Godinu dana najavljivana i bogato finansirana proslava godišnjice Milanskog edikta ipak se odigrala iznenada, gotovo bez najave i bez ikakve pompe. I to trinaest dana pre roka. I koštala je mnogo manje nego što je plaćena.

Šta je sporno u ovoj inače istinitoj vesti? Pa, gotovo sve.

Kao prvo – otkud pre roka? Svakako ne zahvaljujući našoj organizaciji, a naročito ne bivšem ministru kojem je to ”pre roka” još devedesetih postalo zaštitni znak (pored krokodila na majici). Proslava je poranila trinaest dana zahvaljujući – kalendaru. Kalendaru koji, kako naši mediji vole da kažu, ”poštuje” katolička crkva koja je i bila organizator pomenute proslave.

Što nas dovodi do sledećeg pitanja – zašto je katolička crkva bila organizator ove proslave? Da nije možda zato što naši organizatori one, trinaest dana kasnije, proslave nisu na nju pozvali ni bivšeg ni sadašnjeg papu nego samo poglavare pravoslavnih crkava (od kojih neke takođe ”poštuju” gregorijanski kalendar)?

Što nas dalje dovodi do naših organizatora proslave. Našu proslavu organizuje naša država, a ne srpska pravoslavna crkva. Ako je to državna, a ne crkvena proslava, zašto država nije pozvala sve poglavare svih hrišćanskih zajednica jer je to ipak datum važan za hrišćane, a ne samo za pravoslavce? Sa druge strane, ako crkva određuje ko će biti pozvan na proslavu jer je to crkveni, a ne državni jubilej, zašto je onda država basnoslovno platila tu monumentalnu celogodišnju proslavu? Jer državne pare nisu pare pravoslavnih vernika nego su pare svih građana – i nevernika i vernika svih fela.

Što nas dovodi do poslednjeg pitanja – zašto smo nešto, za šta nas ubeđuju da je istorijski događaj koji simbolizuje versku toleranciju, pretvorili u predmet verskih podela na ”naše“ i ”njihove” mada tada, pre sedamnaest vekova, nije bilo ”naših” i ”njihovih”?

Možda zato što i inače volimo da verska pitanja pretvorimo u politička. Jer je onda lako da politička pitanja pretvorimo u verska. A politiku u religiju. Tada pravo pitanje glasi – kojem političaru verujete i kojem se političaru molite?

Pomoz’ političar, braćo i sestre.

Peščanik.net, 23.09.2013.

The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik.

Nadežda Milenković

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)