Да будемо начисто: ми тражимо преокрет у државној политици, једну реалистичнију политику према Косову и наставак европских интеграција – каже у разговору за „Дневник“ проф. др Жарко Кораћ, председник Социјалдемократске уније и потписник прошлонедељне декларације за „Прекорет“ групе странака предвођених ЛДП-ом, те невладиних организација и угледних јавних личности. Кораћ тврди да је мало времена остало „да се власт, која клизи и вуче са собом Србију у изолацију на начин деведесетих, прене и преокрене политику пасивног срљања у катастрофу”. Јер, упозорава, све су снажније антиевропске снаге и у Србији и ван ње које би се јако обрадовале да не добијемо статус кандидата, које не желе Србију у Европској унији, већ желе блискост са Русијом или нешто слично, желе изолацију, ма колико то била кратковида политика.

Који је ваш одговор на тврдњу шефа дипломатије Вука Јеремића да је апел за преокрет позив на капитулацију?

Забрињавајуће је да министар спољних послова даје изјаве које јако подсећају на оне крајем 90-тих година прошлог века: да се сваки алтернативни политички предлог дефинише као капитулација, односно, у суштини, издаја. То је још необичније с обзиром на то да се управо Јеремић у својој политици ослања на оно што је била и Милошевићева политика – да је Кумановски споразум велика победа и да смо сачували суверенитет Србије на Косову. То се тада тврдило, иако не постоји ни грам реалности у томе, јер је управо Милошевић изгубио рат с НАТО пактом а Кумановски споразум је био потпис на капитулацију, и војну и политичку. Другим речима, Јеремић наставља континуитет политике која је довела до капитулације, а оптужује оне који траже промену те политике да је то капитулација!?

И председник напредњака Томислав Николић даје приоритет Косову у идеји „и Косово и ЕУ“ и каже да ће, ако дође на власт, инсистирати на дијалогу о статусу.

Порука Томислава Николића је: „Ја бих боље спроводио политику Бориса Тадића од њега самог. Дакле: и Косово и Европа, али ја бих то урадио како треба”. Нажалост, ја мислим да је Тадић урадио тачно онако како је хтео, и ушао је у овај ћорсокак у коме се сада налази. Сада смо врло близу политике „ни Европа ни Косово“, али се надам да, ипак, на крају неће тако и бити. Косово смо већ изгубили, а сада можемо да изгубимо и Европу, да 9. децембра не добијемо формални статус кандидата за пријем у ЕУ.

Пред нама крахира једна политика, а Николић каже да би он ту исту обновио. Е то само показује колико озбиљности има код њега, колико он и његова СНС имају зрелу политичку идеју шта радити с Косовом и косовском политиком. При томе још више забрињава што те изјаве долазе од лидера странке која у овом тренутку има највеће упориште у бирачком телу. У једном сам разговору рекао, парафразирајући Маркса – који је, као одговор Прудоновој „Филозофији беде“, написао памфлет „Беда филозофије“ – да ми у Србији имамо беду политике: што званичне, што највеће опозиционе странке. Уместо сувислих идеја, пуштају да се ствари полустихијски одвијају на северу Косова, с потенцијално веома тешким последицама.

Како би онда изгледала стварна алтернатива? Како замишљате да се ваша декларација преточи у некакву оперативну политику?

Под један: водити политику која има везе с реалношћу. Ова Тадићева нема никакве везе с реалитетом, она подсећа на Милошевићеву политику, у смислу да ми не можемо да изгубимо Косово. А Косово је већ изгубљено! Па две трећине Срба тамо живи јужно од Ибра, а ни владајућа коалиција ни главне опозиционе странаке о њима уопште не воде рачуна, што представља страшан цинизам. Узгред, сви наши културни споменици се налазе изван севера Косова.

Следеће: одмах би Срби који живе на северу требало да буду позвани да уклоне барикаде. Не само што оне и суштински и формално подсећају на оно што се збило у Хрватској и БиХ – а знамо како се то завршило, каквом катастрофом за све, већ је то и директна конфронтација с оним политичким споразумима које је потписала сама Србија, односно Београд, у којима се гарантује слобода кретања. Другим речима, Срби са севера директно нарушавају нешто што је Београд потписао, а Београд их истовремено финансира, па је занимљиво то да финансирате људе за које тврдите да их не контролишете. И дошли смо до тога да један председник општине на северу Косова одређује да ли Кфор може или не може да прође неким путем!?

Треће: нема никакве сумње да ће Срби који живе на Косову у дијалогу између Београда и Приштине морати да нађу заштиту својих националних, културних и других права. Али, нигде се у прогласу „Преокрета“ не помиње Ахтисаријев план, већ само ’нова политика’. А она не може више да рачуна с тим да је север Косова фактички део Србије. То је суштина онога о чему говоримо: мора се поћи од реалитета и постићи договор између Београда, Приштине и Срба који живе на северу, а било би пожељно и Срба који живе и у осталим деловима Косова. То је све што се тражи: договор уз присуство међународне заједнице. Јер ако се то не догоди, онда Србији прети потпуна изолација и врло вероватно неће добити статус кандидата.

Косовско питање и ваше инсистирање на новој политичкој платформи су ипак некако ушли у предизборну кампању…

Уопште не мислим да је тај документ предизборни. Па људи који су потписали декларацију за „Преокрет“ у суштини не подржавају само једну политичку опцију. И мени је јако жао што се у нашој јавности то види као некаква предизборна коалиција или изборна платформа. Уосталом, када изборна кампања крене, сигуран сам да ће се појавити многе друге теме: стандард грађана, незапосленост, тежак живот људи, код вас у Војводини потпуна девастација Покрајине која је сада постала један од најсиромашнијих делова Србије… Али сада је тренутак да се људи, када је у питању Косово, прену, да схвате опасност с којом се Србија суочава, а то је поново изолација. И, с друге стране, а чињеницом да добитком статуса кандидата Србија и формално улази у озбиљну фазу својих европских интеграција независно од тога што још неће добити датум за почетак преговора. Ово је, у ствари апел, људима у Србији и опомена, молба и притисак на власт – да промени политику, а не да овако пасивно гледа катастрофу на северу Косова.

 
Реља Кнежевић, Дневник, 12.11.2011.

Peščanik.net, 13.11.2011.