Redakciji e-novina u utorak je isključena struja. Obrazloženje Elektrodistribucije mučno podseća na stare priče o vodi u kablovima, i to ne zato što je dug u pitanju premali za takvu akciju, ne ni zbog neobičnog načina na koji se sve odigralo, čak ne ni zato što je dan ranije ta redakcija objavila (prenela) tekst u kojem se iznose detalji kriminalnih malverzacija ministra vlade i svite. U pitanju je kontekst: Srbija – izopačena agresivnim nacionalizmom, u kojoj svu moć drže de facto nesmenjive partijske gazde, neomeđene korumpiranom impotentnom rajom – protiv malene medijske kuće koja odbija da umukne.
U naizgled ironičnom obrtu, prvi se protiv ovakvog tretmana pobunio UNS, pa zatim NUNS, vest je objavljena na portalu B92 i još ponegde. Redom segmenti medijske scene i čitavog društva u fundamentalnom sukobu sa e-novinama, u čijim su krugovima ismevane i lišavane prava na javnu reč nebrojeno puta. Ovo je na prvi pogled prijatno iznenađenje; nema sumnje da je bilo značajno i vrlo je verovatno da je ubrzalo razrešenje trenutne krize. Ali šta je zapravo ovde iznenađujuće?
E-novine dnevno poseti između dvadeset i trideset hiljada ljudi, bogate su sadržajem koji pre svega daje glas onima koji u doslovno smrtonosno dosadnoj kakofoniji lokalnih medija glas nemaju, ne prezaju da pozovu na odgovornost pred javnošću bilo koga ko je javnosti odgovoran i ponosno obavljaju posao prebrojavanja leševa na kojima je srbijanski establišment sagrađen. U normalnom – ne, u iole funkcionalnom društvu takav resurs bi uživao privilegije zaštićenog svedoka. U iole opismenjenom društvu, ovakva stalna ugroženost njihove egzistencije bila bi nedopustiva. U Srbiji je (opet) vanredan događaj da esnafska udruženja ispunjavaju apsolutni minimum svoje funkcije, reagujući na direktan napad države na najelementarniju slobodu govora.
Dobro, jasno je da ni to nisu morali, čak ni takav zahtev njima ne ispostavlja niko kome bi morali da odgovaraju. Međutim, u glavama ideoloških neprijatelja stvar je sasvim jasna i vrlo jednostavna. Ovakvim gestom oni svoje pozicije ni na koji način ne kompromituju, nema načina da će iko pomisliti da su oni bliski, ili da nekako odobravaju to što Luković i družina rade. Samo obavljaju svoj posao, konačno, bez obzira na sve.
Ono što je pravo iznenađenje i to vrlo neprijatno, jeste shvatanje da u glavama ideološki bliskih, retkih kakvi jesu, stvari uopšte nisu tako jasne i čiste. Poražavajuće je gledati kako dobri ljudi padaju na malim stvarima, sve dok u trenutku kada postane važno više nemaju izbora nego da ostanu dole i prećute.
Na primer, kako Pančić dozvoli sebi da iz arogancije napiše laž da su e-novine Kurir Druge Srbije – jedni održavaju status quo, poriču genocid i raspaljuju rasizam, drugi posvećeno opisuju zločine, denunciraju fašiste i imenuju krivce; jedni su pod zaštitom vlastele, drugi preživljavaju čekajući konačni udarac ili sledeću donaciju koja će ga odložiti još malo; inače su isti?!
Ili, kako kaže Dejan Ilić u pretprošlom Peščaniku, da ima ozbiljan problem sa e-novinama, i to usred objašnjavanja kako su se e-novine u vreme predizborne kampanje ponele hrabro, dostojno i mudro. Nije objasnio u čemu je njegov problem, ali se nepromišljeno svrstao u rastuću grupu inače pametnih ljudi koji osećaju neizdrživu potrebu da se ograde i izjasne da su im e-novine malo degute.
I tako dalje, ova dva primera su daleko od jedinih, štrče samo zbog mojih drugačijih očekivanja. Pojava je skoro pa pravilo u intelektualnoj eliti kruga dvojke, a i šire, od jajara po forumima i blogovima, preko ovakvih izjava i mnogo ružnijih gestova iz nevladinog sektora, do raznih pravih prijatelja koji ćute. Navedeni razlozi su različiti, nijedan koji sam čuo nije uverljiv (ne, e-novine ne preteruju, to jesu vesti iz Srbije; ne, nije nepotrebno i nije vulgarno reći zveri da je ružna; ne, e-novine se ne bave pornografijom; ne, niko nije pijan na poslu i niko se do sada nije obogatio, itd), mnogi se ni ne izjašnjavaju.
U krajnjoj liniji, nije važno zašto, otklon i zazor se u svim tim slučajevima jednako osećaju, i imaju jednake posledice. E-novine su dramatično ugrožene, na udaru mnogo jačih i brojnijih i dodatno ih jako slabi što su, iz nekih potpuno bezveznih razloga, u tome potpuno same. Nije lepo i nije fer.
Peščanik.net, 21.06.2012.
