Nisam ni slutio da ću na sam dan D imati potrebu da iznesem javno svoj stav kako bih skrenuo pažnju na, po meni, veoma važnu situaciju u našem društvu.
Tiče se, naravno, „belih“ glasača i njihovih stavova. Sve je to kul, ali, kako se približavao ovaj dan, u meni je sve više kuljalo. I ne osećam se baš najbolje zbog svega toga. Ja sam jedan običan građanin, koji se danima ne oseća lagodno. Pre svega – iznevereno. A evo i zašto.
Zahvaljujući Facebook-u imamo prilike da vidimo kako nam razmišljaju prijatelji i poznanici. Za neke sam mogao da se zakunem po pitanju toga kakav bi stav zauzeli u datim okolnostima, posebno što sam sa mnogima od njih prevalio sve ove godine, da ne kažem – devedesete. Generalno, vlada neka moda da je kul izgovoriti javno „svi su oni isti“ ili „ja ne glasam“. Kul slično onom „ja nisam član nijedne partije“, a svi mi koji se uopšte i bavimo politikom i trošimo vreme na to, smo, pomalo, tako da kažem, „seljaci“. Shvatam da u tim izjavama ima dosta nepromišljenosti i brzine, i da se, eto tako, u isti koš svrstavaju i Žarko Korać i Velja Ilić – pa kako nije sve sramota? Niko nema prava na nepromišljenost – zar nam nje nije dosta? Uostalom, ona nas je sve skupo koštala. Šira grupa zastupnika stava „ma svi su oni isti“, koja, eto, u tome vidi nešto disidentsko, želi da opljuje korupciju i mnoge loše stvari koje postoje, pa je široko prigrlila model generalizacije „svi“, što ima stereotipan, plitak pogled na stvari kao što su „sve žene su kurve“ ili „svi Hrvati su ustaše“. Niko u XXI veku nema pravo da izjavi bilo šta što počinje rečju svi. Valjda smo toliko evoluirali.
SNS je upravo na toj demagogiji došla do najzastupljenije srpske stranke. Svi su lopovi, sve je loše…
Pokušao sam i da razumem taj svet mojih prijatelja na fejsbuku, ali me posebno boli kada te doktrine dolaze iz usta mojih heroja. Vesna Pešić se, eto, tako pozicionirala kao prva osoba koja vam padne na pamet kad pomislite na „bele glasove“. Kod Vesne, kao i kod FB prijatelja mi zapravo najviše smeta to odsustvo socijalne angažovanosti na ovu temu. Ne glasa se samo zbog sebe, već i zbog drugih – komšija, rođaka, kolega, i onih koje ne poznajemo. Ako ne glasamo da bi se Tadić prodrmao, onda je, izvinite, to sve malo naivno.
Ja sam jedan običan građanin koji živi sa porodicom u Kaluđerici, i koji je sa svojih 18 dočekao dolazak Miloševića na vlast. Moje najlepše godine su obeležene šetnjama, mitinzima i gledanjem leševa na televiziji. Vesna Pešić nema pravo da posle svega digne ruke od mene; osećam se jako iznevereno i usamljeno. Ako danas ostane kod kuće, ili pak precrta listić, ili na njemu nacrta čiča-Glišu, to ja čitam jedino kao „ne zanima me neki tamo Slaviša“. Pa zar nije sve ove godine posvetila, tačnije rečeno, žrtvovala, za tamo nekog Slavišu? Nije u redu ni prema Žarku Koraću, a da ne govorimo o tome da bi (mada ne volim da koristim šbbkbb), recimo, Đinđić u današnjoj situaciji bio apsolutno protiv neglasanja. Obaška da je živ, i da je Zvezdan dobio srčani udar u sobici u Admirala Geprata, i Đinđić bi najverovatnije bio svrstan u grupu „ma svi su oni isti“ od strane nas mnogih.
Hajde da pojasnim šta je rezultat belih glasova. Čitao sam sve na tu temu, ali i dalje ne mogu da shvatim to razmišljanje i tu logiku. Osim što se lakomisleno rizikuje da se vlast prepusti heavy ekipi, jer bi to, navodno prodrmalo DS; te bi tako otpali oni najgori. A ni u jednom trenutku se ne uzimaju u razmatranje konsekvence te ideje. Šta posle toga? Koliko još vremena imamo za gubljenje i koliko još treba da se unazadimo da bi stvari krenule na bolje? Tolika masovna ubeđenost u tu ideju mi je takođe neshvatljiva, i to od ljudi koji su toliko propatili i upoznati su sa surovošću nekadašnjeg režima.
Zatim, mišljenje da se time neće ništa značajno promeniti. Ja sam ubeđen da bi, za početak, sajt Peščanika bio isključen. Da li treba da nabrajam dalje? Ako mi neko kaže da sam u paranoji od SNS-a onda to može reći samo onaj koji ne poznaje SNS. Ubeđen sam da bi oni dosta vremena potrošili u svojoj vladavini na obračun sa neistomišljenicima. Vučić je nepresušan izvor tih naci ideja. Taj čovek je zao, i ne želim ni na televiziji da ga vidim, i odvratno je to navijanje da se tako nešto podrži zarad višeg cilja.
Ono što me najviše nervira kod ove situacije je zaključak da ja navijam za DS ili da sam čak njihov izaslanik. Mogao bih tri dana da pišem o svom nezadovoljstvu DS-om i ostalima. Ne želim da stvari posmatram crno-belo, ali nepošteno je reći da među političarima nema čestitih ljudi koji žrtvuju svoje živote da bi ih svako kome padne na pamet izvrgavao ruglu.
I, za kraj bih samo još o poimanju vremena. Nismo li već previše godina uzalud potrošili? I ne oporavljamo li se još uvek od toga, da bismo se tako lako razbacivali godinama, kao da imamo životni vek kornjače, pa je četiri godine – sića?!
Šta znaju deca šta je četiri godine…
Autor je dizajner Peščanika.
Peščanik.net, 06.05.2012.
