Nova pravila o sadržini predstavke građana Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) i o zastupanju Republike Srbije pred ESLJP
Odredbe koje regulišu sadržinu predstavke kojom građanin pokreće postupak pred ESLJP (čl. 47 Poslovnika ESLJP) promenjene su u maju 2013, a stupile su na snagu 1. januara 2014. godine. Suština ovih promena sastoji se u pooštravanju uslova za podnošenje predstavke, koji se tiču sadržine predstavke i ocene ispunjenosti uslova da Sud po predstavci postupa.
Na osnovu izmenjenog čl. 47 Poslovnika ESLJP, Evropski sud neće uzimati u postupak onu predstavku koja ne sadrži sve obavezne podatke, nabrojane u tom članu (pre svega u stavu 5. čl. 47). Zbog ove promene, Evropski sud će smatrati svaku predstavku, makar ona i bila podnesena blagovremeno, tj. u okviru roka od šest meseci, a koja ne sadrži sve obavezne podatke, nepotpunom i neće je uzeti u obzir.
Na web stranici Ministarstva pravde i državne uprave Srbije – iako je od stupanja na snagu ovih promena prošlo više od mesec dana – građani Srbije nisu na pooštrene uslove za podnošenje predstavke ESLJP – niti upozoreni, niti su sa njima upoznati. (Vidi http://www.zastupnik.mpravde.gov.rs/, poslednji pregled 06.02.2014).
Najava novih pravila Republike Srbije
Povodom zastupanja države Srbije pred ESLJP, predviđena je novina, čija je najava sadržana u čl. 13 radne verzije zakona o pravobranilaštvu (videti na: http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php, poslednji pregled 06.02.2014).
Projektovana odredba člana 13 glasi:
Državno pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u skladu sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima uz ovu konvenciju.
Poslove zastupanja iz stava 1. ovog člana obavlja zamenik državnog pravobranioca koji je postavljen i za zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Opštenje između Republike Srbije i Evropskog suda za ljudska prava odvija se posredstvom zastupnika iz stava 2. ovog člana.
Zastupnik može da zaključi poravnanje sa strankama koje učestvuju u postupcima pred Evropskim sudom za ljudska prava, uz prethodnu saglasnost organa čiji su akti doveli do postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poravnanje se zaključuje u pisanoj formi.
Presude Evropskog suda za ljudska prava u postupcima u kojima je Republika Srbija jedna od stranaka prevode se i objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ako je presudom Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno da je Republika Srbija prekršila Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zastupnik se stara o izvršavanju presude.
Isplata iznosa dogovorenog poravnanjem, ili naznačenog u presudi Evropskog suda za ljudska prava, vrši se iz sredstava organa Republike Srbije čiji su akti prouzrokovali kršenje ljudskih prava.
Do sada je zastupanje Srbije pred ESLJP obavljao zastupnik, van sistema pravobranilaštva. Iz navedenog člana (stav 2) zaključuje se da se zastupanje poverava licu koje je zamenik Državnog pravobranioca, a istovremeno i zastupnik Srbije pred ESLJP.
Najavljeno rešenje je sporno iz sledećih razloga:
1. Najpre, radi se o formalnim razlozima. Zastupanje pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP) nije prvenstveno zastupanje radi zaštite imovinskih interesa, za šta je inače pravobranilaštvo pre svega nadležno, več je to specijalizovano zastupanje. Zastupnik bi morao dobro da poznaje Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i sudsku praksu ESLJP. U ovom slučaju, ispunjenje opštih stručnih uslova, tj. završen pravni fakultet i položen pravosudni ispit (vidi čl. 40 Radne verzije zakona o državnom pravobranilaštvu), nije dovoljno, jer pravosudni ispit nema sadržaja iz oblasti ljudskih prava po Evropskoj konvenciji. Od posebnih uslova se (u čl. 41 st. 3), traži se samo „potvrđeno aktivno znanje engleskog, odnosno francuskog jezika“. Ovde se ne radi o posebnim stručnim pravnim uslovima. (Doduše, Uredba o zastupniku Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava iz 2006. godine nije predviđala nikakve uslove koje zastupnik u stručnom smislu i u smislu radnog iskustva treba da ispuni, pa se odredbe čl. 40 i 41 Radne verzije zakona o pravobranilaštvu mogu smatrati napretkom, ali ne dovoljnim napretkom).
2. Položaj zamenika Državnog pravobranioca koji je istovremeno i zastupnik pred Evropskim sudom, po Radnoj verziji, nije jasan. Sa jedne strane, ovaj zamenik, kao i svaki drugi, podleže obaveznim uputstvima Državnog pravobranioca (čl. 28 Radne vezije), Državni pravobranilac (iako nedovoljno kvalifikovan – ne mora imati dokazano znanje engleskog ili francuskog jezika), može stupiti na mesto svakog zamenika (pa tako i ovog) – čl. 29 st. 1 Radne verzije, a takođe Državni pravobranilac može odrediti drugog zamenika (možda nekvalifikovanog) za preduzima radnje onog zamenika koji je istovremeno zastupnik Srbije pred ESLJP. Sa druge strane, po čl. 4 i 5 Zakona o Vladi Republike Srbije, Vlada je ta koja zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i ta koja raspolaže imovinom Republike Srbije. Da li zamenik Državnog pravobranioca, koji je istovremeno zastupnik pred ESLJP, po zakonu treba da zastupa Vladu ili da svoja ovlašćenja izvodi iz ovlašćenja Državnog pravobranioca, a naročito da li je dužan da postupa po nalozima Vlade ili Državnog pravobranioca? Na ova pitanja Radna verzija ne nudi jasan odgovor.
