Boko Haram – pretnja iz Nigerije

Svet je 5. maja 2014. obišao video na kome vođa radikalnih islamista Boko Haram,^[1] Abubakar Shekau, najavljuje da će devojčice otete u noći između 14. i 15. aprila u severoistočnom gradu Chiboku „prodati kao roblje“. Nakon toga je teroristička grupa prebacila 270 devojčica u svoja uporišta u Kamerunu i Čadu.

Novi video sa navodno 130 otetih tinejdžerki pojavio se 12. maja. Shekau je tom prilikom obećao da će se one vratiti svojim porodicama, pod uslovom da nigerijska vlada oslobodi uhapšene pripadnike Boko Harama.

Vlada u Lagosu je pod velikim pritiskom. Hrišćanski predsednik Goodluck Jonathan nije se najbolje snašao u novonastaloj situaciji. Nekoliko dana posle otmice vojska je objavila da je spasla većinu devojčica, što se ispostavilo kao pogrešna informacija. Šef generalštaba Alex Badeh je uveravao javnost da zna gde se devojčice nalaze, ali je portparol vlade Reuben Abati saopštio da je Badeh time samo želeo da podigne moral svojim trupama. Pregovori sa Boko Haramom se čas najavljuju čas otkazuju. Predsednik Nigerije još uvek nije posetio porodice otetih devojaka iz Chiboka. U međuvremenu smo saznali da su dve devojčice preminule od ujeda zmija, da je većina njih već napustila Nigeriju i da su mnoge prodate u Sudanu.

Najteža optužba upućena nigerijskoj vladi odnosi se na širenje dezinformacija i izostanak konkretnih koraka, zbog čega je vlada značajno izgubila na popularnosti. Međutim, vladi se ne može zameriti da je ignorisala problem. Već pet godina ona preduzima sveobuhvatne akcije protiv islamista, isprva sa dosta uspeha. Nigerijski vojnici su 2009. ubili Mohammed Yusufa, tadašnjeg vođu Boko Harama, a sa njime i 800 njegovih boraca. Vlada je u maju 2013. proglasila vanredno stanje u severoistočnim regionima Yobe, Adamawa i Borno, dok je vojska poslala nekoliko hiljada vojnika u ove oblasti.

Ali sve je to bio samo privid. Početni uspesi su dogoročno iznedrili samo nove probleme. Vlada zaslužuje opravdan prigovor zbog potpuno pogrešnog pristupa celom problemu, čime ga je samo pogoršala.

Otmica učenica iz državne ženske gimnazije 14. aprila šokirala je ceo svet i pokrenula međunarodnu tviter kampanju pod heštegom #BringBackOurGirls. Međutim, ova akcija Boko Harama bila je očekivana za one koji od 2012. redovno prate propagadne video klipove Abubakar Shekaua. Ove poruke sadrže direktna i eksplicitna uputstva za kidnapovanje devojčica, koje su reakcija na metode kojima se služe nigerijska policija i bezbednosne službe.

Nigerijska policija je 2011. počela da pretresa kuće lidera Boko Harama. Ove racije su bile usmerene ne prema islamističkim borcima, već prema njihovim ženama i deci. Policija je uhapsila više od 100 žena i dece bez sudskih naloga i dokaza.

Cilj ove akcije ostao je nejasan. Možda se time pokušao izvršiti pritisak na njihove muževe da pristupe pregovorima sa vladom ili da se Boko Haram prosto natera na kapitulaciju. Na kraju se dobilo samo to da je Shekau razvio alternativnu strategiju. Još od 2010, kada je preuzeo vođstvo nad Boko Haramom, Shekau živi u ilegali, tako da nije bio u prilici da bani žene i decu islamista. Među uhapšenima bili su i Hassana Yukuba, jedna od njegovih žena, Malama Zara, udovica bivšeg vođe Yusufa, i deca bliskih saradnika. Hapšenja su duboko pogodila Boko Haram. Shekau nije oklevao. Nekoliko puta je putem video poruka burno reagovao zbog hapšenja. Jednom je čak nagovestio da su uhapšene žene silovane u policijskom pritvoru. Sledili su usklici „Alahu, Alahu, pogledaj našu patnju“, a onda i pretnja „sada držite naše žene, ali sačekajte pa ćete videti šta će se desiti vašim ženama“.

Najavljeni osvetnički pohod počeo je 2013. Boko Haram je 7. maja napao grad Bamu na granici sa Čadom. Ubijeno je 55 ljudi, a kidnapovano 12 žena i dece pripadnika nigerijskih bezbednosnih snaga. Nedelju dana kasnije Shekau je zapretio da će otete žene učiniti „svojim robinjama“, ukoliko nigerijske snage „ne oslobode naše žene i decu“. Time je započet niz obostranih hapšenja i otmica.

