Resetovani rusko-američki odnosi u simbolici oporavka od povređenog lakta Hilari Klinton, koja je boraveći u Moskvi tom povredom objasnila svoj izostanak iz delegacije Baraka Obame u poseti Kremlju od pre nekoliko meseci, pronašli su svoje uporište u odricanju Amerike od kritike demokratije i stanja ljudskih prava u Rusiji. Za uzvrat su Amerikanci dobili rusko savezništvo u razoružanju Irana i Avganistana. Teret logičke nedoslednosti koja prati ovu razmenu pašće na leđa boraca za ljudska prava i onih kojima su ona ugrožena, ali ne samo u Rusiji, nego svuda u svetu gde postoje primeri zloupotrebe individualnih sloboda.
Budući da je Rusija zemlja u kojoj su se ti primeri toliko umnožili da su je svrstali na čak 153. mesto na svetu po slobodi izražavanja, odnosno ućutkavanja novinara i drugih koji se bave javnim mišljenjem, one zemlje koje su bolje pozicionirane, a u manjoj ili većoj meri se oslanjaju na represivne metode vladanja, moći će da odahnu bar na neko vreme. Činjenica da je Rusija na pragu stupanja u potpuno savezništvo sa zapadnim zemljama, gde su demokratski principi najrazvijeniji, ne može zadovoljiti pravdu koja čeka da bude zadovoljena u mnogim slučajevima ubistava pod nerazjašnjenim okolnostima onih koji su se usudili da kritikuju režim Vladimira Putina. Reporteri bez granica u svom najnovijem izveštaju ističu da je Rusija po prvi u istoriji pala na poziciju iza Belorusije, odnosno da su novinarske slobode unazađene u odnosu na 2008. godinu za čak 12 mesta. Rusija je zemlja na začelju te liste, gde poslednja tri mesta zauzimaju Turmekistan (173.), Severna Koreja (174.) i Eritreja (175.). Sloboda medija u ovim državama se u izveštaju Reportera bez granica opisuje tako loše da, prema njihovom zaključku, mediji u tim zemljama zapravo i ne postoje.
„Nasušna potreba za stvaranjem nove bezbednosne zone u Evropi“, o kojoj je ruski predsednik govorio tokom posete Srbiji, „bez obzira kojem bloku zemlje koje je čine pripadale“, svakako da upućuje na podršku radikalsko-narodnjačko-crkvenoj orijentaciji u Srbiji, koju zastupa i aktuelna vlast. Zaboravlja se pritom da je NATO bombardovao Srbiju jer je primenila silu na Kosovu, u kulminaciji višedecenijskog kršenja ljudskih prava kosovskih Albanaca. Takođe se zanemaruje činjenica da će mišljenje Međunarodnog suda pravde izvesno uzeti u obzir upravo te činjenice, kada bude navodilo da, iako je jednostrano proglašena nezavisnost protivna principima međunarodnog prava, ipak se mora uzeti u obzir da je srpsko rukovodstvo ugnjetavalo građane Kosova koji su se odlučili na samoopredeljenje. Time bi se anulirala težnja srpskih vlasti da na osnovu mišljenja MSP-a imaju legitimno pravo da traže povratak za pregovarački sto.
Vratimo se na aktuelne rusko-američke odnose. Ceo svet svedoči o brutalnosti režima Irana prema sopstvenim građanima, koji zbog preljube bivaju osuđeni na smrt. Takve presude ne zaobilaze ni maloletnike. Onda postoji opravdana bojazan zapadnih sila zbog činjenice da Iran razvija nuklearno naoružanje. Jer, ako su takvi prema sopstvenim građanima, kako bi se tek ponašali prema drugim narodima. Paradoksalno, da bi se sprečila ta opasnost, Amerikaci obećavaju Rusima da ih više neće kritikovati zbog kršenja ljudskih prava, samo ako im pomognu da zauzdaju brutalni iranski režim. Tu nešto ne štima, jel tako?
Setimo se ovde poruke koju je Boris Tadić poslao iz Njujorka, sedišta Ujedinjenih nacija. Nakon što je zabranjen politički skup u znak protesta zbog kršenja prava seksualnih manjina, Tadić je poručio celom svetu, a reklo bi najviše sopstvenim građanima, da niko nema prava da se meša u stanje ljudskih prava u Srbiji.
Tokom posete Beogradu, i Medvedev i srpski poslanici izgubili su nevinost. Ruski predsednik je prvi strani predsednik koji je govorio u Skupštini Srbije, a to je ujedno i njegov prvi govor poslanicima skupštine druge države. Tomislav Nikolić se premestio za tu priliku u prvi red, tik uz predsednika Rusije. Radikali su bili „pristojno“ obučeni.
