Kako gledati na nominalnu apresijaciju dinara? Najpre, je li to nešto što je karakteristično za zemlje u tranziciji, da li u svima domaći novac nominalno apresira? Odgovor nije tako jednostavan kao sto se možda misli.

U pravilu, na početku tranzicije, nominalni je kurs težio u većini zemalja da depresira, ukoliko naravno one nisu odlučile da imaju fiksni kurs. U pravilu, tokom devedesetih godina prošloga veka, nominalni su kursevi srednjeveropskih zemalja u tranziciji težili da gube vrednost u odnosu na evro (ili nemačku marku pre toga). U poslednjih pet godina, dolazilo je i do nominalnih apresijacija i depresijacija, u zavisnosti od mnogo čega. Na primer, u Mađarskoj je forinta uglavnom imala stabilnu vrednost u periodu između 2001 i 2005, da bi ove godine forinta značajno depresirala. U sloveeniji, na primer, tolar je kontinuirano nominalno depresirao u odnosu na evro ili nemačku marku, sve do pred koju godinu kada je praktično fiksiran kako bi Slovenija mogla da pređe na evro početkom sledeće godine.

U čitavom tom periodu, priliv stranog novca je bio značajan u svim srednjoervropskim zemljama u tranziciji, osim u Sloveniji. Iz kretanja nominalnih kurseva, dakle, se može zaključiti da nominalna apresijacija nije nešto što je uobičajeno u zemljama u tranziciji i da nije nužna polsedica povećanog priliva stranih ulaganja ili stranog novca uopšte. Ovo zato što su se neke zemlje odlučile da imaju fiksni kurs, koji isključuje nominalnu apresijaciju, a druge su težile da upravljaju kursem tako da obezbede postepenu depresijaciju.

Drukčije stoji sa realnim kursem. Ukoliko je nominalna depresijacija manja od inflacije, realni kurs, dakle nominalni kurs korigovan za razliku u inflaciji u zemlji i u inostranstvu, može svejedno da apresira. Ovo se najčešće i događalo. Budući da je inflacija u srednjoevropskim zemljama, recimo u Sloveniji, u dužem vremenskom periodu bila viša nego u zoni evra ili nemačke marke, depresijacija tolara je uglavnom kompenzovala tu razliku. U Sloveniji je realni kurs uglavnom bio stabilan. U drugim je zemljama znao u nekim periodima da apresira značajno, posebno na primer u Mađarskoj. Tako, recimo, u Mađarskoj je evro vredeo oko 100 forinti u 1992. Godini, a sada se menja za nešto više od 270 forinti. U medjuvremenu je njegova kupovna moć, u poređenju sa evrom, utrostručena. Dakle, ne bi bilo pogrešno reći da je forinta u tom čitavom periodu realno apresirala za 20, 30 ili čak 40 posto, u zavisnosti od toga koji se tačno deflator koristi.

 
Peščanik.net, 12.09.2006.