U sklopu predizborne kampanje, uoči raspisivanja izbora, predsednik Vučić je posetio i Jablanički okrug, gde je otišao s ciljem da razgovara s predstavnicima tamošnjih manjina, sasluša njihove probleme i pruži im – ili bar obeća – neophodnu pomoć. Ono što, međutim, upada u oči jeste činjenica da ovog puta predsednik Vučić, boraveći u Medveđi, nije razgovarao s predstavnicima albanske manjine, iako su njihovi problemi najbrojniji i traju već godinama, s čime je upoznata i međunarodna zajednica, a o njenom položaju raspravlja se kako u američkim tako i u institucijama EU. (Poznato je inače da koreni ovog problema sežu u vreme intervencije NATO, kada su se Albanci okupljeni u Oslobodilačku vojsku Kosova sukobili sa državnim snagama bezbednosti Srbije, zbog čega ni dan danas, više od 20 godina nakon sukoba, region juga Srbije ne uspeva da izgradi stabilan i miran život u multietničkoj zajednici.)
U Medveđi je predsednik Vučić razgovarao s predstavnicima romske manjine, raspitivao se o njihovom socijalnom položaju, problemima s kojima se susreću itd, ali o ključnom problemu ove zajednice – administrativnoj meri pasivizacije prebivališta, koja se sprovodi selektivno, sa ciljem promene etničke strukture a na štetu Albanaca – nije bilo ni reči. Umesto toga, predsedniku Vučiću obratio se mladić romske nacionalnosti, i to na engleskom! (Da sam na mestu predsednika Vučića, zapitao bih se šta to govori o integrisanosti romske zajednice kada se jedan njihov predstavnik odlučio da mu se obrati na stranom jeziku.) Već više puta sam se obraćao institucijama Srbije i predsedniku Vučiću otvorenim pismom, s namerom da ukažem na gorući problem pasivizacije prebivališta s kojim se suočavaju meštani Medveđe, Bujanovca i Preševa. Ovaj problem se vuče počev od 2011, dakle već punih 15 godina, usled čega je nekih 90% ovdašnjih Albanaca izgubilo svoja građanska prava. U svom poslednjem otvorenom pismu adresiranom na predsednika Vučića upozorio sam ga kako je „ovaj tihi aparthejd samo nastavak miloševićevske politike otvorenog progona Albanaca, a jedna od žrtava pomenute metodologije ’brisanja identiteta’ bila je i moja porodica i ja lično, administrativnom metodom ’pasivizacije prebivališta’, koju smo doživeli početkom 2019“. Rešenje o pasivizaciji uručeno je ne meni, kako to zakon propisuje, nego mom bratu, pošto sam se ja u to vreme nalazio u inostranstvu. Odmah sam angažovao advokata koji je u zakonskom roku (od 8 dana) uložio žalbu, ali odgovor ni posle 7 godina još nismo dobili (iako je zakonski rok 60 dana). Simptomatično je da broj donetih rešenja o pasivizaciji adrese raste iz godine u godinu: prema podacima dobijenim od Policijske uprave Vranje, od 417 rešenja o pasivizaciji adrese u 2021. godini taj broj je narastao do 526 u 2024, dok je u 2025. zabeležen nagli skok na 826 rešenja. Tačan broj pasiviziranih adresa za Medveđu se pouzdano ne zna (pre dve godine bilo ih je preko 4.200), pošto nekim građanima albanske nacionalnosti rešenje nije ni uručeno (potrebno je da plate 130 evra za rešenje), a oni koji su se žalili na rešenje opet ne dobijaju nikakav odgovor.
Lepo je što se predsednik Vučić zanima za probleme romske zajednice u opštini Medveđa, ali za centralni problem ovog regiona mora se u dijalog uključiti i albanska zajednica, kao najviše pogođena – od 7.000 Albanaca koji su živeli u opštini Medveđa danas ih je ostalo nešto preko 500! Kosovske vlasti rešile su isti problem daleko efikasnije: Aljbin Kurti i Srpska lista izglasali su zakon po kojem svi Srbi koji su živeli na Kosovu do 1998. po automatizmu mogu da dobiju kosovsko državljanstvo, dok se mi, građani albanske nacionalnosti u Srbiji, tretiramo kao građani drugog reda iako uredno plaćamo porez i izmirujemo sve pripadajuće dažbine. Svejedno, država je odlučila da nas izbriše sa spiska svojih građana. Pritom, Kurti optužuje opoziciju na Kosovu za probleme sa Srbijom (iako Kosovo pod Kurtijem ostvaruje razmenu sa Srbijom u vrednosti od 500 miliona evra), dok predsednik Vučić u svojoj predizbornoj kampanji okrivljuje nesposobne funkcionere SNS-a, koje javno kinji i ponižava pred kamerama, kao da će time da se reši ijedan od nagomilanih problema u Srbiji. Predsednik Vučić i institucije Srbije moraju sa predstavnicima albanske manjine da govore ne na engleskom, već po slovu zakona i u duhu važećeg Ustava, koji Albancima garantuje osnovna ljudska i građanska prava jednako kao i ostalim građanima Srbije.
Peščanik.net, 28.08.2026.
Srodni link: AUDIO – Precrtani
