Ključni nalazi iz izveštaja o progresu u Srbiji i Kosovu[1]


Srbija

Srbija je 29. aprila 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SPP) kao i prelazni sporazum koji se odnosi na pitanja trgovine.Savet je, međutim, odlučio da će implementacija prelaznog sporazuma i ratifikacija SPP-a zavisiti od potpune saradnje Srbije sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY).


Politički kriterijumi

Sve u svemu, bilo je malo rezultata u pogledu legislative u toku celih godinu dana s obzirom da je rad vlade i parlamenta bio veoma pogođen podelama koje su postojale među političkim strankama u vezi sa glavnim pitanjima strategije. Pitanja vezana za Kosovo i evropske integracije dominirala su u političkim diskusijama. Od predsedničkih i republičkih izbora stabilnost vlade je veća, a veći je i koncenzus po pitanju evropskih integracija. Srbija je ostvarila značajan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, uključujući tu i hapšenje Radovana Karadžića i Stojana Župljanina. Parlament je u septembru 2008. godine ratifikovao SPP i počeo da radi na paketu zakona. Srbija ima dobre kapacitet u državnoj upravi. Strukture za evropske integracije su ojačane i usvojen je Nacionalni program za evropske integracije. Regulatorna tela su dobro radila pod teškim okolnostima. Međutim, potrebno je da srpski organi pokažu veću odlučnost u nameri da ovlaste regulatorna tela. Potrebno je uložiti dalje napore kako bi se osigurala nezavisnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa. Korupcija je i dalje široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem. Građanska i politička prava u Srbiji su uopšteno zaštićena. Međutim, bila su ugrožena klimom koja je nastala u periodu odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Proglašenje nezavisnosti Kosova loše je uticalo na odnose između EU i Srbije. U februaru su demonstracije okončane nasiljem uz napad na nekoliko stranih diplomatskih misija u Beogradu. Srpska vlada se zavetovala da će upotrebiti samo mirna, pravna i diplomatska sredstva i pokazala je uzdržanost u svojoj reakciji na proglašenje. Srbija je povukla svoje ambasadore iz zemalja koje su priznale Kosovo, uključujući i ambasadore iz država članica EU.

Ambasadori Srbije koji su tada povučeni iz država članica EU vratili su se na svoja radna mesta. Srbija se do sada protivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu i slanju EULEX-a. Srbija se podstiče da konstruktivno pristupi pitanju učešća Kosova u regionalnim i međunarodnim forumima i naporima EU u nameri da doprinese miru i stabilnosti na zapadnom Balkanu.


Ekonomski kriterijumi

Srpska ekonomija nastavlja sa energičnim rastom i zemlja je ostvarila određeni napredak prema uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije.

Dobre stope rasta bile su praćene sve većim spoljnim disbalansom, a pojačale su se i slabosti u svetlu globalne finansijske krize. Fiskalna politika je u 2008. godini i dalje ekspanzionistička doprinoseći ponovnoj pojavi inflatornih pritisaka. Uprkos nedavnim visokim stopama ekonomskog rasta, problem nezaposlenosti i dalje predstavlja glavni izazov. Ostvaren je određeni napredak u privatizaciji ali, strukturalne reforme su se generalno usporile. Zemlja je nastavila da privlači direktne strane investicije, međutim, na neke strane investitore je negativno uticala nestabilna politička klima. Konkurentni i dinamični privatni sektor još uvek nije u potpunosti uspostavljen. Potrebni su dodatni napori kako bi Srbija mogla da se, srednjoročno posmatrano, nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama u okviru Unije.


Evropski standardi

Srbija može, zahvaljujući svojim dobrim administrativnim kapacitetima da krene u sprovođenje SPP-a i prelaznog sporazuma. Ostvaren je napredak u oblasti slobodnog kretanja robe i kontinuirano se sprovode poboljšanja u upravama za carinu i poreze. Međutim, malo je rezultata u pogedu legislative i evropskih standarda, a izvršni kapacitet u pogledu konkurencije je slab. Ostvaren je i mali napredak u oblasti primene i yastupljenosti informacionih tehnologija i medija. Još uvek nije dobro postavljen sveobuhvatni i efektivni sistem unutrašnje kontrole javnih finansija. Pranje novca i organizovani kriminal su i dalje ozbiljan problem u Srbiji.


