Portparol ekstremističkog pokreta „1389” Miša Vacić osuđen je u petak na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora zbog širenja rasne i druge diskriminacije, nedozvoljenog posedovanja oružja i napada na službeno lice.
Najavljujući žalbu na prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, Vacić je ocenio da je reč o „suštinski oslobađajućoj” presudi ali da sud nije to mogao slobodno da kaže.
„Zadovoljan sam što kao srpski nacionalista koji ima patrijarhalno mišljenje mogu da nastavim slobodno da se krećem, ali sam ujedno ožalošćen što sud nije mogao slobodno da kaže to u svojoj oslobađajućoj presudi”, rekao je Vacić po izlasku iz sudnice.
Jedinstvena kazna koju je izrekla sutkinja Ivana Ramić uslovljena je ponovnim izvršenjem krivičnog dela u naredne četiri godine. Prema njenom obrazloženju, Vacić je bio mlad u vreme izvršenja dela – nepune 24 godine – te nije bio osuđivan ni tada ni u međuvremenu, što je pri odmeravanju kazne uzeto kao olakšavajuća okolnost.
Doduše, Miša Vacić je u jesen 2009. godine proveo 30 dana u Padinskoj skeli zbog kršenja zabrane okupljanja u centru Beograda, ali se sitni prekršaji verovatno ne računaju. U vreme dok je izdržavao ovu kaznu u njegovom stanu nađeni su pištolj sa izbrisanim serijskim brojem, praćke za gađanje kamenjem i nekoliko fantomki. Mesec dana kasnije je priveden na Novom Beogradu zbog „lepljenja nalepnica”. Početkom sledeće godine zbog ovog incidenta biće i uhapšen, pod optužbom da je napao službena lica na dužnosti. Snimak koji kruži mrežama pokazuje dva policajaca kako pokušavaju da uguraju Vacića u automobil dok se on otima, vrišti i šutira ih.
Prilikom lepljenja plakata „bulevar Ratka Mladića” preko uličnih oznaka na bulevaru Zorana Đinđića niko ga nije uznemiravao.
Postupci protiv Vacića objedinjeni su 2010. godine. Branio se sa slobode ali se u početku uzdržavao od javnih nastupa – na razočarenje medija koji su želeli da ga slikaju u prvim redovima na proslavi rođendana Srpske napredne stranke. Mediji su zabeležili da je u odbranu Vacića stao i Aleksandar Vučić koji je tvrdio da je iz nekog razloga lično upoznat sa onim što je prilikom pretresa otkriveno u Vacićevom stanu, te da nema osnova za dalji sudski postupak protiv njega.
Zbog „podrške srpskom narodu na KiM” spekulisalo se da su Vacić i ostali pripadnici pokreta umešani u nerede na severu Kosova 2011. ali do ozbiljnije istrage nije došlo. Iste godine portparol je ponovo priveden zbog organizacije okupljanja ispred zgrade TV B92 ali je pušten na slobodu. Zbog učešća u ovom skupu osmoro članova pokreta tada je osuđeno na manje novčane kazne i par nedelja zatvora.
Gotovo svaki Vacićev medijski istup tokom četvorogodišnjeg sudskog procesa, a koji se ticao LGBT osoba, mogao bi se kvalifikovati kao govor mržnje i širenje diskriminacije. Međutim, pažnju suda nije privukla ni okolnost da se jedna od članica pokreta Labris nakon objavljivanja njene fotografije i adrese na sajtu Vacićevog pokreta, odselila u inostranstvo i pokrenula postupak za dobijanje azila.
Sa svoje strane, Vacić je pokrenuo postupak političke legitimizacije svojih „patrijarhalnih razmišljanja” pa se proletos na opštinskim izborima pojavio kao nosilac liste „za srpski Zemun”.
Zbog minimalnih kazni izrečenih za Vacićeva krivična dela organizacije civilnog društva uputile su danas javni protest, upozoravajući na dalekosežne posledice po borbu protiv diskriminacije i poboljšanje položaja LGBT osoba u Srbiji. Tužilaštvo zasad nije saopštilo hoće li uložiti žalbu na visinu kazne.
Konačno, nema sumnje da je Miša Vacić u suštini zaista slobodan čovek. Samo srbijansko pravosuđe nije dovoljno slobodno da to javno izgovori.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 13.07.2013.