Da kažemo i ovako, izgubićemo N1 i Novu (ako već nismo), a dobićemo izbore. Ili: dok god imamo (slobodne) N1 i Novu, nećemo imati izbore.
Ali, evo, da se ne pravim ja pametan i da ne izigravam proroka, neka čitalac sam razmisli: ako izbori zaista budu krajem oktobra, što je praktično za manje od dva meseca, koliko je verovatno da bilo koja strana na tim izborima prihvati rezultate glasanja? Krenimo od kandidata iz redova pobunjenih žitelja Srbije. Nema nijednog razloga da oni poveruju u rezultate i prihvate ih, ako ne učestvuju u izbornom procesu od početka do kraja, a to znači – na svim nivoima procesa i sve vreme.
Rekli smo to bezbroj puta i opet ćemo ponoviti: izbori se kradu pre izbora, na dan izbora i posle izbora. Za sad imamo rešen samo dan izbora, tu se, kako su pokazali nedavni lokalni izbori, sada krade manje jer su ljudi spremni da uđu u sukob sa lopovima na strani režima. Ali nismo ni blizu da sprečimo krađe pre izbora i posle izbora. To je tako, jer se pre i posle dana izbora, izbori kradu u institucijama: policiji, opštini, na sudu.
Pobunjeni žitelji Srbije nemaju pristup tim institucijama i neće ga u ova dva meseca ni dobiti. Dakle, nema razloga da poveruju u rezultate i prihvate ih. I da ne bude zabune, kada kažem – policija, opština, sud, to nisu jedina mesta gde se kradu izbori. Birači će biti ucenjeni da glasaju za režim gde god je to moguće: u državnim ustanovama i preduzećima, kao i u privatnim firmama. To je takođe krađa. Ali, da stvari u policiji, opštini i sudu stoje kako treba, ta krađa ne bi bila moguća.
Računica je jednostavna, ako žele da pobede na izborima, pobunjenih žitelja Srbije mora biti više od pokornih i ucenjenih i odnekud dovedenih glasača vlasti. Ja verujem da ih jeste više, kao što verujem da to rezultati neće pokazati, a zbog – krađe. I onda: pobunjeno društvo neće prihvatiti rezultate izbora.
To imamo s jedne strane. Šta je na drugoj? Da li je poraz na izborima opcija za režim? Nije, naravno. Ako izbore zaista budemo imali krajem oktobra, to je mnogo pre nego što će se završiti radovi za EXPO i pre nego što će biti sam EXPO. Jasno je, ako režim izgubi, teško da ćemo imati EXPO. Kao što je jasno da režim ne može da se odrekne EXPO-a: do guše je u tom (verovatno kriminalnom, a svakako lošem) poslu. Dakle, mora dobiti izbore, što znači – mora ih ukrasti.
Siguran sam da je jedan broj žitelja Srbije, kada je čuo da će izbori biti krajem oktobra, pomislio – ako ih konačno raspisuje, za oktobar, Vučić je sigurno sve namestio da ih dobije/pokrade. Ali sve što je nameštao do sada na izborima, mogao je namestiti i za ove mnogo ranije, a ne da se mrcvarimo dve godine. Šta mu je još falilo, a što nije imao do sad, pa sad konačno može da kaže – izbori? Ja bih rekao, nije imao N1 i Novu, a sad ih ima ili će ih uskoro sasvim imati.
I ovo, zapravo, nije tekst o izborima (iako jeste i o njima), nego baš o N1 i Novoj. Zašto je za Vučića važno da ih ima, da bi mogao da raspiše izbore? Da odmah kažem, uopšte ne mislim da su mu potrebni za kampanju, to jest propagandu. Takođe ne mislim da želi pobunjenom društvu da suzi prostor za kampanju: to će biti samo kolateralna posledica koja mu ide u prilog. Ali, da kažem i ovo: ni pobunjenom društvu nisu potrebni N1 i Nova za kampanju.
