Najvažniji dan u nedelji je postao četvrtak. Gotovo svakog četvrtka predsednik vlade Aleksandar Vučić je neobično aktivan. On se direktno obraća svom (siromašnom) narodu od koga očekuje razumevanje i neupitnu podršku. I dobija je. Prošlog četvrtka se narodu obratio sa RTS-a da mu saopšti koliko će biti smanjene penzije i plate. Oni najniži koji su oduvek njegovi, dobro su prošli, tj. oni koji nikada nisu dobro prolazili. Najviše će stradati srednja klasa; tajkuni nisu zakačeni, kao ni kasta na vlasti, jer su partijski drugari ostali tamo gde im nema mesta. Vučić se toliko tog četvrtka zapričao da je usput kandidovao predsednika Nikolića za još jedan predsednički mandat. Ni ovaj mu nije ostao dužan, pa mu je sa Pinka poručio da boljeg premijera od Vučića nema, niti ga može biti. Njih dvojica združeno marširaju u budućnost; častili su se sa još jednom turom mandata. Što bi se po onom starom reklo: “Ja tebi vojvodo, ti meni serdare”.
Pitanje zašto mere štednje nisu prezentovane u parlamentu gotovo da nema smisla. Ovdašnji se politički sistem menja u zavisnosti od toga kako ga koji vladar shvata. Moć šeta tamo-vamo, pa kad je vlast kod predsednika, naše novine se raspišu da mi u stvari imamo predsednički sistem. Kad je vlast kod predsednika vlade kao sada, kažu da u stvari imamo kancelarski sistem i da je pravo vreme da se otarasimo predsednika. Tako je isparila i parlamentarna demokratija. I tu se „sistem“ promenio, skliznuli smo u vođinu (plebiscitarnu) demokratiju. U njoj rasprava i institucije ne postoje. Postoje samo vođa i njegov lumpen-narod koji ga izviče i potvrđuje njegovu volju.
Pa kako mu se sve to može? Može mu se bar iz dva razloga. Jedan je pozorišna predstava koja se igra sa EU, a drugi je slabost opozicije, o čemu će drugi put biti reči.
Laža i paralaža
Koja se to predstava igra sa EU? U kojoj obe strane lažu, a stvarni procesi su obostrano puževski. Ona odgovara i jednima i drugima. EU se pretvara kako će primiti Srbiju, čim ispuni uslove. Predstavnici EU napadno komplimentiraju Vučiću da je veliki reformator, da se Srbija transformisala i krenula u dobrom pravcu. Eduard Kukan, izvestilac EU parlamenta, ustvrdio je da mi gradimo ni manje ni više nego liberalnu demokratiju. To potvrđuje parada ponosa i integracija LGBT naroda. File tu i tamo propusti kroz zube da će možda neko poglavlje biti otvoreno već ove godine. Ovdašnji EU ambasadori se gotovo utrkuju ko će lepše i više komplimentirati Vučićevim „reformama“ i „evropskom putu Srbije“: nek samo tako nastavi. Tek tu i tamo pomenu da su pravna država i demokratija važne stvari. Medije prećutkuju, neće na minu da nagaze. Uzgred, šta bi sa OEBS-om i Dunjom Mijatović koja je rekla da u Srbiji ima cenzure. Ja mislim da je njoj neko rekao da ućuti, da ne kvari Vučiću: zar i sama ne vidi koliko ga je naljutila.
Ne treba mnogo dovitljivosti da se shvati da ovi hvalospevci lažu. Stavili su Srbiju na neki sporedni kolosek koji možda negde vodi, ne zna se tačno gde, a ne zna se ni red vožnje. Za to vreme nestašne balkanske državice treba držati na uzici da ne odlutaju u neke svoje igrice (tako nešto je rekla Angela Merkel). E, tu uzicu je u svoje ruke uzeo Vučić, diplomirani prevarant. Njemu super odgovara ova laža i paralaža. Miran je sa te strane (to je kupio Briselskim sporazumom, udvaranjem i ovim „reformama“), pa mu je sasvim dovoljno da se ponekad čuje „prioritet nam je EU“. Srbija pod Vučićem ne može da uradi ništa sem da propada. Spoljna politika zemlje je u rastrojstvu, raspala se u paramparčad: tu su i EU, i Rusija i Kina, i Arapi. Ne može Srbija tako da se stabilizuje, ona mora da se opredeli kojim pravcem će da ide i kakva će joj država biti.
Da odnosi sa Evropom nisu upali u ovakvu perverziju, i kad bi neko iz EU rekao „dečko, stani malo sa razaranjem demokratije i medija“, možda bi dečko malo i prikočio. Ali ne kažu ništa. Kad tako ćute, oni drže ključeve i od naše apsane. Onda ni mi ne treba da se zgražavamo, vidi ovo a vidi ono, i da se svakodnevno šokiramo. Bolje da znamo na čemu smo.
Opet četvrtak i petak
Vučić je opet držao konferenciju za novinare. Vozao se po svim mogućim temama i plivao u bujicama reči. U petak je većina medija to prenosila, reč po reč. Najrevnosnija je Politika koja je na celoj stranici sve poređala, temu po temu. U četvrtak je izgledalo kao da samo Vučić neće na Paradu (mora da radi i nedeljom u Tekiji, a i čuva svoju slobodicu da ide gde hoće), nego će samo po dužnosti građanima obezbediti njihova ustavna prava. Izgledalo je kao da je Parada prošla. A prošla je – ona vojna parada na kojoj se iščekuje Putin, jel će doći, kad će doći… Što se one prve parade tiče, ispalo je „mož’ da bude, ali ne mora da znači“.
