Bosna, Srbija i Kosovo su daleko odmakle od devedesetih. Srbija više nije divlji agresor. Bosna više nije polje smrti. A Kosovo, nekada terorisana pokrajina Srbije, sada je nezavisna država. To je dobrim delom zasluga Vašingtona, a naročito bivšeg predsednika Bila Klintona.

Kada državna sekretarka Hilari Klinton ove nedelje bude posetila sve tri zemlje, moraće na njih da izvrši pritisak da nastave sa reformama i diplomatijom, što su neophodni preduslovi za put ka demokratskom, prosperitetnom miru.

Još uvek ima mnogo neraščišćenih pitanja. Predsednik Srbije, Boris Tadić, želi da uvede svoju zemlju u Evropsku uniju i aktivno pokušava da spusti regionalne tenzije. Beograd je proletos konačno prihvatio odgovornost i uputio izvinjenje za srebrenički masakr počinjen za vreme rata. Ali ova vlada, uprkos insistiranju Evrope, još nije locirala i isporučila Hagu generala Ratka Mladića, vojskovođu koji je direktno odgovoran za taj zločin.

Beograd još uvek odbija da prizna nezavisnost Kosova, ali je pristao na to da Evropska unija posreduje u razgovorima. Gospođa Klinton bi trebalo da primora obe strane da ozbiljno pristupe pregovorima. I Albanci, kao etnička većina na Kosovu, zbog čijih je prava Vašinton ratovao, takođe moraju da povedu više računa o zaštiti svoje srpske manjine.

Izuzetno komplikovane bosanske političke institucije, brzopleto kreirane u Dejtonu, koče napredak te zemlje. Petnaest godina nakon Dejtona, dva zavađena entiteta (jedan pretežno srpski, a drugi muslimansko-hrvatski) sa tročlanim predsedništvom, jedva mogu da reše bilo koje značajno pitanje. To su pitanja poput povratka izbeglica, rešavanja vlasničkih sporova i odluke da li će zgrade i opremu nekadašnje jugoslovenske vojske kontrolisati država ili entiteti.

Na ovogodišnjim opštim izborima, muslimani i Hrvati su izabrali umerene, nacionalno orijentisane predstavnike. Bosanski Srbi su izabrali lidere koji još uvek zagovaraju secesiju. Gospođa Klinton mora da objasni bosanskim Srbima da otcepljenje znači izolaciju, dok bi saradnja otvorila mogućnost za značajnije učešće u evropskoj ekonomiji. Takođe bi morala da zatraži redefinisanje Dejtonskog sporazuma, kako bi se stvorila ujedinjena, funkcionalna država.

Najbolji podsticaj za napredak ove tri države jeste moguće priključenje Evropskoj uniji. Ali recesija i obnovljeni nemački nacionalizam oslabili su autoritet evropskih institucija. Sjedinjene Države će morati da ostanu aktivne i isprate ovaj proces do kraja.

 
The New York Times, 10.10.2010.

Preveo Ivica Pavlović

Peščanik.net, 12.10.2010.

Leave a Reply