• A A A
  • |
     

    Ljudski gubici tokom NATO bombardovanja

    | 23/03/2012

    Podaci Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) pokazuju da je u periodu od 24.03. do 10.06.1999. godine, u toku međunarodnog oružanog sukoba na Kosovu ubijeno, stradalo ili prisilno nestalo 9.401 osoba, od kojih je 758 stradalo od dejstva NATO. Podaci FHP-a se zasnivaju na analizi preko 6.000 dokumenata – izjava svedoka i preživelih članova porodica žrtava, sudske dokumentacije, državnih izveštaja, izveštaja domaćih i međunarodnih organizacija za ljudska prava, forenzičkih izveštaja, novinskih tekstova, knjiga, monografija i drugih izvora podataka o periodu NATO bombardovanja.

    Najviše su stradali Albanci. Od ukupnog broja stradalih i nestalih, 6.511 su albanski civili. Među njima, 220 je stradalo od NATO bombi. Dana 14.04.1999. godine u napadu aviona NATO na izbegličku kolonu u Bistražinu/Bistazhin (opština Đakovica/Gjakove) stradalo je 63 Albanaca. 13.05.1999. godine, u napadu na napušteni objekat VJ u selu Koriša/Korishe u koji su, po naredbi VJ/MUP-a, neposredno pre bombardovanja ušli albanski seljaci koji su putovali prema albanskoj granici, stradalo je 77 Albanaca. U ova dva napada stradalo je 40 dece mlađe od 16 godina.

    Više od 6.200 albanskih civila ubijeno je ili prisilno nestalo u kampanji nasilja i terora koju su sprovele snage VJ/MUP-a Republike Srbije. Među žrtvama je 400 dece mlađe od 16 godina. Na Kosovu je, u vreme međunarodnog sukoba, u periodu od 24.03. do 10.06.1999. godine ubijeno 189 Srba i drugih nealbanaca, civila. Među njima je 26 dece mlađe od 16 godina. Ukupno 46 Srba i drugih nealbanaca ubijeno je u napadima NATO snaga, dok je za smrt ili nestanak 143 Srba i drugih nealbanaca odgovorna OVK.

    Na osnovu dosadašnjeg istraživanja, FHP je ustanovio da je u periodu od 24.03. do 10.06.1999. godine, u Srbiji, od dejstva NATO stradalo 187 civila, čija su imena i okolnosti pod kojima su stradali poznati FHP-u. Među njima je 11 dece mlađe od 16 godina. Najviše civila, njih 28, ubijeno je 12.04.1999. godine, kada je NATO gađao putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Prilikom bombardovanja zgrade Radio Televizije Srbije u Beogradu, 23.04.1999, stradalo je 16 ljudi.

    U Crnoj Gori, od dejstva NATO poginulo je sedam civila – šest je stradalo prilikom bombardovanja sela Murino u opštini Plav, 30.04.1999.

    U kampanji NATO snaga protiv snaga VJ/MUP Srbije stradalo je 269 pripadnika VJ i MUP Srbije. Od toga, 174 ih je stradalo na Kosovu, 93 u Srbiji a dvojica u Crnoj Gori. Najveći broj vojnika i policajaca, njih 12, stradao je 03.05.1999. na Savinim Vodama (opština Peć/Peje). U istom periodu, na Kosovu, u borbama sa OVK, stradalo je 346 vojnika i 142 policajca.

    U napadima NATO avijacije poginulo je 27 pripadnika OVK, od kojih je 15 poginulo 19. i 21.05.1999. godine, kada je NATO bombardovao KPZ Dubravu/Dubrave, na Kosovu. U istom periodu, 1.125 pripadnika OVK je stradalo u borbi sa pripadnicima srpskih snaga.

    Prema dosadašnjem istraživanju FHP-a, uključujući i poređenje podataka iz više relevantnih izvora kao što su liste udruženja žrtava i vladini izveštaji, nakon povlačenja VJ/MUP Republike Srbije, na Kosovu je, u periodu od 11.06.1999. do 31.12.2000. godine, ubijeno ili nestalo u vezi sa oružanim sukobom 1.108 osoba: 752 pripadnika srpske nacionalnosti, 210 Roma, Crnogoraca, Bošnjaka, Goranaca i 146 Albanaca, od kojih se za 45 pouzdano zna da su ubijeni kao saradnici srpskih vlasti.

     
    Fond za humanitarno pravo, 23.03.2012.

    Peščanik.net, 23.03.2012.

     
    Ver peliculas online