Predizborna kampanja je ušla u stadijum vrućice i buncanja; to je očekivana reakcija i to tako ima biti – potrajaće to i proći će.
Sve je moguće čuti i videti i sve dobro dođe uz izbore. Neki istoričar za koga prvi put čujemo – i čiji nam je naučni opus nepoznat – mirno zapisuje i novine to donose: “Malo je poznato da je gotovo polovina Srbije plemićkog i viteškog reda”. Baš zabavno i neka mu bude, samo još da je tačno. Ovi mašu pendrecima i malo je verovatno da znaju šta govore. Vodio je čovek i rat i izgubio ga i sada se hvali i drugi ga hvale, ali valjda i to ima biti tako.
Mnogo je zabavnije ovo sa Vlasima i sa njihovom kandidaturom za poslanika u visokom domu dične nam Republike.
To je prvo pero NSPM, naš prijatelj Đ. Vukadinović koga odavno nismo sreli. A to oko Vlaha nije čudno, za njih vlada zanimanje u samim vrhovima lingvističke nauke. Posle velikog Mirče Elijadea nema se mnogo reći, a o magijskim činima vlaškim napisane su ozbiljne knjige, no tema nije iscrpljena. Ono o jeziku i pismu – jesu li Rumuni ili nisu – rešavao je još slavni “lingvista” J. V. Staljin, onako uzgred kada je “sahranio jafetsku školu” N. Mara o poreklu jezika i tako dalje. Onima u Moldaviji, odnosno Besarabiji koju je pripojio sebi, odredio je neki jezik i ćirilicu kao pismo – a Rumuni su davno i tim pismom pisali, ali sada pišu latinicom. Nije pismo bitno za jezik – Nemci i Turci su napustili svoje pismo, ali jezik im je ostao – negde kod Hamburga izlazi neki list na gotici. Jedan jedini. I tako dalje, da ne gnjavimo, jer Vlasi i Rumuni će sami to rešavati, a ovde je reč o političkoj magiji i ritualima koji uz to idu. Tu je Đorđe V. zaista stručnjak i Vlasi i Rumuni i mi Srblji, i plemići i Vlasi – i nas tako zovu vekovima – imaju šta da nauče i da se prosvete. Program ovog prvaka iz NSPM je publikovan, ali oni koji čitaju NSPM već ga znaju godinama. I još – taj program nije originalan i sve je napabirčeno od nekud i sve je poznato i nadasve dosadno. Čitali smo mi barem dvadesetak knjiga doktora vojvode Šešelja – a tih knjiga ima više od sto – te program rasonalista Srbije iz 2004. godine, da dalje ne nabrajamo. Biće Srbija te monarhija, te despotovina, te verska država koja će kroz Dveri o. Justina Popovića kolektivno ući u carstvo božje koje nam je obećano. Čitali smo i manifeste doktora K. u narodu od milja prozvanog Različak. Nije on jedini koji nas gleda u oči i – nikom ništa, jer ovo je vreme krupnih i praznih reči. U toj NSPM nema ni politike, ni misli, ali važna je magija. Najteže je Rumunima i Vlasima našim i ko zna kako će se sada tek deliti za NSPM i za Đ. V. ili protiv, jer i oni nisu politički svrstani u jednu partiju ili jednu crkvu. Još ne znamo, recimo šta će reći oni u Malajnici koji hoće rumunsku crkvu. A ne zna se koja će crkva služiti svetu liturgiju i na kom jeziku, jer mi Srblji to radimo na staroslovenskom i na srpskom. A na kom će se jeziku obratiti svima budući narodni zastupnik Đ. V. to tek niko živ ne zna. Sve je komedija, ali na magiju se u kampanji ozbiljno računa i to u ovom momentu čine svi. U pitomoj Mačvi, što je “ravna ko tepsija” kako je govorio Janko Veselinović, u manastiru Ilinje koji je posvećen sv. proroku Iliji – onom što je kroz Dveri se vazneo u nebo i grmi otuda – leče bolesnike po sistemu egzorcizma, nesrećne ljude i žene koji imaju ozbiljne smetnje zdravstvene – viču i krevelje se u strašnom nastupu histerije – i isteruju đavola iz njih. Ono sa osveštanom lopatom iz Crne Reke je odbačeno i sada se poslom bave egzorcisti. Tu je – pišu novine u opširnim izveštajima – i neki pukovnik koji drži predavanje o Kosovu raspetom našem i tako dalje. Ne treba potcenjivati zlo ni egzorciste, jer i drugde ih ima. Ali bi valjalo razlikovati veru i magiju. Na to upozorava i sam papa rimski u jednoj instrukciji, jer i sam ima ispovednika i to ličnog. Đavo kao metafora za zlo zaista postoji, i u katahizisu pravoslavnom dobro je definisan – “Đavo je laža i otac laži”. Definicija je uistinu valjana i ne može se sporiti, čak je racionalno prihvatljiva – počeli smo mnogo da lažemo. Do sada smo u nastupima političara zabeležili nekoliko koji su obećali da će se lično streljati ako se dokaže da su lopovi ili lažovi. Najuverljiviji je doktor medicine – čin mu nismo dobro videli vojni – ministar Stanković, koji nastupa kao kandidat za šefa države Srbije. Magija pali svakojako i od nje se ne odustaje u kampanji.
Bilo kako bilo, Srbiji zaista treba egzorcista koji bi je izbavio od zla odnosno đavola. Egzorcizam je ozbiljan posao ako se ozbiljno radi, a ne ovako kako to ovde rade. U potivnom, sve može otići do zla boga, odnosno dođavola. Najčudnije je što se ne oglašavaju psihijatri. A ko se sve nije oglasio u ovoj predizbornoj kampanji. Magija nekada “pali”, a nekada bogami i ne, kao i molitva koja je uspešna ako je izmoli pravednik koji ne laže. I ta definicija nije sporna.
Mnogo i bezočno lažemo – od pisaca do popova, a o političarima da i ne govorimo.
Zapisi iz planke
Peščanik.net, 28.04.2012.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
- Na godišnjicu smrti Mirka Đorđevića - 17/04/2021
- Biblioteka Mirko Đorđević - 18/05/2017
