Kad se desi neko elementarno sranje: svejedno jesu li to poplave ili sulude vrućine – uvek se ispostavi da je ova konstrukcija od države Srbije otišla u pizdu materinu; ili nemamo vreće s peskom da zaustavimo vodu ili nemamo vodu da zaustavimo vatru – u najnovijem slučaju otkrije se da Domovina ne poseduje nijedan avion za gašenje požara jer je pre deset godina miloševićevska mafija prodala Grčkoj četiri specijalizovana kanadera za siću od osam i po miliona dolara, religiozno uverena da Bog čuva Srbe od vrućina!
Onda saznamo da Vojska Jugoslavije poseduje jedan (hrvatski: 1) helikopter za gašenje vatre, ali je zrakomlat u takvom psihičkom stanju da ne sme da leti po visokim temperaturama već samo rano ujutru i kasno uveče! Rezultat ovakve državne organizacije jeste apel lokalnom stanovništvu da zasuče rukave i krene direktno u obračun s vatrom – što je efikasno koliko i gašenje požara lončetom za kafu. Suočen sa glupom činjenicom da tzv. požari preuzimaju medijski primat u javnosti nad večito gorećom temom očuvanja srpskog Kosova, predsednik ovdašnje srpsko-ruske Vlade tovariš Vojislav Koštunica zatražio je od svog Šefa Vladimira Putina da Srbiji u pomoć pošalje protupožarni avion koji je posle 48 sati iščekivanja konačno stigao i već sručio 80 tona vode na plamteću Staru planinu.
Na žalost miliona rusofila koji u ovaj avion gledaju kao Nebeskog Zaštitnika Srba – letilica se odmah vraća na nove radne zadatke: gori Bugarska, gori Rumunija, gori Moldavija, samo je Vojislav Koštunica ledeno hladan pred vatrenim jezicima koji gutaju čitave narode!
NOGOMET: Temperature od preko četrdesetak stepeni – uobičajena svakodnevica za Srbiju poslednja dva tjedna – postale su neka vrsta političkog ambijenta u kojem se lako gubi granica između razuma i demencije; jedino je tako moguće objasniti nogometnu utakmicu koju su prošle nedelje, u šest popodne, dok je trava isparavala i nebo gorelo, na stadionu Crvene zvezde, pred praznim tribinama (!), odigrali parlamentarci Srbije i nenadjebivo bratske Rusije! Bolesna potreba da se Rusima pokaže koliko su nam značajni jer se tekma održava na najvećem srpskom stadionu umesto u nekoj gimnastičkoj dvorani za rekonvalescente – korespondirala je sa saobraćajnim kolapsom u gradu Beogradu; dok se asvalt topio kao sladoled, a građani očajnički tražili tragove betonske hladovine, gotovo čitav uži centar ali i autoput na Novom Beogradu bio je zatvoren za saobraćaj; nije se čak moglo preći s jedne strane ulice na drugu! Beskrajna kolona policijskih automobila i motora bila je samo uvod u mimohod crnih automobila iz kojih su virele preteće cevi automata: stigli Rusi!
Smrtonosni zagrljaj sunčanice nije prošao bez očekivanih žrtava; prvi je, po običaju, prolupao dr. Vojislav Koštunica, večito osetljiv na visoke temperature. Slično Oliveru Duliću koji je pod uticajem vreline osmislio legendarni tunel između dve Skupštine, Koštunica je sa identičnim žarom u snenim zenicama uoči utakmnice izjavio: “Narodna Skupština Srbije i Državna duma Ruske Federacije rešile su da igraju ovu fudbalsku utakmnicu samo pod uslovom da temperatura bude iznad 40 stepeni. To je već samo za sebe rekord.”
Šta je, osim besmislenog rekorda, cilj odigravanja utakmice na temperaturama većim od 40 stepeni, misteriozni dr. Voja nije objasnio; znači li to da se tekma ne bi desila da je bilo 39 ili svega 38 stepeni? Da li je ovo nagoveštaj novih fudbalskih pravila: da će se mečevi igrati samo ako bude iznad 60 stepeni? Hoće li ruski kanader stražariti iznad stadiona i polivati igrače vodom ako zanemoćaju? Jedno je definitivno sigurno: sunce ne prija dr. Kalašnjikovu. Njegov omiljeni klimatski ambijent jeste hladna i tamna crkva: nekoliko upaljenih sveća i užaren pogled Ljiljane Smajlović Ugrice, glavne urednice Politike čija ga vatra greje sve do albanskog Kosova.
OMLADINCI: Nikako slučajno – da je baš onog dana kad je u Srbiji izmerena najveća temperatura Ever, u Skupštini Srbije održana još jedna protivpožarna sednica na kojoj je doneta najnovija vodena Rezolucija glede Kosova! Nesnosna vrućina pretočila se u nesnosni, vreli patriotizam teških, dramatičnih reči, da od Kosova nikad i nikad i never nećemo odustati, da ničeg vrednijeg od Kosova nemamo, da ćemo se boriti svim blah-blah sredstvima, da nećemo dozvoliti, da zahtevamo, da tražimo, da insistiramo (“Obavezuju se Vlada Republike Srbije i svi državni organi i folk pevačice da blagovremeno i energično odgovore svakom nagoveštaju ili činu ili aluziji ili vicu bilo kojeg međunarodnog subjekta koji bi bili usmereni na jednostrane ili dvostrane akte povrede polnog suvereniteta i seksualnog teritorijalnog integriteta Republike Srbije”), sve uz pominjanje imena blažene Rusije koja nas toliko obožava da nam je čak i poslala i parlamentarni nogometni tim!
Količina razularenog patriotizma i udaranja u srpska prsa – sa sve mentalnim a oratorskim izletima u mrtvu Republiku Srpsku Krajinu ili kontuzovanu Republiku Srpsku – uzela je taman onoliko maha da sednica traje šest sati, kako bi se pred mikrofonom po Evropi, Americi, po nesrećnom Ahtisariju (kojeg je jebao tko je stigao), po Albancima ili već našim mnogobrojnim neprijateljima ispovraćali svi poslanici koalicije i opozicije, sa časnim izuzetkom Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića i nekoliko predstavnika mađarske manjine. Odavno na jednom mestu za 360 minuta nije viđeno toliko akutnih i aktivnih ludaka, na čelu sa Koštunicom i Tadićem, između kojih je poništena svaka moguća razlika kad je sveto Kosovo u pitanju.
I kad čovek odahne jer se ova mentalno razarajuća sesija završila – već sutra u novinama pročita priopćenje “omladine DSS”! Sama fizička činjenica da Koštuničina stranka (DSS) ima “omladinu” već je zastrašujuća, baš kao i politička potreba da, kao u socijalizmu, istaknemo “mlade kadrove”; u slučaju ove retardirajuće organizacije u kojoj godine nisu garancija da je neko normalan, naprotiv – čini se da su koštunjavi “omladinci” ono najbolesnije hard-core jezgro iz kojeg će se godinama regrutovati Koštuničini klonovi i da su već sad zaraženi fašističkim virusima i onom vrstom srboidne bahatosti koja se, kao Vojin mozak, topi na višim i visokim temperaturama.
Kako ono beše: mladi su naša budućnost!
Da probam nešto politički korektno: poserem se na dss-budućnost, na dss-omladinu i dss-penzionere! Bolje da nas sunce sprži nego takva budućnost!
Feral Tribune, 25.07.2007.
Peščanik.net, 25.07.2007.
