Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Dosledno i dugotrajno kršenje pojedinih odredbi Zakona o javnim preduzećima rezultira poštovanjem tih odredbi. Ovo je Alajbegov paradoks koji je Transparentnost Srbija formulisala posle nove analize primene Zakona o javnim preduzećima na lokalnom nivou. U istraživanju, koje je obuhvatilo 61 javno preduzeće iz 25 gradova i opština, što je gotovo 10 odsto od ukupnog broja lokalnih JP, uočena je jedna zakonitost. Ne zakonitost u smislu poštovanja Zakona o JP, već učestala pojava: kada se na mesto direktora ili člana nadzornog odbora imenuje osoba koja ne ispunjava zakonom postavljeni uslov za imenovanje od tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća ili ima samo jednu godinu iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje (zakon propisuje najmanje pet), prilikom svakog narednog imenovanja ispunjavaće pomenute zakonske uslove.

Ovo je nazvano Alajbegov paradoks, po svojevremenoj izjavi Aleksandra Vučića da ne dozvoljava da se umesto vršilaca dužnosti imenuju direktori izabrani na konkursu, jer se v.d. lakše kontrolišu, a izabrani direktori, sa većim nivoom nezavisnosti, odnosili bi se prema imovini JP kao prema alajbegovoj slami. Mrskim konkursima vratićemo se malo kasnije, a pre toga još nekoliko rečenica o zakonskim uslovima u vezi sa stručnošću kandidata za direktore, vršioce dužnosti direktora i članove nadzornih odbora.

Od 61 JP u 18 njih, niti direktor (ili v.d. direktora), niti dva člana nadzornog odbora izabrana na predlog lokalne samouprave, ne ispunjavaju zakonom propisane uslove ili zbog nedostupnosti podataka nije moguće utvrditi da li ispunjavaju uslove.

Za samo pet je TS mogla da potvrdi da svi članovi menadžmenta ispunjavaju zakonske uslove. Ali, postoji „ali“ koje kvari sliku. Od tih pet slučajeva, u dva je reč o Alajbegovom paradoksu, a u tri slučaja su analitičari TS bili fleksibilni, gotovo isto koliko su fleksibilne zakonske odredbe koje i republički i lokalni organi razvlače kada žele da prikažu da deluju u skladu sa zakonom. Naime, iskustvo u nekim drugom JP, koje nije u oblasti rada posmatranog JP, priznato je ukoliko je oblast bila barem bliska.

U 14 slučajeva uslove je ispunjavao direktor i jedan član NO (od toga tri zahvaljujući Alajbegovom paradoksu), u 11 samo direktor (tri „alajbegovca“), u osam samo jedan, a u pet oba člana NO (nijedan zahvaljujući paradoksu).

Vučić je, kao što sam pomenuo u obrazloženju naziva paradoksa, iskazivao naklonost prema v.d. direktorima, pa je zanimljivo videti i koliko se ova njegova želja, da se preduzeća ne prepuštaju u ruke ljudi izabranih na konkursu, poštuje na lokalnom nivou. Za republički već znamo – od 34 preduzeća koja bi morala da imaju direktora izabranog na konkursu, imaju ga samo njih osam (od toga je dvojici istekao mandat).

Na lokalu su se osnivači JP malo raspojasali pa su 22 direktora (36%) od 61 posmatrana izabrani na konkursu. Međutim, nema mnogo izgleda da će raskrčmiti JP jer je reč o ljudima koji su dobro poznati osnivačima – ogromna većina direktora izabranih na konkursu i prethodno su bili na čelu tog JP, bilo kao direktori izabrani na konkursu, bilo kao vršioci dužnosti. Njih 21 od 22 su bili jedini rangirani na konkursu – naime, 19 su bili jedini kandidati, a u dva slučaja su preostali kandidati, koji su podneli prijave, odustali pre početka izbornog postupka.

Od 35 antialajbegovaca – vršilaca dužnosti – njih 20 su pregurali zakonsko ograničenje trajanja mandata od 12 meseci i praktično su nezakonito na funkciji. Ni za preostalih 15 ne može se sa sigurnošću tvrditi da su legalni v.d. Naime, oni sami jesu bili kraće od 12 meseci na funkciji u trenutku sprovođenja analize, ali nije utvrđivano da li se i pre njih neko već nalazio na tom mestu u istom statusu.

TS, naime, smatra da je Zakon jasan i da dozvoljava da ukupno neprekinuto trajanje v.d. stanja može biti 12 meseci i da nije zakonito po isteku ili pred istek 12 meseci samo imenovati drugog v.d. direktora. Lokalne samouprave, ali i republička vlada, međutim, fleksibilno tumače zakonsku odredbu koja zabranjuje da se ista osoba dva puta imenuje za v.d. direktora i često tvrdeći da nakon jednog lica može biti imenovano drugo lice. To je u potpunoj suprotnosti sa duhom zakona koji, kako je proklamovano, teži profesionalizaciji i izboru direktora na konkursu. TS je ranije pozivala, a i sada je podnela inicijativu Ministarstvu privrede da se iz teksta zakona otkloni ova mogućnost „fluidnog tumačenja“. Ministarstvo, kao i ranije, nije iskazalo naročito interesovanje za ovu inicijativu. Nikakvo, tačnije. Imamo razumevanja, ne bismo želeli da umesto v.d. direktora dobijemo neke koji bi razbacivali alajbegovu slamu i sekirali brižnog nedavača v.d. direktora.

