Demokratiji u Pakistanu
Dok se Pakistanci pripremaju za parlamentarne izbore zakazane za 18. februar, mnogi posmatrači gaje nadu da će glasanje označiti početak razdoblja stabilnosti i mira tako što će narod dati legitimnost vladi. Ali, demokratiji se ponekad najbolje služi odbijanjem da učestvujete u takvom procesu. Predstojeći izbori koji će biti održani u skladu s odredbama Privremenog ustavnog ustrojstva (PCO), uspostavljenog nakon što je predsednik države Pervez Mušaraf uveo vanredno stanje 3. novembra, predstavljaju oličenje tog principa, te će moja stranka i njeni koalicioni partneri bojkotovati glasanje.
Nesumnjivo, takmičenje na izborima predstavljalo bi veliku šansu da dopremo do glasača. U stvari, sve više građana podržava moju stranku, budući da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je ona na drugom mestu po popularnosti u pograničnim delovima zemlje, te da beleži uspehe i u drugim područjima.
Ipak, izbori sami po sebi ne donose demokratiju. Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe voli izbore. Predsednik Egipta Hosni Mubarak održava izbore 27 godina. Predsednik Uzbekistana Islam Karimov na državnom kormilu nalazi se 30 godina, a nedavno je “izabran” na novi sedmogodišnji mandat. Izbori imaju smisla jedino ukoliko se utvrdi da su slobodni i pošteni, što zahteva nezavisne arbitre.
Kada smo pre jedanaest godina osnovali stranku, nazvali smo je Pokret za pravdu. Zalagali smo se za nezavisno sudstvo, budući da smo verovali da demokratija i napredak nisu mogući bez vladavine zakona, a da je za vladavinu zakona potrebno sudstvo koje će postavljati ograničenja vladi. Budući da smo se školovali na univerzitetima na Zapadu, inspiraciju smo dobili zahvaljujući američkom sistemu provera i uravnoteženosti.
Stoga, šokirani smo činjenicom da američki Stejt dipartment neprekidno govori o slobodnim i poštenim izborima i o ukidanju vanrednog stanja, a da ne pominje ponovno vraćanje u službu sudija, uključujući i vrhovnog sudiju Državnog suda koje je Mušaraf protivzakonito otpustio. Ukoliko sudije ne budu vraćene u službu, kako je moguće održati slobodne i poštene izbore? Ko odlučuje da li su izbori slobodni i pošteni? Mušaraf?
To je mesto gde se povlače ratne linije i na kojem će biti doneta odluka o budućnosti države. Ukoliko vrhovni sudija i njegove kolege budu vraćeni u službu, krenućemo u pravcu uspostavljanja istinskog demokratskog sistema. U slučaju da Mušaraf ustoliči sudije koje je postavio za vreme Privremenog ustavnog ustrojstva, to će nas odvesti u razdoblje previranja. Uostalom, kako bi stranka koju predvodi čovek koga podržava manje od pet odsto glasača mogao da trijumfuje na izborima a da ih ne lažira?
Nažalost, većina političkih stranaka nije se založila za demokratski proces. Najznačajnije partije poput Muslimanske lige Pakistana (PMLN) koju predvodi bivši premijer Navaz Šarif odlučila je da učestvuje na izborima, sledivši primer Narodne stranke čiji je vođa bila tragično stradala nekadašnja premijerka Benazir Buto. Štaviše, od svih najznačajnijih stranaka koje učestvuju na izborima, PMLN je jedina koja se zalaže za vraćanje sudija u službu.
Srećom, stanovnici Pakistana – studenti, oni koji utiču na formiranje mišljenja javnog mnjenja, i, povrh svega, pravnici – podržavaju sudije, što znači da obavljaju posao kojim bi trebalo da se bave političke stranke. Svedoci smo protestnih skupova pravnika, koji uprkos batinanju i hapšenju ostaju nepokolebljivi. Iako trpe velike finansijske gubitke usled bojkota sudova, i dalje su istrajni u zahtevu za vraćanje u službu vrhovnog sudije.
Rešenje za nedelotvornu demokratiju nije uvođenje vojne diktature već uspostavljanje više demokratskih principa. Pakistanci shvataju demokratiju, budući da imamo kulturu zasnovanu na demokratiji. Naš osnivač bio je veličanstveni ustavotvoritelj, a Pakistan je nastao putem glasanja. Problem je u tome što zbog nepostojanja nezavisnog pravosuđa nemamo nezavisnu Centralnu izbornu komisiju. Stoga, svi naši izbori, osim jednih iz 1970, bili su lažirani.
U Indiji koja ima sličnu prošlost kao Pakistan četiri decenije na snazi je bila nedelotvorna demokratija, što je predstavljalo posledicu jednopartijskog sistema. Ipak, u proteklih 16 godina ta država počela je da ubira plodove istinskog demokratskog nadmetanja, budući da su nezavisno pravosuđe i Centralna izborna komisija ulili poverenje ljudima da njihov glas može promeniti prilike. Dok to ne bude slučaj u Pakistanu, nećemo imati izbore koji će biti slobodni i pošteni.
Dve i po godine sam podržavao Mušarafa i verovao u njegova obećanja da će uspostaviti istinsku demokratiju u Pakistanu. Ipak, izvukao sam pouku iz toga. Što je još značajnije, shvatio sam da ne postoji vojni diktator koji bi uspeo u onome što Mušaraf nije mogao da ostvari. Vinston Čerčil je jednom rekao da je “rat suviše ozbiljan posao za generale”. Isto važi i za demokratiju.
Autor je predsednik pakistanske političke stranke Pokret za pravdu, filantrop i sportista (bio je kapiten pakistanskog nacionalnog kriket tima koji je osvojio Svetsko prvenstvo). Bio je poslanik pakistanskog parlamenta do njegovog raspuštanja prošle godine. Obavlja dužnost rektora Univerziteta Bredford u Britaniji.
Danas, 16-17.02.2008.
Peščanik.net, 16.02.2008.
