Antidiskrininacioni zakoni – vodič, Uvod
U martu 2009. godine, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zabrani diskriminacije. Na ovaj način uspešno je okončan mukotrpan put kojim se od izrade prvog Modela zakona o zabrani diskriminacije iz 2001. godine, preko bezbrojnih aktivnosti civilnog sektora vezanih za promovisanje potrebe usvajanja opšteg antidiskriminacionog zakona, sve do dramatične političke borbe oko pojedinih odredbi Predloga zakona među narodnim poslanicima i u najširoj javnosti, najzad stiglo do zakonskog teksta koji pruža zaštitu od diskriminatornog postupanja svima onima koji su postali žrtve nejednakog tretmana.
Na ovaj način je takođe društvo u Srbiji došlo i do pravog novovekovnog spomenika pravne kulture zemlje. Naime, poštovanje principa jednakosti ljudi danas se shvata kao moralni imperativ na kome se temelji demokratska politička zajednica jednako slobodnih pojedinaca. Pravilo o zabrani diskriminacije upisano je u sve međunarodne dokumente o ljudskim pravima, kao i u ustave gotovo svih zemalja sveta. Načelu jednakosti posvećen je član 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948, koji sadrži sledeće reči:
„Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.“
U istom duhu tekst člana 2. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. nastavlja:
„Države članice ovog pakta obavezuju se da poštuju i garantuju svim licima koja se nalaze na njihovoj teritoriji i koja potpadaju pod njihovu nadležnost, prava priznata ovim paktom bez obzira naročito na rasu, boju, pol, jezik, veru, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovno stanje, rođenje ili svaku drugu okolnost.“
Polazeći od ovih visokih principa, pred našeg zakonodavca bio je postavljen specifičan zadatak, naime da usvoji čitav korpus pravnih pravila kojima bi se na precizan način odredilo, na prvom mestu, šta je to što predstavlja zabranjeno diskriminatorno postupanje. U kontekstu potrebe ostvarenja ovog cilja trebalo bi tako i čitati prva tri odeljka usvojenog Zakona o zabrani diskriminacije u kojima su sadržane odredbe o pojmu, oblicima i slučajevima diskriminatornog postupanja.
Na drugom mestu, zakonodavac je imao zadatak da stvori mehanizme efikasne pravne zaštite od diskriminacije, a posebno one koji će stajati na raspolaganju beneficijarima zakonskog teksta, odnosno žrtvama diskriminacije.
U tom smislu, čitav drugi deo Zakona posvećen je odgovoru na pitanje o pravnoj reakciji na nedozvoljeno diskriminatorno postupanje. Namera autora ovog Vodiča jeste da čitaocima Zakona o zabrani diskriminacije, naročito onima koji će Zakon upotrebljavati da bi se zaštitili od diskriminacije, učine jasnijim smisao i domašaj pojedinih njegovih odredbi.
Istovremeno, nadamo se da će ovaj Vodič biti iskorišćen i u procesu podizanja svesti nosioca državnih i drugih funkcija, kao i zaposlenih u organima javne vlasti, o neophodnosti poštovanja principa jednakog tretmana svih.
Tekst Vodiča nastao je u zajedničkom autorskom poduhvatu velikog broja aktivista civilnog sektora koji se u svojim svakodnevnim poslovima bave problemom zaštite od diskriminacije različitih kategorija stanovništva. Čini se s toga da posebnu vrednost Vodiča predstavljaju brojni ilustrativni tekstovi koji reflektuju iskustva nevladinog sektora koja su stečena na terenu, u susretu sa žrtvama diskriminatornog postupanja.
Pojedini tekstovi ovog Vodiča ne odnose se direktno na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Sa jedne strane, učinjen je napor da se rasvetle i za čitaoce objasne odredbe o zabranjenim slučajevima diskriminacije jedne posebne kategorije lica, a to su osobe sa invaliditetom, i to na temelju posebnog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine.
Sa druge strane, bilo je neophodno spisku objašnjenih mehanizama zaštite od diskriminacije dodati i onaj mehanizam koji nije ugrađen u Zakon, a koji se odnosi na krivičnopravnu zaštitu. Tako je poseban autorski tekst posvećen objašnjavanju krivičnih dela koja se vezuju za zaštitu od diskriminacije u okviru Krivičnog zakonika Srbije, kao i iskustvima u primeni ovih dela u domaćoj sudskoj praksi i praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Najzad, u dodatku Vodiča, objavljeni su integralni tekstovi Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Uz njih je objavljena i prva prava antidiskriminaciona odluka najviše sudske instance u Srbiji – presuda Vrhovnog suda u čuvenom slučaju „Krsmanovača“ iz 2004. godine.
Za autore Vodiča, Saša Gajin
- Preuzmite: Antidiskriminacioni zakoni – vodič (PDF)
Peščanik.net, 17.08.2010.