Pročitala sam osvrt Vojislava Stevanovića na tekst „Uslovna sloboda“, koji sam nedavno objavila na sajtu Peščanika i shvatila da treba iznesene stavove ilustrovati ponekim primerom. Da bismo se do kraja razumeli.
Zato ću parafrazirati delove jednog mog davno objavljenog teksta.
„On nije nacista, međutim, on je idiot.“
Ne, ovo nije napisao Ljubodrag Stojadinović, već novinar Oberschlick o vođi austrijske Slobodarske partije Heideru (presuda Evropskog suda za ljudska prava Oberschlick protiv Austrije, 1997). Novinar je dobio zaštitu Evropskog suda, protivno odlukama sudova njegove države, jer Evropski sud je ocenio da se novinar koristio slobodom izražavanja i da ovakvom, uvredljivom manifestacijom te slobode, nije povredio političara o kojem je pisao.
„On je groteskni klovn i grubijan“.
Ne, ni ovo nije napisao Stojadinović, već novinar Lopes Gomes da Silva o jednom od kandidata za gradonačelnika u provincijskom portugalskom gradu (presuda Evropskog suda za ljudska prava Lopes Gomes da Silva protiv Portugalije, 2000). Obrazloženje Suda je slično obrazloženju u prethodnom primeru.
„Policajci su zveri u uniformi. Oni su se sveli na mentalni stepen novorođenčadi, zahvaljujući zahvatu ’španska kragna’, koji uče i praktikuju sa brutalnom spontanošću, umesto da se prema ljudima odnose razborito i brižno.“
Ni ovakve ocene ne potiču od Stojadinovića. Njih je objavio književnik Thorgeir Thorgeirson, građanin Islanda (presuda Evropskog suda za ljudska prava, 1992). Zbog ovih rečenica Thorgeirson je bio optužen i konačno osuđen da plati novčanu kaznu. Odluku je potvrdio Vrhovni sud Islanda. Ali Thorgeirson se sa osudom nije pomirio, već se obratio Evropskom sudu za ljudska prava.
Taj Sud je utvrdio da je država svojom osudom povredila ljudsko pravo Thorgeirsona iz člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (sloboda izražavanja), sa obrazloženjem koje doslovno citiram: „Sud podseća da sloboda izražavanja predstavlja jedan od temelja demokratskog društva; na osnovu § 2 člana 10 (član 10-2) sloboda izražavanja obuhvata ne samo ’informacije’ ili ’ideje’ koje se prihvataju sa odobravanjem ili koje se ne smatraju uvredljivim, ili koje su neutralne, već isto tako i one koje povređuju, šokiraju ili uznemiravaju. Sloboda izražavanja, onako kako je uređena u članu 10 jeste predmet brojnih ograničenja, ali ona se moraju usko tumačiti, a neophodnost svakog ograničenja mora biti uverljivo utvrđena… Iako štampa ne sme prekoračivati ograničenja, postavljena između ostalog i radi ’zaštite ugleda drugih’, njena uloga je da prenosi informacije i ideje od javnog interesa. I ne samo da štampa ima zadatak prenošenja informacija i ideja: javnost, takođe, ima pravo da ih prima. Kada bi bilo drukčije, štampa ne bila sposobna da odigra svoju vitalnu ulogu ’javnog čuvara’“ (v. § 63 presude).
Vojislav Stevanović u svom osvrtu iznosi stav da je urednički posao i u tome da postavi granicu između slobode izražavanja i „ličnih uvreda“. Pri tome smatra da je presuda Vrhovnog suda Srbije važna za očuvanje slobode izražavanja. Jeste važna, isto kao i brojne presude Evropskog suda za ljudska prava u kojima se već pola veka zauzima jasan stav o tome da su uvredljive, štaviše i šokantne ocene medija dopuštene, dogod se odnose na javne funkcionere i dogod sadrže ocene o njihovoj delatnosti ili izjavama od javnog značaja. Uvrede su dopuštene, sad već ne samo po praksi Evropskog suda, već i Vrhovnog suda Srbije. Javni funkcioneri su međutim ljudi, pojedinačni ljudi. Njihova identifikacija se u medijima postiže na razne načine, ne samo navođenjem imena. Ali i ti javni funkcioneri i javnost uvek znaju u kome se radi. Nisam u stanju da zamislim bezličnu uvredu koju Stevanović, izgleda mi, dopušta, za razliku od „lične uvrede“. Dogod javnu delatnost nose ljudi, a ne algoritmi.
Zato je za mene pokušaj da se autor koji se oglašava u medijima, upozori ili opomene zbog iznošenja uvredljivih kritika javnih funkcionera – pokušaj cenzure. Ne vidim drugi razlog, osim cenzorskog, zbog koga bi urednik nezavisnog i profesionalnog medija postavljao letvicu legalnosti više nego što je postavlja najviši sud države u kojoj medij deluje. Pogotovo zato što medij u kome je „upozoreni autor“ dugo godina pisao, koliko je meni poznato, nije izdavao slična upozorenja svojim saradnicima.
Slažem se sa ocenom Vojislava Stevanovića da u Srbiji ovih godina postoji pregrejana atmosfera u sferi javnog govora. Međutim uzroci zaslužuju identifikaciju sa pravnog gledišta koje je rezultat političke napetosti između vlasti i građana. Javni funkcioner je taj/ta koji mora da trpi „iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja“ (član 8 Zakona o javnom informisanju i medijima – dalje: ZJIM). Dužan je da trpi! Građanin, međutim, nije dužan da trpi. Ni N1 nije dužan da trpi ocenu da su „oni tamo u N1 teroristi“. Ova zakonska odredba, kao i sudske odluke koje sam navela legalizuju uvredu javnog funkcionera, čak i kad se „oseća lično povređenim“ (opet član 8 ZJIM). Doskorašnji kolumnista sajta N1 je jedan od građana koji odbijaju da trpe; umesto trpljenja odabrao je da govori glasno i oštro.
Razlog za različit tretman funkcionera i građana je, verujem, očigledan. Funkcioneri imaju moć da zabibere nama građanima, da nam svojim politikama odrede način života bar za nekoliko godina, dok ne budu smenjeni na slobodnim i poštenim izborima. Kakvih ovde nema.
Nije mi zadovoljstvo da polemišem sa bilo kim iz N1. To je medij kome verujem i očekujem da mu verujem i dalje. Ali trebalo je javno reći nešto o onome što ocenjujem kao pokušaj cenzure. Bar zato da Stevanović svojoj redakciji saopšti prepisku koju je imao sa jednim od doskorašnjih kolumnista i da svi budu u prilici da stvar ozbiljno razmotre. Onako kako medij koji se zalaže za slobodu govora i demokratiju zaista zaslužuje.
Peščanik.net, 09.07.2026.
Srodni linkovi:
Vojislav Stevanović – Odgovor Vesni Rakić Vodinelić
Vesna Rakić Vodinelić – Uslovna sloboda
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vesna Rakić Vodinelić (see all)
- Uvrede i cenzura - 09/07/2026
- Uslovna sloboda - 04/07/2026
- „Dosoljavanje“ je legalno i legitimno! - 03/07/2026
