Upadljivo velika nervoza koju su pokazali najviši funkcioneri Srbije povodom nekoliko dana parcijalnih blokada saobraćaja u većim gradovima zbog visokih cena benzina, upućuje na zaključak da je ova vlast, ponesena izbornim uspesima i budžetskim suficitom, zaboravila da sedi na eksplozivnom buretu socijalnog nezadovoljstva i raširenog siromaštva, te da se to (samo pritajeno) nezadovoljstvo ne može kontrolisati mlaćenjem kosovske slame, paradama i stanovima policije i vojske, svetskim političkim turizmom i kontinuiranom borbom protiv “jadnika i bednika” iz opozicije.
Pokušaji predsednika države Aleksandra Vučića da za te “benzinske proteste” ipak optuži “opoziciju i tajkune”, kao i ministra odbrane Aleksandra Vulina da krivicu baci na “strane obaveštajne službe”, samo pokazuju šta bi vlasti više odgovaralo od bilo kojeg bunta sa socijalnom dimenzijom, pa makar se bunili oni koji nisu najsiromašniji (oni koji imaju šta da voze na benzinski pogon).
Ovaj “benzinski bunt” verovatno se mogao izbeći da je u Vladi Srbije i njenim ministarstvima za finansije i energetiku bilo više mudrosti i smelosti da se akcizna politika poveže sa preciznijim procenama kretanja cena sirove nafte na svetskom tržištu do kraja ove godine, te da se izvrši pritisak na “svetu kravu” srpske energetike, ruski NIS, da ne žuri s povećanjem cena derivata, kao što ume da kasni sa sniženjem cena goriva kada cena nafte u svetu ide nadole.
Na ovom mestu zimus sam već pisao da su akcize na gorivo postale suviše visoke u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Tada sam izneo sledeće podatke: akcize na dizel su između 2010. i 2017. godine povećane sa 30,47 dinara po kg na 53,34 dinara, na benzin sa 44,70 dinara na 54,86 dinara, a na TNG sa 15,24, čak na 41,65 dinara. Tako su srpske akcize u 2017. godini bile oko 118 odsto od proseka zemalja u regionu, pri čemu je bruto nacionalni proizvod Srbije bio svega 68 odsto od proseka susednih zemalja. U martu ove godine akcize su ponovo povećane, pa su cene goriva porasle 5-6 odsto. Vlada Srbije, koja po zakonu o akcizama može uredbama da ih povećava ili snižava za oko 20 odsto (u zavisnosti od svetskih inputa), koristila je ovaj instrument da prigrabi znatan deo benefita koji je prošle i pretprošle godine donelo survavanje cena sirove nafte na svetskim berzama, ali je i NIS-u zapalo mnogo toga, pa je ova kompanija prošle godine povećala profit za neverovatnih 80 odsto. Uzgred, zanimljivo je primetiti da ni na ovim “benzinskim protestima” niko ne viče pod prozorima ruskog NIS-a niti se buni zbog skupog “ruskog benzina”? Valjda se “strani agenti” sa zapada toga nisu setili nego se uhvatili akciza kao pijan plota.
Sada kada su cene nafte u svetu porasle, Agencija za energetiku (koja, navodno, kao regulatorno telo odobrava cene goriva na domaćem tržištu) i Vlada Srbije mogle su da pokažu nešto strpljenja ili bar suzdržanosti oko poskupljenja goriva jer, kako kažu stručnjaci, posle skoka cena nafte u svetu očekuje se njihova jesenja stagnacija, pa i osetan pad jer naftu ubrzano pumpaju i Amerikanci, i Rusi, i Saudijci – pošto se plaše pada svetske konjunkture koja bi ponovo srubila tražnju za naftom. Međutim, Vlada Srbije i predsednik Vučić nisu shvatili ono što srpski seljaci odavno znaju, da suficit (budžeta, u ovom slučaju) uvek treba dobro kriti jer ako se on naglašava i ako se njime hvališ, uvek se pojavi neko ko se zapita – a zašto da oni plivaju u novcu, a ja u oskudici.
Protesti zbog poskupljenja goriva pokazali su na neki način i “jedinstvo regiona” jer su se (u manjoj meri) raširili i u BiH i u Crnu Goru (kako javljaju mediji). U stvari, Srbija je zbog “mekih granica” povezana sa ovim tržištima, pa i o cenama goriva kod komšija mora da vodi računa i ne sme da dozvoli razmah individualnog i organizovanog šverca goriva zbog prevelikih razlika u cenama.
Novi magazin, 15.06.2018.
Peščanik.net, 15.06.2018.