U 2025. godini Fond za humanitarno pravo (FHP) pratio je sva suđenja pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, ukupno 27 predmeta. Tokom godine zakazano je 107 pretresa, a održano svega 66. Zbog nepojavljivanja okrivljenih nije održano šest ročišta, a četiri ročišta nisu održana zbog nepojavljivanja njihovih branilaca. Zbog nepristupanja svedoka odloženo je 12, dok je osam ročišta otkazano iz razloga koji nisu poznati FHP-u i javnosti. Među razlozima za odlaganje zabeleženi su i zahtevi odbrane za izuzeće sudskog veća, kao i zahtevi za upoznavanje sa predmetom, o čemu će više biti reči u analizi pojedinačnih predmeta.
Tokom godine Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) podiglo je svega pet optužnica protiv pet lica, od čega su četiri optužnice potvrđene. Sve optužnice rezultat su samostalnih istraga JTRZ-a.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je osam prvostepenih presuda, od kojih su dve donete u ponovljenom postupku. Jedna presuda doneta je na osnovu sporazuma o priznanju krivice zaključenog između JTRZ-a i okrivljenog.
Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama uloženim na presude Višeg suda u Beogradu. Pravnosnažno su okončana četiri predmeta, dok je jedan predmet obustavljen usled procesne nesposobnosti okrivljenog. Novak Stjepanović, okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen u junu 2025. godine na kaznu zatvora od 13 godina zbog ubistva i seksualnog nasilja u ratu u predmetu Bratunac II, nije se odazvao na izdržavanje kazne.
Proteklu godinu obeležili su sve izraženiji politički pritisak na pravosuđe, kao i sužavanje prostora za javne rasprave i stručne debate o izmenama i dopunama zakonskih rešenja koja utiču ne samo na krivično procesuiranje, već i na pravosuđe u celini.
Izbor glavnog javnog tužioca za ratne zločine ostao je u senci političke borbe za prevlast u Visokom savetu tužilaštva (VST) i nije okončan ni u 2025. godini. Odsustvo nosioca rukovodeće funkcije u JTRZ-u dodatno je umanjilo efikasnost i transparentnost njegovog rada.
Suđenja za ratne zločine i dalje se odvijaju u atmosferi poricanja i relativizacije zločina počinjenih tokom oružanih sukoba. Državni funkcioneri, političari i režimu bliski novinari aktivno učestvuju u oblikovanju narativa koji podriva sudski utvrđene činjenice i marginalizuje žrtve.
Cilj izveštaja je da stručnu i širu javnost informiše o tokovima suđenja, identifikuje ključne prepreke u ostvarivanju pravde i ukaže nadležnim institucijama na određene propuste, a sve radi unapređenja rada na predmetima ratnih zločina.
Izveštaj možete preuzeti na sledećem linku.
Fond za humanitarno pravo, 30.04.2026.
Peščanik.net, 01.05.2026.
