Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Kad ova vlast ne ume i neće da iskreno kaže to jedno obično „saučestvujemo u vašem bolu“, kako bi tek htela i pristala da kaže „saučestvujemo u vašem kriminalu“? Čak i kad za ovo prvo nemamo nikakve dokaze, a za drugo ih imamo na pretek.

Svikli smo se da ova vlast nema saosećanje. I kad treba da izrazi saučešće nekome ko nije njen, ona će radije da pribegne fotomontaži nego što će zaista otići na mesto zločina i upisati se u knjigu žalosti. Radije će vojnog pilota proglasiti neodgovornim pijancem pa ga posthumno odlikovati (za šta, ako je bio pijan?) nego što će priznati odgovornost za pogibiju sedam duša u padu helikoptera. Za pogibiju šesnaest u padu nadstrešnice neće priznati ni da su je renovirali, kamoli da su pri tom brljali i krali. Ako nam se pad načelnika beogradske policije i učinio kao presedan, tužilaštvo se postaralo da spustimo naša očekivanja – od prvobitne optužbe da je namamio žrtvu i saučestvovao u zataškavanju ubistva stiglo se do ni luk jeo ni luk mirisao.

Nasuprot takvoj vlasti stoje samo goloruki pobunjenici. Jedni goluždravi, drugi kaljeni u ranijim pobunama. Drugi prvima zameraju da ih ne poznajemo, prvi drugima zameraju baš to što ih poznajemo. Na trećoj strani (ili četvrtoj ako računamo i stranu vlasti) su milioni glasača.

Nezavisno od toga da li pretendente na vlast ne znamo po imenu ili ih znamo po dosadašnjem radu (ili ih znamo kao zlu paru baš kao što znamo vlast), svakako smo o njima stekli nekakav utisak, a u životu se ionako sve svodi samo na to – utisak. Utisak da nas neko ne voli, utisak da će nam neko pomoći ako zatreba, utisak da je neko dobra ili kvarna osoba, utisak da će neko raditi po zakonu i u javnom interesu… Jer nam niko u život ne ulazi sa garantnim listom oko vrata. U nedostatku magične kugle, utisak je sve što imamo i najbolje što možemo.

Doduše, utisak nas nekad zavede pa padnemo pod uticaj slatkorečivih prevaranata češće nego što bi se to očekivalo za naše godine i naše iskustvo, svedok nam je i politička scena u prošlosti i sadašnjosti, a bogami i budućnosti. Sa druge strane imamo dovoljno primera iz života da nam je prvi utisak bio ispravan naročito kad smo ga prenebregli pa se posle o jadu zabavili.

Trenutno studenti ostavljaju utisak da znaju šta rade, a parlamentarna opozicija utisak da radi šta zna. Istovremeno, većina ima utisak da ova vlast ne može i ne treba da ostane tu gde jeste i takva kakva jeste i da moramo i možemo da je sklonimo ili nas neće biti ako to ne uradimo. Jer mi ugrožavamo opstanak ove vlasti, ona ugrožava naš opstanak u životu; mi njima ugrožavamo udobnost, oni nama egzistenciju, fizički integritet, slobodu koja u ovom kontekstu dođe čak i luksuz; mi bismo njih da izbacimo iz fotelja i kriminalnih biznisa, oni bi da nas izbace sa posla, fakulteta, iz Srbije…

To znači da smo više nego inače u situaciji da utisak ostavlja i otisak. Otisak na javno mnjenje ali i na naše živote. Glasanje za taj utisak neće moći telefonom kao u kultnom TV formatu. I moraće da počne i pre nego što se bilo koji izbori raspišu. Nadajmo se da je to svim akterima jasno.

Peščanik.net, 15.06.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.