Da li biste lakše podneli život u opštem bezakonju ili u zemlji čiji režim dosledno sprovodi nakaradne i loše zakone? Možda nešto između, u „hibridnom režimu“, koji povremeno bezobzirno krši propise koje sam donosi, povremeno pušta „nadležne da rade svoj posao“ dok se (ne)postupanje po zakonu ne zaboravi, a dosledno primenjuje samo one odredbe koje mu donose korist ili bar mu ne mogu naškoditi?
Ako ostavimo po strani raspravu da li na ovom geografskom prostoru uopšte postoji država, čini se da su naprednjaci ovde uspostavili tu drugu, „hibridnu“, tvorevinu.
Kako to izgleda u praksi?
Više tužilaštvo u Beogradu deluje kao nasilnik iz višeg razreda na školskom igralištu. Ali sve je po zakonu i zakonskim nadležnostima. Pa makar taj zakon bio „Mrdićev zakon“. Eto, na primer, ko se žalio zbog posledica zvučnog topa, biće gonjen zbog izazivanja panike ili ugrožavanja ustavnog poretka. Činjenica je da krivična dela „Izazivanje panike i nereda“, „Napad na ustavno uređenje“ i „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“ postoje u Krivičnom zakoniku. Zakonom o krivičnom postupku je propisana procedura istrage, podizanja optužnice, suđenja. Znači, sve po zakonu.
Postoji i krivično delo „Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem“. I nije tačno da niko nikada nije procesuiran za to delo. Pre više od decenije podignuta je optužnica protiv sedam osoba, među njima jedan član Romske demokratske partije, kasnije predsednik Narodnog pokreta „Dinara-Drina-Dunav“, za kupovinu glasova na izborima 2012. godine u Novom Sadu. Počelo je suđenje, pa je odlagano i na kraju je, posle šest godina, postupak obustavljen zbog zastarelosti. Ima li još primera? Probajte i sami da guglate „kupovinu glasova“ i „suđenje“ ili „istraga“. Nekoliko krivičnih prijava, bez vesti o (može se pretpostaviti kakvom) ishodu, i dve vesti o suđenju. Jedno suđenje na Kosovu i jedno u BiH.
Znači, u Srbiji je teže nego u BiH ili na Kosovu otkriti kupovinu glasova odnosno krivično delo propisano ovako: „Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.“
„Nagrada, poklon ili korist“ nisu precizirani. Onaj neosuđeni i nedokazani kupac glasova iz Novog Sada je, prema optužnici, plaćao glas 1000 do 2000 dinara. Optuženi iz sela kod Mališeva priznao je da je 2024. nudio po 50 evra za glas za Kurtija.
Sitno. A šta ako isplatite biračima 420 miliona evra? I time se javno pohvalite, kao što je režim u Srbiji uradio pred izbore 2023. godine? Toliko su, naime, iznosile ukupno raznorazne jednokratne isplate raznim kategorijama građana. Transparentnost Srbija je u analizi tog rasipanja novca ovo nazvala indirektnom kupovinom glasova, ali je i jasno ukazala da je reč o „zakonitoj“ podeli, odnosno izdacima koji se pravdaju posebnim zakonima, odlukama nadležnih organa. Problem je što je to rasipanje u doba SNS uspostavljeno „kao jedan od ključnih elemenata izborne strategije vladajuće stranke, otelotvorene u doskorašnjem predsedniku partije, potpredsedniku, potom predsedniku Vlade Srbije i potom predsedniku Srbije. On sam, ali i funkcioneri njegove partije i stranaka okupljenih na listi koja je nosila njegovo ime, nametali su narativ po kome je on lično zaslužan za podelu novca, odnosno da on deli novac.“
Ove godine, saopšteno je na skupu 27. juna, na indirektnu kupovinu glasova biće potrošeno 600 miliona evra. Ali to nije krivično delo i sve je po zakonu. Samo što već godinama Transparentnost Srbija šalje predloge i amandmane da se zabrane predizborna vanredna novčana davanja. Da ne bude više po zakonu. Kao što je urađeno u nekoliko zemalja u regionu. Ali, ako bi se usvojio takav predlog, to bi značilo ili da režim mora da krši zakon ili da se odrekne svoje ključne izborne strategije.
Ne moramo da se bavimo samo ovako krupnim i skupim (ne)zakonitostima. Kada bi javni funkcioner, recimo predsednik Republike, na partijskom skupu govorio u svojstvu javnog funkcionera, to bi bilo kršenje Zakona o sprečavanju korupcije. Nije baš da bi zbog toga morao da podnese ostavku ili da bi završio u zatvoru, ali jeste kršenje zakona. Da ilustrujem, kada bi, na primer, Aleksandar Vučić na skupu Srpske napredne stranke rekao: „Ovo je za mene verovatno poslednji put da vam se obraćam kao predsednik Republike“, a potom pričao o nadležnostima predsednika (pomilovanjima, na primer) ali i o izborima i listi Srpske napredne stranke, to bi bilo kršenje zakona.
A šta ako se predsednik pojavi na skupu udruženja građana i tu govori kao predsednik?