Poslovnik Suda
Pravilo 47* – Sadržaj pojedinačne predstavke
* Izmene i dopune od 17. juna i 8. jula 2002, 11. decembra 2007, 22. septembra 2008. i 6. maja 2013 (stupile su na snagu 1. januara 2014).
1. Svaka predstavka se, po članu 34 Konvencije, podnosi na obrascu koji određuje Sekretarijat, osim ako Sud odluči drugačije. Predstavka treba da sadrži sve podatke koji se traže u odgovarajućim tačkama obrasca, pa je u predstavci potrebno navesti:
(a) ime, datum rođenja, državljanstvo i adresu podnosioca predstavke, a ako je podnosilac predstavke pravno lice, pun naziv, datum osnivanja ili upisa u sudski registar, kao i broj pod kojim je upisano (ako postoji), kao i službenu adresu sedišta;
(b) ime, zanimanje, adresu, broj telefona i telefaksa, e-mail adresu zastupnika, ako ga podnosilac predstavke ima;
(c) ime stranke ili stranaka ugovornica protiv koje/kojih se predstavka podnosi;
(d) sažetu i čitku izjavu o činjenicama;
(e) sažetu i čitku izjavu o navodnim povredama Konvencije i obrazloženje, i
(f) sažetu i čitku izjavu podnosioca predstavke o ispunjavanju uslova dopuštenosti, u skladu sa odredbama člana 35 stav 1 Konvencije.
2. (a) Svi podaci iz stava 1 (d) do (f), navedeni u odgovarajućem delu obrasca predstavke, treba da budu dovoljni da Sud odredi suštinu i vrstu predstavke, bez uvida u bilo koji drugi dokument.
(b) Međutim, podnosilac predstavke može dopuniti podatke, prilažući uz obrazac predstavke dodatne informacije koje se odnose na činjenice, navodne povrede Konvencije i relevantna obrazloženja. Ti prilozi ne smeju biti duži od 20 stranica.
3.1. Podnosilac predstavke ili njegov/njen zastupnik moraju potpisati obrazac predstavke i uz njega priložiti:
(a) kopije dokumenata, sudskih ili drugih odluka, koje se odnose na predmet predstavke;
(b) kopije dokumenta i odluka, kao dokaz da se podnosilac predstavke pridržavao pravila o iscrpljivanju domaćih pravnih lekova i o poštovanju roka, na osnovu člana 35 stav 1 Konvencije;
(c) kopije dokumenata, ako postoje, koji se odnose na sve druge postupke pred međunarodnim telima;
(d) ako podnosilac predstavke ima zastupnika, tada i original punomoćja koje je potpisao podnosilac predstavke.
3.2. Dokumenti priloženi uz obrazac predstavke moraju se poređati po datumu i označiti rednim brojevima.
4. Podnosioci predstavke koji ne žele da se njihov identitet otkrije javnosti, moraju to izrično naznačiti i navesti razloge za odstupanje od uobičajenog pravila o javnosti podataka u postupku pred Sudom. Sud može uvažiti zahtev za anonimnost ili anonimnost odrediti po sopstvenoj inicijativi.
5.1. Ako se ne ispune uslovi iz stavova 1 do 3 člana 47 ovog Poslovnika, Sud neće razmotriti predstavku, izuzev:
(a) ako podnosilac dostavi odgovarajuće objašnjenje za odstupanje od pravila;
(b) ako se predstavka odnosi na zahtev za izdavanje privremene mere;
(c) ako Sud sam ili na zahtev podnosioca predstavke odluči drugačije.[1]
5.2. Sud u svakom slučaju može zatražiti od podnosioca predstavke da dostavi informacije ili dokumente u bilo kojoj formi ili na bilo koji način koji se može smatrati primerenim i u određenom vremenskom roku.
6. (a) Datumom podnošenja predstavke u smislu člana 35 stav 1 Konvencije, smatra se datum kada je obrazac predstavke, koji ispunjava uslove iz ovog Poslovnika, poslat Sudu. Kao datum pošiljke smatra se datum poštanskog žiga.
(b) Sud, međutim, može ako to smatra opravdanim, odlučiti da se kao datum podnošenja predstavke smatra neki drugi datum.
7. Podnosioci predstavke moraju obavestiti Sud o svakoj promeni adrese i o svim okolnostima relevantnim za predstavku.
Prevela sa engleskog Vesna Rakić-Vodinelić
Peščanik.net, 07.02.2014.
TEMA – EVROPA NE STANUJE U BABUŠNICI
- Boldovani tekst predstavlja suštinsku izmenu čl. 47. Poslovnika ESLJP. ↑
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Nasledni krunski svedok - 03/02/2024
- Zakon i topuz - 17/12/2023
- „… a vi znate šta to znači…“ - 05/10/2023
