Kanadski premijer Justin Trudeau u Davosu, foto: Fabrice Coffrini/AFP/Getty Images
Kako se zahuktava predizborna trka za lokalne izbore, raste pritisak aktuelnih vlasti na opoziciju. Posebno je zanimljiv veliki broj napada na inicijativu Ne da(vi)mo Beograd (NDBG), koja je po mnogim istraživanjima blizu cenzusa. Ako ga 4. marta pređe, ovaj grassroots pokret bi mogao biti onaj jezičak na vagi koji preteže u korist opozicije. Bez obzira na to koliko su opozicione stranke međusobno interesno i ideološki zavađene, pobeda na ovim izborima bi simbolički označila početak kraja naprednjačke vlasti, to jest signal drugim gradovima i opštinama da je promena moguća i da će doći brže nego što se misli, možda već na narednim parlamentarnim izborima.
Predstavljanje NDBG građanima ometano je nimalo suptilnim metodama. Na teritoriji opštine Palilula onemogućeno je obraćanje aktivista ovog pokreta u MZ Ovča. Na Novom Beogradu su članovi NDBG zasipani jajima. U mesnoj zajednici Banovo Brdo, gde je Inicijativa sakupljala potpise za izbornu listu, pojavili su se plakati s natpisima: Banovo Brdo kaže iš žutoj patki – ovde ste nepoželjni i Reci ne žutoj patki – ne dozvoli da se Soroš zadnji smeje!, kao odjek decenijske mantre o stranim plaćenicima, domaćim izdajnicima i kletom NVO sektoru. Notar se iz nepoznatih razloga nije pojavio u skupštini opštine Stari grad 25. januara, lokaciji na kojoj je NDBG sakupio najviše potpisa.
No, nije sve ostalo na zatvaranju vrata mesnih zajednica i na kontra-plakatima. Više od godinu dana aktivisti NDBG u nekoliko nezavisnih medija upozoravaju na to da su praćeni i da primaju veliki broj pretnji. Predstavnici ovog pokreta prijavili preko 50 osoba koje su im pretile preko društvenih mreža. Tužilaštvo nije reagovalo, iako su preteće poruke pozivale na “ubijanje, rezanje grkljana, klanje, nabijanje na kolac, silovanje i brojne druge gadosti”.
Dugačak je spisak policijskog saslušavanja članova Inicijative i pripadnika srodnih pokreta i organizacija. Tako je član NDBG Simon Simonović u julu 2016. saslušan u policijskoj stanici u ulici Majke Jevrosime, jer ga je optužnica teretila za navodno “nasilničko ponašanje na javnom skupu i povređivanje policajca”. Studenti Fakulteta dramskih umetnosti Pavle Terzić i Gavrilo Vučetić su u oktobru 2017. saslušani u Prekršajnom sudu u Beogradu kao organizatori skupa Protest protiv diktature, koji je održan 21. aprila, dakle pola godine ranije.
Slično zastarela optužnica pokrenuta je i 17. januara ove godine, kada su aktivistima organizacije Marks 21, Anji Ilić i Marku Stričeviću, dostavljeni zahtevi za pokretanje krivičnog postupka zbog organizovanja nenajavljenog javnog skupa. Zahtev za pokretanje krivičnog postupka dostavljen je i Svetlani Pandžić, liderki protesta radnika fabrike Industrije motora i traktora (IMT), čiji je cilj ponovno pokretanje proizvodnje u toj firmi. Ilić, Stričević i Pandžić su navodno bili organizatori akcije solidarnosti sa radnicima fabrika Goša, IMT, Fiat, Gorenje, JP Ratko Mitrović, socijalnim radnicama i radnicima, kao i malinarima, održane 16. jula prošle godine na Trgu Republike.
Posebno je bizarno to što su ovoj akciji solidarnosti kao obezbeđenje prisustvovali pripadnici policije. Skup nije bio prekinut od strane organa reda. Štaviše, niko od okupljenih nije bio legitimisan, a kamoli priveden ili saslušan, te samim tim pripadnici policije nisu mogli da zaključe ko su organizatori skupa. Ono što je troje optuženih navodno “izdvojilo” kao organizatore jeste činjenica da su se preko megafona obraćali okupljenim građanima. I ovaj slučaj pokazuje Justicijin selektivni osećaj za pravdu, kao kontrast njenom poslovičnom slepilu kada su u pitanju recimo tajkuni koji godinama izbegavaju plaćanje poreza. Ovu policijsko-pravosudnu farsu čeka nastavak: saslušanje optuženih u Prekršajnom sudu u Beogradu zakazano za 7. februar.
Proces protiv troje osumnjičenih, a u toku Bitke za Beograd, političke je prirode. Nije bitno da li su Pandžić, Ilić i Stričević zaista organizatori akcije ili nisu, kao ni to da li je skup bio prijavljen ili ne. Suština priče je potreba da se politički protivnici režima kazne za primer ostalima koji se opiru Beogradu na vodi, skandaloznim privatizacijama i sužavanju prostora nezavisnih medija. Novčane ili zatvorske kazne su tu da pacifikuju one koji organizuju radničke proteste ili podržavaju opoziciju, i opomenu one koji pomišljaju da se pobune da ih može snaći ista sudbina. Kazne kojima se preti u ovom slučaju govore i o tome da režimu ne odgovara udruživanje levičarskih i radničkih pokreta koji su se 16. jula okupili na Trgu Republike, pod brojnim zastavama, mada u malom broju (par stotina okupljenih). Iako brojkama skroman, ovaj skup, baš kao i mnogo masovnije demonstracije održane u aprilu prošle godine, pokazao je da povezivanje sindikata i pokreta može protresti, ako ne i oboriti aktuelnu vlast. Ovde treba napomenuti i da Marks21 podržava NDBG na beogradskim izborima i da je suđenje aktivistima Marksa21 samim tim opomena Inicijativi da se i njeni istaknuti aktivisti uskoro mogu naći na optuženičkoj klupi. A zbog čega? Smisliće se već nešto.
Autor je pisac i istoričar, član DiEM25.
Peščanik.net, 01.02.2018.
Srodni link: Rastislav Dinić – Nikada lakši izbor