Tog četvrtka bilo je i nekih humorističnih stvari. Za Vojvodinu je rekao da se njenom aktuelnom situacijom ne bavi, ali ima strategiju „da ta pokrajina napreduje na način kako napreduje cela Srbija“. A plate i penzije, kad će da se smanje? Vučić reče da on to ne zna, jer „smanjenje penzija i plata nije tema, nego reforma celokupnog društva“. Smanjenje ispalo neka sića, detalj u grandioznoj reformi celokupnog društva. Plate smo, kaže Vučić „smanjivali po solidarnom porezu za 5,4 odsto, a ovo će biti svega 4,5 odsto; penzije su u ukupnoj masi sredstava pet posto, a mi očekujemo velike i ozbiljne reforme“. Kad one padnu s neba, Vučić je obećao da će Srbija već 2016. godine biti zemlja sa „najvećim privrednim rastom u Evropi“.
Humoru se pridružio i predsednik Tomislav Nikolić iz Njujorka gde je odseo sa čitavom bulementom pratilaca i širom i užom porodicom. On se u svom uzvišenom predsedničkom stilu odao uzdizanju Srbije, čistim budalaštinama: “Možda drugi imaju more na koje privlače turiste, a mi imamo istoriju”: svih 18 rimskih imperatora rođeno je na tlu današnje Srbiji i to sedmorica u Sirmijumu. Sve velike imperije su bile na tlu današnje Srbije i rimska, vizantijska, Napoleon, austrougarska, Hitler (i s njim se pohvalio!) pa i Crvena armija je prešla naše tle, istakavši da je to zato što je mesto na kojem smo se mi Srbi nastanili najlepše na svetu i rađa najlepše i najbolje ljude, koje posle rasejemo po svetu „da šire lepotu i dobrotu“.
Kruna ove posete je bilo slikanje predsednika Nikolića sa predsednikom Obamom, sve sa svojim lepim ženama. Prema pres službi našeg predsednika, dva predsednika su se uzajamno zahvalila jedan drugom. Obama se našem predsedniku zahvalio „na dobrom radu, sa porukom da nastavi istim tempom“.
Dok su se ova dvojica ovako raspričala, tog istog četvrtka desila se skoro tragedija. Jedva nam je živa ostala naša guvernerka Jorgovanka Tabaković. Ona je bila na nekoj važnoj konferenciji u Miločeru. Neko nepoznato lice koje je profesionalac, upalo je u njenu sobu kroz balkon na četvrtom spratu hotela Maestral, ranom zorom, oko pet ujutru. Lice je uzelo njen neseser sa dna torbe, u kome su bili njeni lekovi za srce. Ništa drugo nije uzeo (nakit, telefon, Ipad, novčanik), nego samo lekove i pobegao. Opšte je poznato, kaže Jorgovanka, da je ona srčani bolesnik. To što je nepoznati uzeo lekove pokušaj je njene likvidacije. Da je kojim slučajem dobila infarkt, a da ne može da popije lekove od kojih infarkt prođe, ko zna šta bi se dogodilo… No, najvažnije je da ona nastavlja da radi svoj posao: nju niko ne može zaplašiti. Ona ne pati od straha, sebičnosti i gramzivosti. Dobro to znamo, ali što je napade taj profesionalac? Blic je objavio da je Jorgovanka na tragu para koje su iznete na Kipar. Kurir kaže da se bavila deobom para između Srbije u Crne Gore. Pošto u oba slučaja, koji god da je, ima love, meni je sve ispalo kao dobra vest: stiže lova, a i Jorgovanka je preživela. Ni ona ne može samo da uživa u miru, lepoti banke i velikoj plati; morala je i ona da ugazi u smrtne zaplete i potvrdi opasnosti koje vrebaju naše reformatore.
U petak je Olja Bećković izjavila da je Utisak nedelje zabranjen. Nema nikakvih dogovora i pregovora, ima samo političkog diktata. Ona je bila ucenjena da pređe na B92 Info, iz čega je bez dvoumljenja izvukla zaključak da je kultna emisija zabranjena. Vučić greši ako misli da ona sirotinja koju je zaštitio odlučuje o Srbiji. Svi su tu grešku napravili. I Tadić je verovao da će mu proći izbacivanje Sretena Ugričića sa mesta direktora Narodne biblioteke, a ispalo je da nije prošao Tadić. Ovo sa zabranom Utiska početak je kraja Aleksandra Vučića. I lumpen-naprednjačke ekipe. Prvi ekser je zabila Olja Bećković.
A opozicija, šta je s njom?
Pozvala je na protest zbog zabrane Utiska nedelje.
Da vidimo kako će to da ispadne, pa je sledeći put ona na tapetu.
Peščanik.net, 28.09.2014.
Srodni linkovi:
Stevan Filipović – Utisak decenije
Danas – Kanalisanje „Utiska nedelje“
Saša Ilić – Strogo kontrolisana sloboda
Vesna Pešić – U senci propagande
- Biografija
- Latest Posts
Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).
Latest posts by Vesna Pešić (see all)
- Revolucija ili puč - 05/10/2024
- An untold (secret) story - 09/02/2024
- Jedna neispričana (tajna) priča - 06/02/2024