Hapšenje haškog begunca Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine, koga su prošle nedelje pronašli kako se krije u zamračenoj kući u jednom selu u Srbiji, došlo je kao rezultat metodičnog vršenja pritiska na njegovu sve slabiju mrežu podrške, kao i prekidanjem dotoka novca toliko temeljno, da je najvažniji zahtev koji je on postavio nakon hapšenja bio da dobije svoju zamrznutu vojnu penziju od 140 evra mesečno.
„Tri puta je tražio svoju penziju: Potrebna mi je moja penzija. Potrebna mi je moja penzija,“ izjavio je Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, prisećajući se razgovora sa Mladićem tokom zatvorenog saslušanja radi njegove ekstradicije u Hag, gde će mu biti suđeno za genocid u Srebrenici, najstrašniji etnički motivisani masakr na evropskom kontinentu od Drugog svetskog rata.
Ostaje jedno kritično pitanje – ko je tačno štitio Mladića? Pro-zapadna vlada predsednika Borisa Tadic kaže da će ovo ispitati. U pitanju je politički delikatna istraga, koja može dovesti do bivših državnih službenika, ili čak crkvenih velikodostojnika, s obzirom da je nakon hapšenja Mladic izjavio da ga je, tokom godina skrivanja, posetio veliki broj pravoslavnih sveštenika.
Mladićev zahtev za penzijom – koja je zamrznuta 2005. godine, dok je on bio u bekstvu – odraz je proračunate strategije istražnih organa da se prekinu njegove veze sa prijateljima, pomagačima i novcem, kako bi se smanjile opcije za skrivanje, izjavio je Vekarić.
Ova strategija implementirana je tokom tri godine. U tom periodu, nestrpljenje među zapadnim nacijama je raslo. Raslo je i nestrpljenje Serža Bramerca, glavnog tužioca Haškog suda, koji je stalno dovodio u pitanje odlučnost Srbije da pokuša da locira Mladića, najtraženijeg begunca optuženog za ratne zločine na Balkanu.
Bramerc je konstantno pojačavao svoju kritiku potrage za Mladićem. Ovog meseca Bramerc je planirao da objavi izveštaj u kome bi istragu okarakterisao kao neuspešnu. Ovaj korak pretio je da odloži ambicije Srbije da postane deo Evropske unije.
Čak i danas, ostaje pitanje da li je srpska vlada, za koju se dugo sumnjalo da zna gde se Mladić nalazi, konačno rešila da ga uhapsi zbog kombinacije pritiska: izveštaja koji sadrži kritike, posete visokog zvaničnika Evropske unije, ugrožavanja težnje Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, kao i parlamentarnih izbora sledeće godine.
Srpska obaveštajna služba, koja je sarađivala na ovom slučaju sa istražiocima za ratne zločine, izjavila je da sada radi na rekonstrukciji Mladićevog kretanja od 2006. godine.
„Naš cilj je bio da prekinemo njegovu finansijsku podršku, i toga nije bilo u novinama,“ izjavio je Vekaric. „Na tome smo radili dve, tri godine. Prekinuli smo njegovu komunikaciju sa prijateljima i nekoliko kompanija – svima koji su bili spremni da plaćaju njegove troškove. Tako je na kraju mogao da odlazi samo u određene kuće, i naravno da smo počeli da nadgledamo njegove rođake. To je kontekst priče o Mladiću“.
Po rečima Vekarića, tokom nedelje u kojoj je uhapšen Mladic, tužioci su izdali 10 naloga za pretres kuća njegovih pristalica, reagujući na signale da se količina sumnjivog novca koji pronalaze smanjuje. Za razliku od ove, prošle godine je pronađeno 80.000 evra u kući u Beogradu gde živi Mladićeva žena.
Advokat porodice Mladić, Miloš Šaljić, mesecima se žalio da su Mladićevi rođaci pod stalnim pritiskom, da njegov sin gubi ugovore za svoju kompjutersku firmu, dok je njegova snaja otpuštena iz državne firme, iako je dobro radila svoj posao.
