Nije crna lista nešto što se dešavalo samo u Holivudu, na RTS-u, ili u Ministarstvu kulture: crna lista je pravo, dužnost i čast pojedinca, možda pojedinca i ponajpre, ponajviše…
Brojnim slavnim ustanovama sa kojima sam faše (MOK, Matica srpska, FIFA, Slepa matera, Ketrin Zita Džons i sl.) pridružujem – sama se uz njih zauvek priljubila – slavnu udrugu za istraživanje javnog mnjenja: „Ipsos“ je, zajedno sa svojim omiljenim poslovnim partnerom, u nedelju uveče gadno poražen; na trenutak me je preplavila grešna zluradost, ali joj nisam podlegao: zar nisam i ja pridoneo njihovom kolosalnom promašaju, istraživanju čije su rezultate servilno servirali dva sata uoči izborne tišine?
Pa ja sam im zalupio slušalicu fiksnog telefona brat bratu šest puta u poslednjih godinu dana: ko je, dakle, kriv što sam za njih ostao nevidljiv (a znao sam da neću glasati za samodršca)? Ako su zaista savesno pokušavali da prebroje i pristalice vladaoca i pristaše neoružanih pobunjenika, nisam li i ja bio vektor koji je iskrivio sliku o društvu, nisam li bojkotom – koji mi se činio otmenim – i ja doveo slav. kompaniju u položaj hajde da kažemo nezavidan, mada je to još i blago rečeno?
&
Telefon dobijen u kompletu potrebnom za internet i televiziju – a koji nije po kakvoći do kolena prethodnim aparatima koje sam sam kupovao – čami i ćuti danima, da bi jednom u dva meseca i on zazvonio (ovde se sećam početka priče o majci mog starijeg kolege Bracike; nekoliko dana pošto je, osamdesetih godina prošlog veka, dobila telefon, prvi u istoriji njihove kuće: „Sedim ja sinoć u kujnu, počelo da se smrkava, nisam još upalila svetlo, kad, telefon, odjedared – zvoniii…“ – E isto tako meni, telefon, odjedared zvoniii…), ko je, šta je, ljubazan glas, predstavi se da je iz te i te agencije, da li bih bio raspoložen da odgovorim na nekoliko pitanja, sprovode anketu o tome i tome… Ja, unapred uveliko naoštren protiv tog preduzeća, odbijam i da čujem šta je poprište istraživanja: „Žao mi je što ne mogu da budem od koristi, ma koliko neznatna bi ona bila, ali o vašoj kompaniji ne mislim dobro i ne bih odgovorio ni kad biste me pitali da li imam zidni sat…“ I tako svaki put.
Sve moje odbijenice bile su primljene sa mirnoćom tolikom da sam se štrecnuo, svaki put sam poželeo da sagovornicu upitam: „Ispričajte radije vi meni: kako je izgledala, kako je tekla vaša obuka – kako učtivo privesti kraju razgovor ako anketirani ispadne, poput mene, teški namćor, merzavec takoreći?“
Ali nisam pitao, nisam želeo da sagovornicu zadržavam, pošto sam joj uskratio ono što po služb. dužnosti sakuplja; nije baš da kao rani Džej po ulici skuplja opalo granje, ali nije ni daleko od toga, zavarava se da je sve to privremeno, pozivanje nepoznatih ljudi telefonom (radije bih kopao bunare kao jedan pisac što je pre proslavljenja kopao), svi ti poslovi na ugovor, volontiranje u nadi da će radinost i znanje poslodavci primetiti i uzeti u obzir, sve će se to mučno produžavati, sve dok društvo ne ozdravi, a ozdravljenje, osim korumpiranih trudbenika pravde, policije, medija, Telekoma i sl. ometaju i agencije poput „Ipsosa“; jesu one uslužna delatnost, ali mic po mic postanu kako se to sada kaže preuslužna delatnost, i od tog trenutka vidim ih kao koristoljubivce koji se lažno predstavljaju: mi smo tu zbog vas i zbog istine, ne samo što je pronalazimo, nego smo kadri da je merimo, pa i da je predviđamo; istinu svi vole, i vladar, i vazali, i podanici, i pastva Sl. matere, i članovi žirija u „Grandu“, ali Istini je najprijatnije kad se njome stručno pozabavimo mi, koji smo i statističari, i psiholozi, i sociolozi, a ravnodušni smo prema interesima i uzorka i naručioca istraživanja, mi smo grana nauke kojoj ni iz džepa ni u džep.
&
Uglavnom, u nemogućnosti da se neposredno obratim onima koji su se uzaman ponadali da ću na njihovu ljubaznu molbu odgovoriti kako dolikuje, da ću im kao zoon politikon kazati šta mislim o polisu – svima se ovim putem izvinjavam zbog svog gneva i gordosti, što su još dva greha na mom zabrinjavajućem rabošu; oko 12% anketara me je probudilo, ali nisu to mogli znati, njima se izvinjavam kao i ostalima.
Vlasnicima i upravi naravno da ne.
Peščanik.net, 31.10.2026.
Muzički blog Ljubomira Živkova