Kosovo

Kosovo je proglasilo nezavisnot u februaru mesecu i usvojilo je ustav koji je stupio na snagu 15. juna. EU je uspostavila ESDP misiju vladavine prava “EULEX” i imenovala Specijalnog predstavnika. UNSG je započeo sa rekonfiguracijom misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Rezolucija 1244/1999 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje predstavlja međunarodni pravni okvir za mandat UN na Kosovu. Evropski savet je u decembru 2007. i februaru 2008. godine uspostavio strukture za pomoć EU ekonomskom i političkom razvoju Kosova kroz jasnu evropsku perspektivu i u skladu sa evropskom perspektivom u regionu.


Politički kriterijumi

Politika Kosova je umnogome udređena pitanjima koja se tiču proglašenja kosovske nezavisnosti. Nakon proglašenja bezbednosna situacija je ostala relativno mirna izuzev dva ozbiljna incidenta u severnom delu Kosova. Održana je opšta stabilnost. Kosovo je nastavilo da sarađuje sa međunarodnom zajednicom. Ustav koji je donelo Kosovo je u skladu sa evropskim standardima. Usvojen je veliki broj važnih zakona.

Međutim, vlada treba da obezbedi administrativne kapacitete, dovoljno sredstava i odlučnosti kako bi se omogućili efektivna i efikasna implementacija i sprovođenje. Jačanje vladavine prava, politika borbe protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala i jačanje dijaloga i pomirenja među zajednicama su glavni politički izazovi.


Ekonomski kriterijumi

Ekonomija Kosova sada ima nešto veću stopu rasta u odnosu na prethodne godine ali, je Kosovo ostvarilo veoma ograničan i neravnomeran napredak prema uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije. Makroekonomski rezultati obeleženi su slabom implementacijom budžeta, rastućom inflacijom, veoma visoko stopom nezaposlenosti i spoljnim disbalansima. Pozitivno je to što ekonomsku aktivnost sve više pokreće dinamizam privatnog sektora. Nepouzdano snabdevanje enrgijom, neodgovarajuće veštine i loša fizička infrastruktura su glavne prepreke razvoju. Nezaposlenost je i dalje prevelika. Neophodni su kontinuirano sprovođenje reformi i značajne investicije kako bi Kosovo, dugoročno posmatrano, moglo da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama u okviru EU.


Evropski standardi

Kosovo je ostvarilo određeni napredak u približavanju svoje legislative i strategija evropskim standardima i to u oblastima kao što su carina, poljoprivreda i slobodno kretanje roba. Međutim, ostvaren je mali napredak u pogledu efektivne implementacije i izvršenja zakona. Potrebno je uložiti više napora u proces približavanja i implementacije evropskih standarda, pre svega u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, pranja novca i trgovine drogom, na polju poreza, energetike i zapošljavanju.


Finansijska pomoć EU prema Instrumentu za pretpristupnu pomoć

(IPA) za potencijalne države kandidate

Paket pretpristupne pomoći, u milionima evra 2008 2009 2010 2011 2012 Ukupno 2008-2012
Albanija 70.7 81.2 93.2 95 96.9 437
Bosna i Hercegovina 74.8 89.1 106 108.1 110.2 488.2
Crna Gora 32.6 33.3 34 34.7 35.4 170
Srbija 190.9 194.8 198.7 202.7 206.8 993.9
Kosovo * 184.7 106.1 67.3 68.7 70 496.8
Ukupno 553.7 504.5 499.2 509.2 519.3 2585.9

 

PDF: SERBIA 2008 PROGRESS REPORT – Full

Delegacija Evropske komisije u Srbiji, 05.11.2008.

Peščanik.net, 14.11.2008.

———–    

  1.  prema rezoluciji 1244/99 Saveta bezbednosti UN.