SREDA, 25. JANUARA U 19
Udruženje Ateisti Srbije i Centar za kulturnu dekontaminaciju vas pozivaju na promociju trećeg broja časopisa VELIKI PRASAK i tribinu pod nazivom:
DOK BELI ANĐELI SPAVAJU
Bavimo se temama kao što su sekularnost, popularna nauka, predstavljamo poznate ateiste, razgovaramo sa različitim akterima javne i kulturne scene.
Osnovni cilj časopisa Veliki prasak je da, kao protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica i njihovoj propagandi preko medija, predstavi javnosti i naučni pogled na svet.
Ilustracije: karikature Predraga Koraksića – Coraxa na temu odnosa crkve i države.
Učestvuju: Voja Antonić (publicista), Jovan Ćirilov (teatrolog), Zlatko Paković (reditelj i pisac) Iva Nenić (etnomuzikološkinja i teoretičarka umetnosti i medija), Marin Gligo (urednik časopisa Veliki Prasak, Udruženje Ateisti Srbije); moderator: Vladimir Milovanović Sizif (sistem-inženjer, Udruženje Ateisti Srbije)
PETAK, 27. JANUARA (Sveti Sava – školska slava) u 19
PERFORMANS ŽIVKA GVOZDANIĆA: USTAV
Učestvuju: Đura Pavkov, kovač i N.N, dežurna medicinska sestra)
Uvodna reč: Marijana Pajvančić, profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
Produkcija: Geramuseum & CZKD u saradnji sa Ateistima Srbije
Osnovni cilj Ustava je da se pasivizuje periferija Srbije, koja je aktivno učestvovala u demokratskim procesima koji su kulminirali odlaskom Slobodana Miloševića sa vlasti. Da bi se to ostvarilo, Srbija se vraća u komandni društveni model koji je vladao sredinom prošlog veka i koji je prethodio umreženom, tzv. informacijskom društvu ili društvu znanja kraja 20. i početka 21. veka. Komandni društveni model vidi društvo u kome građani u najboljem slučaju učestvuju u društvenom životu jednom u četiri godine, ili ako se radi o Ustavu jednom u 16 godina. U međuvremenu, društvo je isključeno iz društvenih tokova. Takva komandna struktura ne razmišlja o tzv. participativnoj demokratiji u kojoj građani/ke, stanovnici, narod ili prosto ljudi mogu razmišljati o svom životu, pa i o Ustavu. Citirajući Platona, partijska polistruktura Srbije tretira Srbe kao idiote.
„Protiv Srba i građana Srbije se vodi specijalni rat. Kulminacija ovog rata se može videti tokom kampanje za potvrdu Ustava putem masovne kulture, najčešće žute štampe, sporta, popularne muzike, privatnih SMS poruka. Taj rat vode parazitske interesne grupe različitih militarističkih i kriminalnih grupa, kojima je cilj da društvo Srbije drže u stanju neželjene slobode. Tim grupama odgovara stanje relativizma i verbalizma vezanog za međunarodne integracije, i realizma pozicije logora u kojem se društvo u Srbiji nalazi.“
Iz teksta “Neomilitarizam – disciplinarno društvo u Srbiji na početku XXI veka“ Kristijana Lukića (oktobar 2006)
O istorijatu i prethodnim izvođenjima performansa:
Balint Szombathy, ZASTAVE 2, Novi Sad, 1995.
Ležim na gvozdenom bolničkom krevetu obučen u mačevalačko odelo. U levoj ruci držim srp a u desnoj makaze za sečenje metalnih ploča. Makazama držim od legure izliven portret Josipa Broza Tita koji leži na nakovnju. Iz vene moje leve ruke curi krv na pod, tačnije na tomove Ustava iz 1974. Osoba u potpuno crnom odelu sa terorističkom maskom na licu, na ritam pesme Država grupe Laibach te Druže Tito mi ti se kunemo koju izvodi Zdravko Čolić, teškim čekićem udara Titov portret koji leži na nakovnju. Na zidu vise zastave Socijalističke republike Hrvatske i međunarodnog proletarijata kao i nekoliko mojih kolaža sa sličnom ikonografijom.
Živko Grozdanić, USTAV, Novi Sad, 2008.
Alegorijanac Živko Grozdanić leži, kao Balint Szombathy 1995. godine, na gvozdenom krevetu obučen u mačevalačko odelo. U desnoj ruci držim kleštima bele keramičke pločice na kojima su ispisani nazivi gradova u Srbiji. Iz moje leve ruke curi krv na Ustav Republike Srbije uz ritam himne Republike Srbije koja se emituje i sluša unazad. Osoba u crnom odelu sa crnom čarapom preko glave uzima svaku pločicu i glasno čita nazive gradova sa njih, a zatim ih stavlja u makaze i čekićem ih razbija jednu po jednu na velikom čeličnom nakovnju.
Živko Grozdanić, USTAV, Varaždin, 2010.
Rad koji sam realizovao u galeriji Art Klinika u Novom Sadu 2008. povodom referenduma o donošenju novog Ustava Republike Srbije, citat je performansa Balinta Sombatija iz 1995. godine. U mom performansu-citatu iz 2008. godine, povod je način i procedura donošenja Ustava Srbije, koji u svojoj osnovi predstavlja legalan okvir za moguće sukobe. U ovom slučaju sa albanskim stanovništom sa Kosova. U međuvremenu je veliki deo međunarodne zajednice priznao proglašenu državnost Kosova. Republika Srbija po važećem Ustavu tu činjenicu ne sme da uvaži. Cilj ponovnog izvođenja performansa je ukazivanje na neophodnost promene Ustava Republike Srbije, čime bi se stvorili uslovi da se pitanje Kosova i Srbije reši isključivo tekstom novog Ustava!
Peščanik.net, 24.01.2012.
