Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Iako po profesiji naučnica i doktorka kvantne hemije, glavna babica na rođenju ove vlasti a tadašnja kancelarka Nemačke, kao da nije mnogo razbijala glavu razmišljanjem o naslednim faktorima. Da jeste, valjda bi je malo više brinulo šta su Šešelj i Milošević mogli da porode. Osim, naravno, ukoliko je uopšte nije zanimalo u šta će da izraste beba koju je donela na svet. Slično kao što ni doktor Frankeštajn nije mario za sudbinu onih kojima bi njegovo nakaradno čedo moglo da naudi.

Da stvar bude gora, sve ostale babice su se priklonile onoj izreci: dete se rodilo, valja ga ljuljati. Da, valja ga ljuljati, ali i pomno nadzirati njegov rani razvoj, naročito ako vidite da će biti poteškoća u tom razvoju. Ako, na primer, za razliku od normalne bebe koja u prvim mesecima uspe da u svojoj glavici skocka da ona i majčinska figura ipak nisu jedno te isto, a novorođena vlast naprotiv počinje da bulazni kako je ona isto što i otečestvo – onda, Hjustone, imamo problem.

Takođe, ako je normalno da dete u ranom uzrastu ima potrebu da testira sopstvene moći i granice koje mu drugi postavljaju, nije normalno da novostečena vlast poruši u izbornoj noći ceo jedan beogradski kvart i prođe nekažnjeno. (Prošla bi i nezapaženo da tuda nije prošetao Poverenik pa alarmirao Ombudsmana.)

Naravno da vaspitno zapuštena vlast nije spremna da dobrovoljno ode u popravni dom. Pa kad se nije dala ni onda kada je u ranom detinjstvu prešla sa davljenja sitnih životinja na davljenje ljudi u poplavama, sa loženja uglja na loženje blata, a sa odbrane nacionalnih interesa na loženje narodnih masa, zašto bi se ikada ponašala kao odrasla osoba? Zato što joj je ponestalo kilavih babica koje će da pritrče čim zakmeči? Pa, ne, nije ih ponestalo, pojavilo ih se i više nego što je bilo na porođaju. I svaka ima svoje razloge da ljulja bebu (litijum, pojas i put, putuj Evropo…) sve dok beba ne ljulja čamac. Pa čak i ako ga zaljulja, svako od njih u tom čamcu ima svoj pojas za spasavanje. Pitanje je zašto ga mi nemamo.

Peščanik.net, 23.09.2024.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)