Foto: David Mdzinarishvili, Reuters
Srbija je ostvarila „umereni napredak“ u oblasti informatičkog društva i medija, ocenjeno je u izveštaju Evropske komisije o rezultatima usklađivanja unutrašnjeg poretka sa evropskim standardima. Ukratko, trud uložen u strategije, planove i obećanja nije zanemaren, ali bi valjalo malo poraditi na njihovoj realizaciji.
Na prvi pogled čini se da je izveštaj Evropske komisije, bar u delu vezanom za 10. poglavlje, već prevaziđen jer se ministarstvo kulture i informisanja ovih dana dalo u pojačanu aktivnost. Osim ako to nisu tek nove naslage planova i obećanja.
Nacrt krovnog zakona o javnom informisanju vraćen je sa ekspertize u Briselu pre mesec dana, u toku je njegovo usklađivanje sa evropskom regulativom, ali sadržaj komentara i primedbi Evropske komisije još uvek nije poznat ni samim piscima zakonskog nacrta. Desetak dana pošto je iz ministarstva saopšteno da se primedbe „uglavnom odnose na dodelu državne pomoći“, na upit Peščanika o detaljima briselskih komentara ministarstvo je pojasnilo da „zvanično mišljenje“ o nacrtu u stvari još nije stiglo u kabinet.
U međuvremenu su nacrti zakona o javnim servisima i elektronskim medijima stavljeni na javnu raspravu. Po optimističnom scenariju, predlozi ova dva zakona očekuju se u skupštini do kraja godine.
Priča o sudbini i odnosu dva javna servisa lansirana je u javnost iz postizbornog delirijuma u Vrbasu kada se, upitan da prokomentariše još jednu pobedu stranke, Aleksandar Vučić junačio pred dežurnom reporterkom RTV doskočicama o žalosti televizije koju drži još žalosnija pokrajinska vlada. Na protest pokrajinskog udruženja novinara, Vučić je cinično uzvratio izvinjenjem zbog svoje ubedljive pobede u Vrbasu.
U sredu je održana prva prezentacija zakona u Novom Sadu, na kojoj je premijerno učestvovao i Saša Mirković, upravo imenovan na mesto pomoćnika ministra zaduženog za medije. Nekadašnji posmatrač u radnoj grupi za izradu zakona koji je zastupao interese privatnih medijskih korporacija, Mirković je u razgovoru za Radio Subotica odbacio optužbe za sukob interesa i naveo da se odrekao svojih vlasničkih odnosno osnivačkih prava u TV B92.
„Čim sam u medijima čuo da sam imenovan za pomoćnika ministra odmah sam otišao u sud i preneo akcije u B92 na drugo lice, iako još formalno nisam dobio rešenje o imenovanju“, rekao je Mirković. On je ocenio da se ne nalazi u sukobu interesa i dodao da će čim formalno dobije rešenje o imenovanju „raskinuti radni odnos u B92 i dati ostavku na mesto predsednika ANEM-a“.
Diskusija se zasad vodi oko budžetskih izdvajanja za dva javna servisa (80 ili 75 odsto za RTS a ostatak za RTV), kao i načina imenovanja programskog saveta RTV. Učesnici rasprave u Novom Sadu zatražili su i čvrste garancije nezavisne uređivačke politike javnih servisa, kao i da će RTV ubuduće biti tretiran ravnopravno sa RTS-om.
Sa druge strane, predstavnicima privatnih medija sporno je već i samo finansiranje javnih servisa iz državnog budžeta što se ocenjuje kao rešenje koje privatnike stavlja u nepovoljan položaj na tržištu. Predstavnici lokalnih elektronskih medija koji su u vlasništvu opština i gradova kritikovali su odustajanje države od „regionalnih javnih servisa“. Uprkos protestima, povlačenje države iz lokalnih medija rešena je stvar; ostaje samo pitanje uslova pod kojima će se ovi mediji prodavati. Kako je novi pomoćnik ministra najavio, prodaja onih medija koji imaju „tradiciju i integritet“ biće uslovljena zadržavanjem višejezičnih programa odnosno čuvanjem imidža „tokom nekoliko godina unapred“.
Iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije očigledno je da ni Brisel nije zadovoljan odugovlačenjem primene medijske strategije. Posebno se napominje potreba da se glavni izvor finansiranja privatnih medija iz maglovitih bespuća državnog budžeta konačno reguliše u skladu sa evropskim pravnim okvirom, bez obzira na lokalnu tradiciju.
Budući vezano i za informatičko društvo, iz izveštaja o napretku u okviru 10. poglavlja može se razabrati i da, opet uprkos strategijama i planovima, Evropska komisija shvatila da je Srbija poprilično zaostala u razvoju. Regulisanje elektronskih komunikacija, digitalizacija medija, izgradnja infrastrukture za razvoj interent poslovanja, zadaci su koji ili stagniraju ili se još uvek realizuju nasumice.
U izveštaju Evropske komisije, između ostalog, konstatuje se da je u oktobru donet plan o raspodeli frekvencija za elektronske komunikacije koji bi trebalo da omogući korišćenje novih bežičnih širokopojasnih usluga; prema poslednjim podacima, fiksni procenat korisnika broadbanda iznosi oko 13% stanovništva, što je više nego dvostruko manje od evropskog proseka.
Operativna zavisnost Regulatorne agencije (RATEL) predmet je zabrinutosti Evropske komisije, kao i nedostatak primene propisa koji obezbeđuju ravnopravno tržišno poslovanje u oblasti telekomunikacija, posebno u fiksnoj telefoniji.
(Ne)zainteresovanost šire javnosti za ove teme ukazuje i da se u toj oblasti još uvek vrti premalo i državnog i privatnog novca da bi ih akteri uzeli za ozbiljno.
Tako i odredbe nacrta medijskih zakona koje se tiču medija na internetu zasad malo kome privlače pažnju. Na predložena rešenja zasad je reagovala Share fondacija, sa predlogom za izmenu sporne odredbe u nacrtu zakona o elektronskim medijima kojom se regulatornom telu i nadležnom ministarstvu omogućava da utiču na sadržaj onlajn prostora Srbije.
Međutim, prema konačnoj verziji nacrta koji je upućen u javnu raspravu definicija „elektronskog izdanja“ sada je još nejasnija i podrazumeva „urednički oblikovanu Internet stranicu ili portal koji predstavlja elektronsku verziju štampanih medija ili sadrži informacije iz medija na način da su dostupne javnosti“, uz navođenje da „elektronska izdanja nisu elektronske publikacije koje su dostupne na Internetu“. Nema bližeg objašnjenja šta pisci zakona smatraju elektronskom publikacijom, a šta elektronskim izdanjem, kakav je njihov međusobni odnos i po čemu se razlikuju.
Kao posebno sporan izdvaja se treći stav člana 24 kojim se propisuje da RRA sprovodi kontrolu nad „elektronskim izdanjima“, osim „elektronskih izdanja štampanih medija“ i „samostalnim Internet izdanjima”, nad kojima nadzor vrši nadležno ministarstvo.
Čini se da administracija nije najbolje razumela doba u kom je svaki korisnik interneta potencijalni novinar a svaki sajt može biti „urednički oblikovana“ internet strana – ili je, naprosto, s predumišljajem zadržala ingerencije za potpunu kontrolu intreneta, od mikroblogova i foruma do njuz agregata.
Nacrtom zakona takođe nisu jasno definisani kriterijumi za utvrđivanje „nepodobnih“ sadržaja onlajn medija kao ni mere koje su na raspolaganju ministarstvu kada se nepodobnost utvrdi.
Procena podobonosti medija zasad je slobodna.
Peščanik.net, 18.10.2013.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA