Zbunio nas je grafit negde u Firenci – Avanti sicofanti, i potom u Beogradu, gde još stoji – Avanti prevaranti.

Dokoni filolog u svemu vidi vezu koje često nema, ali je uz napor ipak pronađemo. Kada Italijani napišu ovako, to je stara grčka reč koja znači došaptava, viče i galami, ali i oštećuje ono što je sveto kao život. Grci su tako zvali one koji trguju smokvom, koja je za njih bila sveto drvo. To su zapravo i ovi beogradski prevaranti-foliranti, koji su se razmahali u predizbornoj kampanji. Ima tu i pisaca i pesnika, i proroka naravno, ali su svi oni isti. Neki to zovu revija ludosti, a u pitanju je običan palanački vašar taštine. Nigde neke ideje razumne u zemlji koja tone u beznađe krize. A o akademiku D. Ćosiću više nećemo, osim jedne napomene, a ona nije nevažna: da je neko članu dične SANU D. Ćosiću sve ovo rekao što je sam ispričao o bosanskom ratu, on bi ga tužio sudu i zahtevao visoku sumu zbog pretrpljenih duševnih bolova. Bilo je takvih i oni znaju kako su prošli – a ovde je pisac sam ispričao kako je rat vodio i kako ga je izgubio. U vreme onog divljačkog čerečenja žalosne Bosne, zločina je bilo nad Srbima – to nije sporno – i to je po njemu bio dovoljan razlog za neviđene zločine nad drugima. Čudovišno. Poglavlja o Srebrenici u knjizi ovoj nema. Istine nema i ima – u tome je „draž“ ove knjige.

No, o Ćosiću nećemo – neka sam govori na tim čudovišnim promocijama na kojima se mogu čuti zaumne misli i o Bosni i o Srbiji.

Ima u izbornoj kampanji i zaumne smejurije i lakrdije, u kojima prednjače pesnici i pisci zajedno sa partijskim prvacima. Naravno, i ikonopisci. Hvali se Toma od milja zvani Grobar da je on onaj jevrejski dečak David koji je praćkom ubio džina Golijata. A džin je od Filistejaca, odnosno onog naroda – zagonetnog porekla – koji današnji Palestinci pominju kao svoje pretke. Danas su većinom muslimanske veroispovesti. Potom je legendarni Toma – na ikoni – u ulozi sv. Đorđa probo aždaju B. Tadića. Sveci su osvetnici i ratnici. Sve je na ćirilici, kako su i kliktali Ćosićevi junaci svojevremeno u zaklanoj Bosni:

Slobodane, ne plaši se više
Pola Bosne ćirilicom piše.

Ovi sada u izbornoj kampanji ne znaju šta govore, ali se to ipak čita u okviru svega onoga iz devedesetih ratnih godina. Rat je izgubljen, ali u glavama je naum i san o nedovršenom osvajanju. U kampanji su i vladike, i to ostrašćeno. Sa panagijom na grudima stoji Filaret radikalsko-mileševski uz Mrkonjića i V. Ilića. To su čuvari ratne vatre koju je na Balkanu bio zapalio S. Milošević. To je onaj iz gore pomenute pesme. A pesnici su tek dika i prilika, jer su dočekali opet neko svoje vreme i ne posustaju uz Matiju i bratiju. Politički pokret Dveri ide na izbore i skutonoše su mu poznate ličnosti iz javnog života. Neka idu, ali su pesnici baš preterali, pa su i Boga uključili u kampanju. Pesnik koji je godinama deci najavljivao jutarnje sunce koje se popelo na njegov cerić, D. Erić, vezao je za uspeh ovog pokreta sam čin Postanja i rimovao ga sa spasenjem:

Da ne rastrgnu zveri i Srbiju i nas
Bog nam stvori Dveri i reče –
Tu vam je spas.

Nikom od ovih usrećitelja na um ne pada Srbija koju Ćosić vidi kao pobednicu u bosanskom ratu, jer je RS u Bosni „jedina politička i ratna pobeda srpskog naroda u drugoj polovini dvadesetog veka“ – a o kakvoj se pobedi radi vidi se kroz prozorsko okno iz vile na Dedinju. Ludosti i gluposti ne znaju za granice. To je znao još Erazmo Roterdamski i o tome sastavio čuvenu Pohvalu ludosti. Ozbiljni komentatori razmišljaju koga će narod kazniti na đurđevdanskim izborima. Neki kažu B. Tadića. A nama je drugo važnije – koga će narod na izborima nagraditi. Ako nagradi i na vlast dovede ove koje smo napred pomenuli – lele i kuku nama Srbljima bilo koje vere i zakona bili. Bezmalo svi uz Ćosićevo ime stavljaju „otac nacije“, iako nas ima Srba koji to očinstvo nikako ne priznajemo. A ako pukovnik Draža bude rehabilitovan – to je stvar Suda i državnog vrha – biće s njim i svi njegovi komadanti. U to se nećemo mešati, no – u vreme bosanskog rata iz devedesetih imali smo regeneraciju četničkog pokreta. Kokarde i šubare vojvode Šešelja su baš divljale po Bosni. Hoće li sudija i to imati na umu, ne znamo, ali se u evropskoj javnosti i o tome dosta zna. Pustimo onaj poslednji svetski rat, nek se time bave istoričari – ovaj bosanski je nešto što još traje. Makar u glavama političara. Negde u okolini Foče videli smo i grafit sa porukom – Nije još sve gotovo.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 25.03.2012.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)