Izjava Društva slovenačkih pisaca
Ljubljana – Ovom izjavom, prihvaćenom na opštem skupu 12.12.2012. Društvo slovenačkih pisaca se pridružuje građanskim protestima i javno izraženim nezadovoljstvima ljudi aktulenom politikom, koja je građane republike Slovenije uzela kao taoce i ukrala im ne samo državu, nego pre svega slobodu. Mi smo, dakle, taoci političkih elita, koje još od osamostaljenja Slovenije prisvajaju zasluge koje nisu njihove, već referendumom izražene volje građana Slovenije da imaju sopstvenu državu. Politika može biti samo u službi volje građana Slovenije! Volja građana je vrhovni zakon demokratije. Ona ne pripada samoizabranim članovima partija! Demokratija da! Vladavina partija ne!
Prema rezultatima anketa proteste slovenačkog naroda podržava većina. Većina naroda koji je uspotavljanjem samostalne i nezavisne države postao nacija kao ostvarena volja zajednice za samostalnošću, a nje bez slobode nema! A većina je zakon! Ustav! Zato je naša dužnost (!) a ne samo pravo, da tu slobodu branimo od pohlepe partija. Da je branimo od oholosti partije, koja je već u svom imenu preotela demokratiju, kao svoju isključivu imovinu i pravo.
Istina je da smo deo globalne krize tzv. finansijskih tržišta, što je samo drugo ime za najbrutalnije iskorišćavanje ljudi; kriza je shvaćena kao prilika za primenu najrazličitijih surovih metoda, kojima se ljudima otimaju osnovna prava, prava koja su ispisana još pre više od dva veka u vreme Francuske revolucije i koja glase: sloboda, jednakost, bratstvo! I nikako nije istina da sloboda i jednakost ne mogu da opstaju zajedno, kako želi da nas ubedi vladajuća elita! Više će slobode biti ako bude više jednakosti, i obrnuto!
Svi mi zajedno moramo reći: kriza je veštački prouzrokovana i niko od nas nije u tome učestvovao. Pozivanje na „stezanje kajša“ i rigoroznu štednju je drugo ime za resetovanje države zasnovane na socijalnoj pravdi i ljudskim pravima. Pravima, koja nam ne udeljuje vladajuća elita, već na koja imamo prava, jer smo deo planetarne ljudske zajednice, a ne samo te koja se danas zove Evropska zajednica!
Zato u ime građana, koji više ne žele da budu taoci ohole, egoistične, a pre svega nesposobne politike, izjavljujemo:
Mi, slovenački građani ne želimo da živimo u nasilno ideološki raspolućenoj, sistemski iskorumpiranoj državi, na čijem su čelu sebični partijski interesi, povezani sa vlasnicima kapitala koji nas plačkaju, koji su već oteli imovinu slovenačkog naroda!
Zahtevamo ostavke političara koji u ime stranačkih programa podržavaju otimanje slovenačkog bogatstva i sitematično uništavanje privrede, koketuju s vrhom katoličke crkve, kojoj je u protekle dve decenije bilo vraćeno bogatstvo koje nikada i nije bilo njeno!
Jesmo vernici, ali nikada nismo bili i ne smemo biti podređeni vlasti: bez obzira da li je ona svetovna ili crkvena!
Budućnost čovečanstva leži u prihvatanju načela solidarnosti! Siromašni ne smeju biti još siromašniji, bogati se ne smeju bogatiti na račun osiromašenih. Oni koji više nemaju šta da izgube, vojevaće svoju pravednu borbu do kraja! To su naša deca i unuci! Ne borimo se za ličnu korist, već za budućnost svoje dece!
Odbacujemo sistem zastrašivanja. Taj ko nas zastrašuje, taj nas se najviše boji!
Demokratija u ime koje danas dižemo glas jeste neposredna demokratija u kojoj ćemo sami odlučivati o svojoj sadašnjosti i budućnosti! Naši izabrani predstavnici mogu govoriti samo i isključivo u naše ime!
Sve dok slovenačka država ne bude domovima svih nas, dece pobednika, sinova i kćeri poraženih, mi ćemo ustrajati u našoj borbi, jer ne pristajemo na demagoške ideološke podele! Takve smo podele stvarno prevazišli već referendumski izraženom voljom za samostalnom državom svih stanovnika Slovenije. Nikada ne smemo zaboraviti da je već na prvom zasedanju demokratski izabranog parlamenta izrečeno da je građanski rat okončan. Uvereni smo da možemo sami, bez stranačkih „prvaka“, da uspostavimo republiku ravnopravnih i slobodnih građana, i onih ubijenih u ratu i onih izbrisanih 1991. godine! Onih koje smo 1991. godine, kada smo se uprkos sračunatoj i kolebljivoj Evropi, bez ikakvih računica odlučili da želimo biti samostalan, slobodan i autonoman subjekt istorije – kao što smo to bili u vreme narodnooslobodilačkog rata! Svoju republiku ćemo izgraditi na novim moralnim i etičkim vrednostima, čiji su odjek današnji narodni ustanci!
U ime slobode, jednakosti i socijalne pravde zahtevamo:
1. U roku od 30 dana ostavku vlade.
2. Formiranje prelazne vlade „narodnog jedinstva“, što znači stručnu vladu, koja bi htela i mogla da izvršava svoje zadatke u ime ljudi i na dobrobit naroda.
3. Raspisivanje prevremenih izbora, na kojima bi morale da nastupe nove političke (a ne ideološke) zajednice (pokreti), koji će svoju politiku (vođenje javnih poslova) izvršavati jedino u skladu sa voljom ljudi.
4. Budući da se i parlament pokazao kao prostor za (nedemokratsku) trgovinu, moramo od njega zahtevati da postane zaista „dom demokratije“ i da sa svom angažovanošću i odgovornošću obavlja svoje zadatke u skladu sa Ustavom. Čak i ako je to u suoprotnosti, odnosno konfliktu sa interesima predstavnika pojedinih vladajućih ili opozicionih stranaka!
5. Protesti građana, njihove pobune nisu „glas ulice“, nisu huliganski čin desnih ili levih ekstremista! Glas su poniženih i razočaranih! Ljudi, kojima nisu oduzeta samo radom zaslužena sredstva za život – već i samo preživljavanje! Oduzeto im je dostojanstvo! Dostojanstvo njihove dece i unuka.
Za Društvo slovenačkih pisaca
Veno Taufer, predsednik
Preveo na našu molbu Milutin Mitrović
Peščanik.net, 25.12.2012.
Srodni linkovi:
- Rastko Močnik: Kad narod hoće državu
- Ciril Ribičič: Birači nisu sluge političara