Izbor menadžmenta, njihov status i stručnost, deo su slike o primeni zakona i o stanju u JP. Drugi deo je transparentnost. Zakon je postavio relativno niske standarde za dokumente i podatke koji se moraju objavljivati na sajtovima JP. Za početak, treba da imaju sajt, a četiri JP iz uzorka nemaju ga ni 12 godina nakon uspostavljanja obaveze, uz zaprećenu novčanu kaznu za njeno nesprovođenje.

Među informacijama i dokumentima koje bi morali da objave su radne biografije direktora i članova NO. Od 61 posmatranog JP, 43 na sajtu imaju biografiju direktora. Od toga ju je njih osam objavilo nakon što je TS uputila dopis i ukazala koji podaci nisu nađeni na sajtu. Od 43 objavljene biografije, u 36 slučajeva se može, sa manje ili više gledanja kroz prste, zaključiti da je reč o profesionalnim radnim biografijama ili, preciznije, o biografijama koje sadrže podatke neophodne da bi se utvrdila stručnost direktora. Od 18 koji nemaju biografiju, 10 ih nema ni ime direktora (među njima su i četiri JP koja nemaju sajt). Jasno, vremena su takva da se ne treba isticati, bolje je pritajiti se.

Kvartalne izveštaje o sprovođenju godišnjeg programa rada objavljuje 70% preduzeća iz uzorka (i u ovom slučaju nekoliko njih tek posle dopisa), a godišnji program rada 76%.

Kada se analizira objavljivanje dodatnih informacija, onoga što nije propisano zakonom, situacija je izrazito loša. Nijedno preduzeće ne objavljuje ugovore za pravne usluge niti ugovore za reklamiranje i medijske usluge. Zapisnici sa sednica NO mogu se naći na sajtovima pet od 61 JP.

Neki podaci se ne objavljuju jer nema zakonske obaveze (što je nekoliko preduzeća u odgovoru na dopis i eksplicitno potvrdilo), a neki zakonom obavezni se kriju jer bi razotkrili da se krši druga zakonska odredba – ona u vezi sa stručnošću. Tako je, na primer, jedna opština odgovorila na dopis TS u kome su tražena dokumenta koja dokazuju ispunjavanje zakonskih uslova za direktore i NO preduzeća čiji su osnivač, tvrdeći da se dokumentacija koja se prilažu uz imenovanje šalje elektronski putem linka koji je aktivan sedam dana od slanja, pa „samim tim ta dokumenta više ne posedujemo elektronski i dostavljaju se kopirana u papirnoj formi odbornicima“.

Neki su, međutim, vrlo transparentni i ne kriju ništa u vezi sa kršenjem zakona. Direktor jednog JP iz Kovačice, ne samo da je eksplicitno potvrdio da ni on ni članovi NO nisu ispunjavali zakonske uslove u vreme imenovanja, već je sastavio i dve pregledne tabele u kojima se navode zakonski uslovi i naznačeno je („da“ i „ne“) šta sve nije (ređe jeste) bilo ispunjeno.

I dok su neki transparentni, neki paze da ne ugroze tajne operacije kojima se bave i da do javnosti ne dopre neki podatak koji bi mogao da poremeti, ako ne globalne strateške odnose, a ono bar stabilnost i bezbednost rasađivanja cveća i orezivanja stabala. Naime, JKP Zelenilo Sombor je odgovorilo da se dokumenti pobrojani u dopisu TS (zapisnici sa sednica nadzornog odbora, cenovnik usluga, podaci o novčanim potraživanjima sa iznosima dugova najvećih dužnika i akt kojim je regulisana politika naplate potraživanja – reprogram, otpis kamata, dugova i sl.) ne mogu pronaći na sajtu „zbog toga što ista predstavljaju poslovnu tajnu, u smislu internih akata JKP Zelenilo Sombor, osim cenovnika usluga koji nije poslovna tajna i koji će biti objavljen, odmah po otklanjanju grešaka u funkcionisanju sajta“. Pet meseci nakon ovog odgovora, cenovnik nije nađen na sajtu JKP.

Podatak koji ne treba sakrivati je članstvo u stranci. Tako je za direktora jednog kragujevačkog JP, u materijalu dostavljenom TS je, pored diplome i potvrde o radnom iskustvu bilo i „rešenje Izvršnog odbora Srpske napredne stranke“ kojim se potvrđuje „mirovanje članstva“ u toj političkoj partiji. Statut SNS, inače, ne predviđa „mirovanje članstva“, a odredba Statuta na koju se predsednik IO SNS pozvao u rešenju reguliše nadležnosti IO, u konkretnom slučaju, propisuje da IO „obavlja druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Stranke“. Direktoru je, inače, bilo dovoljno da priloži izjavu da nije član organa stranke, ili da mu je određeno mirovanje tog statusa.

Stranka je uvek jaka referenca, pa je i predsednik NO jednog drugog kragujevačkog JKP u bogatu biografiju na sajtu JKP (advokatska kancelarija, preduzeće EPS obnovljivi izvori, generalni direktor preduzeća koje se bavi turizmom, ugostiteljstvom i sajamskim manifestacijama, direktor Parking servisa, direktor drugog JKP u tom gradu), dodao i da je od 2013. do 2016. u Srpskoj naprednoj stranci Beograd bio član IO i Glavnog odbora stranke. Radio je na pravnim, administrativnim i tehničko organizacionim poslovima. Što je možda dokaz da poznaje oblast korporativnog upravljanja.

Rezultati istraživanja dostupni su na sajtu TS.

Peščanik.net, 05.06.2025.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Author: Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).