Studenti su u protekle dve godine ubedljivo demonstrirali kako se uspešna kampanja može efikasno raditi i mimo medija. Za razliku od opozicije, koja to isto zna, ima to u svom iskustvu iz 2000, studenti su imali i ljude i vreme za takozvanu pešačku kampanju, to jest za kampanju na terenu, to jest za kampanju – pod sada već pomalo izlizanim od ponavljanja nazivom – od vrata do vrata. Dakle, i bez jednog (slobodnog) medija, pobunjeni žitelji Srbije mogu imati uspešnu kampanju.
Ali, zašto je onda Vučiću važno, kao i nama, da ima, odnosno da imamo N1 i Novu? Vratimo se na početak teksta – ako su obe strane na izborima spremne da prihvate samo onaj rezultat koji znači njihovu pobedu, hajde da vidimo šta se događa kada režim uveče, posle izbornog dana proglasi pobedu, a proglasiće. Jer, sigurno neće izaći sa rezultatima zbog kojih će morati da prihvati poraz.
Pretpostavimo da u izbornim štabovima (a biće ih više, samo da ih ne bude mnogo više) pobunjenih žitelja Srbije imaju zapisnike sa biračkih mesta koji pokazuju ako ne baš i pobedu studentske i opozicionih lista, a onda barem vrlo tesan rezultat, to jest minimalni poraz. A režim izlazi sa rezultatima koji mu garantuju ubedljivu pobedu. Što se tiče režima, u toj situaciji, sve je jasno – proglasi se pobeda, spreme se policija, zatvori i sudovi i čeka se reakcija druge strane.
Šta može biti reakcija druge strane? Ili, pre toga, šta su uslovi da uopšte bude reakcije? Prvo, tokom izbornog dana treba redovno davati podatke o izlaznosti. Drugo, uveče iz izbornih štabova studenata i opozicije odmah treba izaći sa rezultatima na osnovu zapisnika sa biračkih mesta. Treće, treba jasno naznačiti mesto gde je došlo do prekrajanja izborne volje, to jest gde se desila krađa. Četvrto, treba odmah dati plan kako će se reagovati na tu krađu i prisiliti režim da da tačne rezultate.
Konačno, peto, treba pozvati pobunjene žitelje Srbije na zajedničku akciju. Ali, pre 1, 2, 3, 4 i 5, treba imati mesto gde će se dati sve te informacije, dakle mesto za koje smo sigurni da će pobunjeni žitelji Srbije tu doći po sve važne informacije. Tako je, kako sada stvari stoje, takvo mesto mogu biti samo N1 i Nova; barem su do sada to bile samo te dve televizije. (Reći ću ponovo: pobunu smo imali zahvaljujući tim dvema televizijama; neću to objašnjavati ponovo, ko do sad nije shvatio, neće ni sad.)
Ako nemamo N1 i Novu, ko će (objektivno i slobodno) pratiti izborni dan? Ko će uveče u studiju komentarisati rezultate i objašnjavati kako se i gde dogodila krađa? Ko će otvoriti prostor za predstavnike pobunjenih žitelja Srbije da daju rezultate na osnovu zapisnika sa biračkih mesta? Gde ćemo čuti plan za reakciju na izbornu krađu? Konačno, odakle će pobunjenim žiteljima Srbije stići poziv da zajednički odbrane svoju izbornu volju?
Bez N1 i Nove, na dan izbora bićemo slepi i gluvi i onesposobljeni za bilo kakvu zajedničku akciju. Sve drugo je manje važno, ako ne baš i sasvim nevažno. Zato možemo imati izbore tek kada nemamo (slobodne) medije, to jest – N1 i Novu. A upravo to nam nestaje pred očima, dok nam stiže najava izbora.
Peščanik.net, 25.08.2026.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Nemamo N1 i Novu: imamo izbore - 25/08/2026
- Koga briga za knjige - 21/08/2026
- Prah i pepeo od države - 18/08/2026
