame i tate mu i ostatka porodice. Rezimirajmo: posle cca 500 pojavljivanja u medijima godišnje (dužina pojavljivanja negde je izračunata i još je impresivnija), nema ni teorijske mogućnosti da je upljuvanost javnosti podnošljiva, i u tom slučaju reakcije nužno uključuju i najbližu okolinu diktatora. Dalje, umešanost nekih članova porodice u izvesne javno teško prihvatljive aktivnosti doprinela je reakciji. I konačno, kad sam diktator nemalo, nekratko i neukusno pominje suze svoje mame i druge pojedinosti iz porodičnog života kojima se nelako veruje, zaslužio je vala i više neučtivog odgovora iz neesenesesovske javnosti. Komičan detalj u svemu tome je da neugledna penzionerka Paunović nije rekla baš ništa što bi posebno bacilo u očaj prvu porodicu – ali, priznajem, prilika se ne propušta.

U međuvremenu, vučimediji su pojačali doživljaj otvorenim poređenjem kralja Aleksandra (Karađorđevića) i vođe nejanuarske diktature – gde je prvi postavio most, postaviće novi onaj koji sada vlada u Srbiji, kako je otkrila provincijska novinarka, jer izvesno će biti na vlasti kada most bude gotov za dve-tri godine. Ispravka: nenovi most, zapravo. Bilo bi krajnje vreme da se smisli titula za diktatora, koji nije kralj a u stvari jeste. Slično je istorija videla sa Frankom, Hitlerom, Salazarom, Papadopulosom i mnogim drugima, a bogami nisu daleko ni neki maršali, a ni jednostavno drugovi. Nešto prepoznatljivo, a neslabo. Ne ni vožd ni vođa, suviše je u upotrebi, to mora biti neologizam. Ne bih se usudila da predlažem, ali nadvoždnjak možda ne bi bilo loše, jer podrazumeva pobedničku infrastrukturu.

Peščanik.net, 25.07.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.