Jer, zapravo, tako je i bilo 27. juna. Sve po zakonu. MUP je, naime, u onom famoznom saopštenju o 207.000 okupljenih naveo i detalj koji je promakao javnosti: „Ministarstvo unutrašnjih poslova obaveštava javnost da se danas, u Beogradu, na platou ispred Doma Narodne Skupštine Republike Srbije održava prijavljeno javno okupljanje u organizaciji ’Pokreta za narod i državu’“.
A ako je sve po zakonu, MUP bi verovatno mogao da odgovori i na zahtev TS, kojim je traženo objašnjenje na osnovu čega je MUP zaključio da je Pokret za narod i državu organizator skupa, odnosno da, ako postoji, TS dostave prijavu skupa koju je podneo Pokret.
TS je pitala MUP i da li je izvršio dodatne provere tačnosti tvrdnje da je Pokret za narod i državu organizator, odnosno da li je utvrđeno da prijava sadrži neistinite podatke, s obzirom na to da je mesec dana ranije najavljeno da skup organizuje vladajuća stranka, da je SNS snimila niz video-klipova u kojima poziva građane na ovaj javni skup, te da Pokret za narod i državu ni na koji način nije najavljivao održavanje ovog skupa.
Pored toga, Pokret je udruženje koje nema javno poznate kanale komunikacije (npr. sajt, društvene mreže), a tokom 2025. godine, na osnovu podnetih izveštaja dostupnih na sajtu APR, bilo je neaktivno.
TS je tražila i informacije sa kojim osobama ispred organizatora, Srpske napredne stranke i državnih organa je MUP bio u kontaktu u vezi sa pripremama za održavanje okupljanja, kao i informaciju o tome na osnovu kojih dokumenata i podataka i po kojoj metodologiji je MUP procenio broj učesnika skupa na 207.000 (npr. podaci od organizatora, snimci iz vazduha, neposredan uvid policijskih službenika, podatak o ukupnoj površini koju su zauzimali učesnici javnog okupljanja, površinama koje su bile zauzete i slično).
Po zakonu bi, u vezi sa skupom 27. juna, mogla da reaguje i Agencija za sprečavanje korupcije, kojoj je TS uputio prijavu zbog sumnje na kršenje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o sprečavanju korupcije.
U prijavi se navodi da je stvarni organizator javnog okupljanja politički subjekt, dok je zvanično skup organizovalo udruženje. To stvara sumnju da troškovi koji su povezani sa mitingom (koreografija, nastupi zabavnog karaktera, prevoz učesnika, podela hrane i slično) neće biti evidentirani ili da neće biti evidentirani u potpunosti u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
Ukazano je na ono što stoji i u dopisu MUP-u – funkcioneri SNS-a najavljivali su da ta partija organizuje skup, i SNS je objavljivala video snimke sa pozivima miting. U prijavi se navodi da formalni organizator, Pokret za narod i državu, nije najavljivao održavanje skupa, a nakon registrovanja početkom 2025, tokom cele te godine bio je „neaktivan“, kako se može videti iz njihovog finansijskog izveštaja, pa to stvara sumnju da je mogao da organizuje skup sa većim brojem učesnika i skupom opremom.
U organizaciji događaja učestvovale su pojedine javne institucije, što stvara sumnju da je reč o nedozvoljenom prilogu u vidu besplatne usluge učinjene političkom subjektu. Takođe, u periodu pre skupa objavljen je veći broj informacija o navodnim pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i druga lica radi učešća na ovom javnom skupu, što bi, ako je to tačno, značilo da su rukovodioci u institucijama javnog sektora zloupotrebili svoje funkcije i ovlašćenja, kako bi obezbedili korist za politički subjekt sa kojim su povezani.
Konačno, TS je pozvala Agenciju da proveri da li su odgovorna lica u MUP-u postupala kako bi pogodovali interesima političkog subjekta. Naime, procena MUP-a o 207.000 prisutnih je značajno više od procena koje su dali stručnjaci u toj materiji. MUP nije objavio informacije na osnovu kojih bi se mogla potvrditi verodostojnost procene koju je dao ovaj državni organ ili koja bi ukazala na nedostatke u metodologiji drugih procenitelja. Iz izjava pojedinih funkcionera SNS-a može se zaključiti da je broj učesnika ovog okupljanja bio bitan za interese političkog subjekta. Zbog toga je TS u prijavi ukazala na sumnju da su odgovorna lica u MUP, u nameri da pogoduju interesima političkog subjekta, uvećali procenu broja učesnika javnog okupljanja i predočili je javnosti.
Nema sumnje da će Agencija postupiti po zakonu. Jer po zakonu je i kada se utvrdi da je zakon prekršen i kada se utvrdi da nije i da nema potrebe istraživati ko je zaista organizovao miting, da li je bilo pritiska na zaposlene u javnom sektoru i da li MUP falsifikuje podatke o broju učesnika.
Važno je da pustimo nadležne da rade svoj posao. Po zakonu.
Peščanik.net, 02.07.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Sve po zakonu - 02/07/2026
- Dva saveta i tri saveza - 17/06/2026
- Ciganska unija - 28/05/2026
