Ko je u prvom krugu predsedničkih izbora postigao uspeh, a ko neuspeh? Pokušajmo na ova pitanja da odgovorimo hladne glave, jer su brojevi neumoljivi. Za početak mora biti jasno da, osim osvojenih glasova i redosleda kandidata, mora postojati neki reper. Iako nije isto, nema boljeg od poređenja sa rezultatima parlamentarnih izbora od pre godinu dana. Uostalom sve veće parlamentarne grupe (osim G17) imale su svoje kandidate. Dakle nesporno je da su Nikolić i Tadić postigli uspeh samim ulaskom u drugi krug. Ali ne samo zbog toga već više zbog činjenice da su obojica osvojila po oko 500.000 glasova više nego njihove partije pre godinu dana. Ovakav rezultat posledica je realnosti u kojoj Tadićeva i Nikolićeva politika proizilaze iz Koštuničine tzv „državne“ politike. Zbog toga su ova dvojica bila favorizovane od svih. Od države i tajkuna, do medija do „nezavisnih anltičara“. I prirodno, za kampanje su potrošili najviše para.

Osim Nikolića i Tadića jedino je još kandidat LDP-a Čedomir Jovanović postigao uspeh, ali sa potpuno suprotnih pozicija od prve dvojice. Kao apsolutna alternativa svim frakcijama politike koja vlada Srbijom posle ubistva Đinđića.  U kratkoj kampanji, bez dovoljno vremena da se obrati svima kojima je hteo, bez ijednog bilborda, bez sekunde na RTS-u, bez ijednog stampanog oglasa, uz stalne pritiske, diskvalifikacije i satanizaciju – rast od 30% odnosno oko 50.000 glasova nesumnjiv je uspeh. Jovanović je u trku ušao sa jasnih 170.000 glasova (bez LSV), a završio kao treći ne smo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, nego u većini gradova od severa do juga zemlje. U Sandžaku je osvojilo tri puta više glasova nego pre godinu dana. Dakle njegov rezultat uliva optimizam LDP-u pred lokalne i pokrajnske izbore.

Gubitnici prvog kruga su Mrkonjić, a iznad svega Koštunica. Mrkonjić je startovao sa  400.000 glasova (SPS+PUPS), a završio je na 240.000 što je na nivou SPS od pre godinu dana. Što je ipak nešto.

Apsolutni gubitnik je svakako Koštunica. Ne samo zbog ogromnog izlaza na izborima za koje je govorio „da im nije vreme” već zbog katastrofe svog kandidata Velje Ilića. Start sa  preko 800.000 glasova (narodnjačka koalicija + SPO + Ugljanin),  a kraj na 300.000, su katastrofa iz koje Koštunicu mogu da „vade” samo Boris Tadić ili Toma Nikolić, ili obojica, uz pomoć Putina.

Inače, u svakoj demokratskoj zemlji premijer bi, posle rezultata po kojima su dva vladina kandidata osvojila toliko manje glasova od opozicionih (skoro 400.000) , odmah podneo ostavku. Umesto toga Koštunica se mirno sprema da pokloni naftnu kompaniju Srbije drugoj državi, a u tome ima zdušnu podršku oba predsednička kandidata koji su ušli u drugi krug. Koji li će mu na kraju biti draži?

 
LDP blog, 25.01.2008.

Peščanik.net, 24.01.2008.

Leave a Reply