U trenutku kada je uhapšen, izjavili su istražioci, Mladić je kod sebe imao 800 američkih dolara.
Vekarić je rekao da je pokušavao da isprovocira Mladića da otkrije gde se nalazi koristeći strategiju javnog kritikovanja. Kasnije je saznao da je Mladić bio toliko besan, da je Vekarića tokom zatvorenog saslušanja provocirao rekavši: „Sa sobom sam nosio pištolj sa devet metaka. Dva puta sam imao priliku da te ubijem.“
Vekarić je izjavio da mu je jedan doušnik rekao da je Mladić, vozeći se u jednim pogrebnim kolima, prošao pored Vekarića dok je on davao izjavu ispred sudnice.
Mladić je pažljivo pratio šta se dešava. Po rečima istražilaca, imao je dosta vremena da gleda televiziju. Inače, oni su Mladića opisali kao „umornog starca“. Na njegovom licu mogao se videti deo priče o tome kako je živeo. Njegov slabašni izgled šokirao je bliske prijatelje i ljude koji su ga tražili. Teško je ovu sliku uporediti sa snažnim bivšim generalom, kakav je na poternicama koje su bile okačene u kancelariji tužilaca za ratne zločine.
Kada je počeo da se skriva od hapšenja, nakon što je Haški tribunal 1995. godine objavio optužnicu protiv njega zbog ratnih zločina tokom opsade Sarajeva i genocida u Srebrenici, gde je ubijeno 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, Mladić je živeo relativno luksuznim životom. Iako je na terenu bilo više od 60.000 pripadnika NATO trupa, Mladić je bio sakriven u vojnim kasarnama na beogradskom Dedinju, a štitili su ga telohranitelji.
S vremena na vreme pojavljivao se u restoranima i na fudbalskim utakmicama, međutim, nakon 2002. godine – kada je vlada donela zakon koji dozvoljava ekstradiciju u Hag – njegov svet polako je počeo da se smanjuje.
Tokom saslušanja, Mladić je pomenuo još jedan izvor podrške tokom godina skrivanja. Po rečima Vekarića, „Mladić je izjavio da je razgovarao sa mnogo pravoslavnih sveštenika“ u tom periodu. Vekarić je dodao da ova Mladićeva izjava znači da je on održavao veze sa antihaškim lobijem crkvenih velikodostojnika, koji su verovali da sistem nepravedno krivi Srbe za zločine počinjene tokom ratova na Balkanu.
Tokom vikenda, jedan od vodećih dnevnih listova, Blic, objavio je članak, zasnovan na neimenovanim izvorima, u kome se tvrdi da se tokom 2006. Mladić skrivao u manastiru Svete Melanije, koji se nalazi zapadno od Lazareva, mesta gde je konačno uhapšen. Bio je paralizovan nakon moždanog udara, i u toliko lošem zdravstvenom stanju, da je ispred oltara bila pripremljena kripta za njegovu sahranu. Iz eparhije Bačke – u kojoj se nalazi manastir, i na čijem je čelu poznati nacionalistički episkop – u nedelju nisu odgovarali na telefonske pozive novinara da komentarišu navode iz članka.
Nakon Mladićevog hapšenja u četvrtak rano ujutru u kući njegovog rođaka, koja se nalazi u selu Lazarevu, državne vlasti, uključujući i predsednika Tadića, obećale su da će istražiti mrežu koja ga je štitila, posebno kako bi proverili da li su neki pripadnici te mreže bili državni operativci, visoki zvaničnici, ili možda čak i sveštenici Srpske pravoslavne crkve. Međutim, malo toga je proizašlo iz sličnih obećanja vlasti da će istražiti jatake koji su čuvali Radovana Karadžića, koji je uhapšen 2008. godine i izručen u Hag, gde mu se sudi za ratne zločine. Njegov jedini pomagač u to vreme izjavio je da je Karadžić znao da ga državni istražni organi drže pod nadzorom dok se krio iza maske bradatog doktora.
Mladić – kao što su mnogi njegovi prijatelji predvideli – nikada nije menjao svoj izgled, ali je pokušavao da živi ne skrećući pažnju na sebe, što nije bio slučaj sa Karadžićem, koji je imao devojku i pojavljivao se u lokalnoj televizijskoj emisiji.
Kada je uhapšen, Mladić je sa sobom imao isteklu ličnu kartu na svoje ime. Kada se pojavio na sudu, prvo što je želeo je da se podseti svoje vojne karijere, izjavio je Vekarić. „Nije pričao o tome ko mu je pomagao.“
Pojavile su se različiti teorije o tome zašto se Mladić predao tako mirno, uključujući optužbe – koje je vlast negirala – da je sa njim postignut dogovor.
Jedna teorija glasi da je Mladić, koji je sada u kasnim šezdesetim godinama, bio u toliko lošem zdravstvenom stanju da mu je bila potrebna lekarska nega, te nije više mogao da preživi kao begunac. Šaljić, njegov advokat, izjavio je da je Mladić imao tri moždana i dva srčana udara, uključujući i onaj 2008. godine, koji se, po rečima jednog člana porodice, desio u trenutku kad je bio sam.
Jedna osoba upoznata sa samim hapšenjem izjavila je da je cela akcija trajala malo više od pola sata. Kada su ga policajci upitali ko je, Mladić je odgovorio, „Čestitam, ja sam taj koga ste tražili“.
Novi detalji o Mladićevom životu nakon 2006. godine, kada su vlasti uhapsile mnoge od njegovih jataka, pojavili su se od kada je Mladić uhapšen. On je bio primoran da beži i skriva se po blokovima Novog Beograda, a na kraju je završio u kući svog rođaka.
Šaljić je izjavio da je Mladić živeo u Lazarevu samo 15 dana pre nego što je uhapšen, iako su neki stanovnici sela tvrdili da je on tamo doveden kako bi se izvelo „namešteno“ hapšenje – tvrdnja koju su vlasti negirale. Vekarić je izjavio da se Mladić u Lazarevu skrivao mesecima.
Bivši član državnog tima koji se bavio praćenjem Mladića, i koji je detaljno opisao nadzor Mladića do 2008. godine na Novom Beogradu, izjavio je da se znalo za njegovo prisustvo u Lazarevu, i da je čak sa prijateljima išao u lov na zečeve i srne, međutim, niko nije želeo da preduzme bilo kakvu akciju dok pritisak nije počeo da se pojačava.
Jedno od pitanja jeste zašto je vlast uhapsila i onda oslobodila Mladićevog rođaka Branka, u čijoj se kući krio Mladić kada je uhapšen.
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, odbacio je tvrdnje da je država predala Mladića zbog pojačanog pritiska. On je izjavio da, posle ovog hapšenja, „mi sada očekujemo da neće biti ozbiljnih prepreka“ na putu ka kandidaturi za članstvo u Evropskoj uniji.
Po rečima istražilaca, Mladić je nakon hapšenja često spominjao grob svoje ćerke Ane, tražeći da mu se dozvoli poseta beogradskom groblju gde je ona sahranjena 1994. godine, nakon što se navodno ubila pištoljem svog oca.
Iz zatvora, Mladić je takođe zatražio da ga poseti njegov stari prijatelj, dr. Zoran Stanković, koji je danas ministar zdravlja. Stanković je takođe i bivši vojni patolog, koji je izvršio autopsiju Mladićeve ćerke i zahtevao istragu, što se nikada nije dogodilo. Do današnjeg dana, Mladić tvrdi da je njegova ćerka ubijena.
Nakon što ga je u četvrtak posetio u zatvoru, Stanković je izjavio da se Mladić potpuno promenio, i da su jedino ostale iste njegove vatrene plave oči. Rekao je da je pred njim bio čovek koji se kretao usporeno, uništen stalnim bežanjem i izolacijom.
„To nije čovek koga sam znao,“ rekao je Stanković, koji je odbio da opiše detalje svog razgovora sa Mladićem. „On je starac.“
Doreen Carvajal i Steven Erlanger, The New York Times, 29.05. 2011.
Prevela Bojana Obradović
Peščanik.net, 31.05.2011.