A Medvedev je odmah „raspalio“ vatru po nekim, doduše neimenovanim državama EU: “Vi ste se hrabro borili protiv fašizma. Druge zemlje su se odlučile za kolaboraciju i pomogle Nemačkoj. Treba otvoreno reći da je odgovornost tih političkih režima takođe očigledna. Da nije bilo te podrške, istorija bi bila drugačija. To mora da se pamti, posebno moraju da pamte oni koji bi da prekrajaju istoriju prema sebi zbog svojih koristi i interesa. Njima je potrebna teza o podjednakoj odgovornosti Hitlera i SSSR-a za početak rata. Niko ne može da idealizuje Staljinov režim, ali SSSR nije započeo taj rat i to je poznato svim ljudima dobre volje”, rekao je Medvedev. Odmah zatim, Medvedev je „dozvilio“ Srbiji da nastavi evropske integracije: „Ulazak Srbije u EU neće negativno uticati na odnose Rusije i Srbije“. Ruski predsednik je istakao i da sve nove članice EU imaju dobre odnose sa Rusijom.
Poseta Medvedeva Beogradu odvijala se uporedo sa posetom drugog čoveka Amerike Džozefa Bajdena Poljskoj i Češkoj, u senci odluke predsednika Obame da odustane od raketnog štita u Istočnoj Evropi. Nakon što je ta odluka postala javna, iz tih zemalja se moglo čuti da su ih SAD “prodale Rusima”, kao i da je Amerika time demonstrirala da “nije više zainteresovana” za region. Ovde ne treba izgubiti iz vida iskustvo koje su te zemlje imale sa Rusijom.
Pažnja svetskih medija koja je posvećena poseti Medvedeva Srbiji bila je neuobičajeno velika, čak i da Srbija jeste najvažnija zemlja Zapadnog Balkana. O tome da je ruski predsednik sa delegacijom boravio u Beogradu pisali su brojni svetski mediji – od katarske Al Džazire do ABC Njuza kompanije Volt Dizni. I svi su se uglavnom složili oko toga da je Medvedev došao u Srbiju da bi ojačao uticaj Moskve na Balkanu, donoseći sa sobom predlog o “strateškom partnerstvu” u distribuciji ruskog gasa Evropi, uz potvrdu da je Rusija spremna da izađe u susret zahtevu srpskih vlasti u pogledu pozajmice od milijardu evra.
U tekstu koji prenosi veliki broj uticajnih zapadnih medija, američki Asošijeted Pres, nakon osvrta na već pomenute glavne razloge posete, navodi izjavu Medvedeva koji je prilikom obraćanja srpskom parlamentu rekao da je cilj da “Srbiju učinimo velikim energetskim igračem koji će distribuirati ruski gas” Evropi. Podsećajući na to da su ostale balkanske zemlje već umorne od ruskog političkog uticaja i da se zbog toga okreću ka Zapadu, agencija citira i predsednika Tadića koji je, izražavajući zahvalnost na ponuđenom, govorio o tome da Rusija i Srbija imaju “identične poglede” na mnoga svetska pitanja.
Sličan ton, ali iz izjave ministra spoljnog Vuka Jeremića, prenosi čak i daleka Al Džazira: “Sve zemlje Zapadnog Balkana su na putu ka članstvu u EU, ali samo jedna, Srbija, ima specijalne veze sa Rusijom, što našu zemlju čini posebnom i jakom”. Prenoseći detalje posete, u pokušaju da objasni posebnost veza koje spajaju dve zemlje, katarski medij ističe da Rusija sa Srbijom deli pravoslavno i slovensko nasleđe. Al Džazira, međutim, podseća da je Kremlj nedavno izdejstvovao “značajne ustupke” u svoju korist, kada je reč o energetskim sporazumima sa Srbijom, kao i da se Rusija nalazi tek na 19. mestu po investicijama u Srbiji.
Onim što se u Srbiji naziva politikom “dva koloseka” se bavio britanski BBC. Istaknuto je da je Srbija tradicionalni saveznik Rusije, ali da je srpska vlada “proevropska i da teži članstvu u EU”. Odnosi dve zemlje se, prema BBC-u, zasnivaju na dva stuba. Sa jedne strane je reč o podršci u suprotstavljanju nezavisnosti Kosova, a sa druge o kontroli koju je Rusija dobila nad naftnim monopolom u Srbiji, u zamenu za izgradnju gasovoda Južni tok.
Svetski mediji se slažu da je Srbiji pogođenoj krizom neophodna hitna pozajmica, kako bi pokrila manjak u budžetu za 2010. godinu i tako ostvarila uslove iz dogovora sa MMF-om. Međutim, još uvek nikome nije jasno pod kojim uslovima će obećani kredit biti odobren. U tom smislu, jedino ruska državna novinska agencija RIA Novosti navodi izjavu ministra za vanredne situacije Šojgua, koji je rekao da bi Srbija trebalo da dobije 350 miliona evra za pokrivanje budžetskog deficita, a da bi ostatak bio potrošen na “radove koje bi izvodile ruske kompanije, uključujući i izgradnju metroa u Beogradu”. Ako je to tačno, jasniji su i razlozi zbog kojih Rusija, koja se u uslovima globalne krize i sama nalazi u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, nalazi interes u tome da finansijski “podrži” Srbiju.
Peščanik.net, 22.10.2009.