Obe sukobljene strane degradirale su žene u sredstvo za potkusurivanje. Boko Haramu se ova nova taktika odmah isplatila. Vlada je u maju 2013. oslobodila Shekauovu ženu i još 90 islamističkih boraca sa porodicama i tim povodom priredila posebnu ceremoniju tokom koje su amnestirani primljeni u državni „program za obrazovanje“ i obeštećeni sa po 100.000 naira (oko 400 evra) i pet novih odora, dok je svako oslobođeno dete dobilo deset metara tkanine.

Boko Haram je zauzvrat morao da oslobodi 12 žena i dece pripadnika državnih bezbednosnih snaga, koje su pre samo nekoliko nedelja oteli u Bami. Posle ovakvog uspeha, Boko Haram je odlučio da nastavi sa strategijom kidnapovanja.

Čak je i ofanziva na severu postigla suprotne rezultate. Vanredno stanje je za žene ovog regiona značilo samo manje bezbednosti, jer su islamisti u begu od vladinih vojnika kidnapovali žene iz ovih oblasti, a naročito iz većinski hrišćanskog regiona oko grada Gwoza na severoistoku savezne države Borno.

Ovde je jula 2013. četrnaest pripadnika Boko Harama otelo 19-ogodišnju Hajju. Ona je nakon uspešnog bega opisala svoje zatočeništvo.^[2] Otmičari su je pod pretnjom smrću primorali da pređe na islam, tukli su je, morala je da im kuva i da ih služi. Koristili su je kao mamac kako bi postavili zasedu vojnicima. Hajja je uspela da pobegne, ali desetine drugih žena nisu bile te sreće.

Neželjena posledica akcije nigerijske vlade je i ta da je Boko Haram počeo da uspostavlja bliske kontakte sa džihadističkim organizacijama koje deluju van Nigerije. Vojska gotovo da nije preduzela nikakve korake kako bi prekinula veze između Boko Harama i ćelija al-Quaide. Boko Haram je upravo od ćelija al-Quaide iz Magreba naučio kao se organizuju otmice i na njihov predlog osnovao „komandose za kidnapovanja“.

Bliski kontakti sa ćelijama al-Quaide predstavljaju veliku pretnju za Nigeriju. Ali i oni su posledica jedne naizgled brze pobede nigerijske vlade. Vođa Boko Harama Mohammed Yusuf je 2009. uhapšen i ubijen u policijskom pritvoru.^[3] Ovo „vansudsko pogubljenje“ snimljeno je mobilnim telefonom, a snimak je na internetu videlo nekoliko desetina hiljada ljudi. Video je radikalizovao brojne nigerijske muslimane, učinivši ih pristalicama Boko Harama.

Yusufov naslednik Shekau se ubrzo pokazao daleko uspešnijim vođom. Pod njegovim vođstvom ova sekta razjarenih ideologa, boraca protiv „zapadnih uticaja“ i rasprostranjene korupcije, pretvorila se u brutalni ustanički pokret, koji je do sada ubio 8.000 ljudi, od čega 2.000 samo ove godine.

Promena vođstva je, umesto da oslabi Boko Haram, napravila od njega novu vrstu al-Quaide. Abedlmalek Droukdel, vođa al-Quaide u islamskom Magrebu (AQIM), u julu 2010. je obećao pomoć „u vojnicima, oružju i municiji mudžahedinima u Nigeriji“.^[4] Shekau je u intervjuu nigerijskim novinaru posle ove poruke Droukdela izjavio da je on sada vođa Boko Harama i da je proglasio džihad.

Ovim su se Shekau i Boko Haram konačno priklonili al-Quaidi. Al-Andalus Media Production, medijska ispostava AQIM, 2. oktobra 2010. je objavila izjavu „Imama Abubakar Shekaua“ na džihadističkom sajtu „Shumukh al-Islam“. Bio je to prvi put da je al-Quaida iz Magreba prenela poruku drugog islamističkog lidera. Shekau je u ovoj poruci istakao svoju lojalnost al-Quaidi i njenim ćelijama. Od tog trenutka su AQIM, al-Quaida u Iraku i somalijski al-Shabaab više puta ukazivali na svoje savezništvo sa „mudžahedinima“ iz Nigerije. Al-Shabaab je otišao toliko daleko da je pohvalio otmicu u Chiboku.

Dogoročno je daleko opasnije što Boko Haram prenosi stečeno znanje od al-Quaide na druge grupe u regionu. Postoje snažne indicije da nigerijski džihadisti obučavaju Seleka ustanike iz Centralnoafričke republike, razvijaju svoju mrežu i da će uskoro proširiti svoje akcije i na Kamerun.^[5] Smatra se da su neke od devojčica predali Seleka borcima koji kontrolišu oblast Birao na severu Centralnoafričke republike na granici sa Sudanom.^[6]

Ova ekspanzija se uklapa u „globalnu ideologiju“ i nedavno uspostavljene kontakte sa međunarodnim džihadom. Shekau je 5. maja ove godine izjavio da ne postoje Kamerun, Čad i Sudan: „Nemam domovinu. Imam samo Islamiyyau (carstvo islama).“

Trenutno je za nigerijsku vladu najvažnije pitanje šta će biti sa otetim devojčicama. Čini se da su pregovori najbolje strategija za njihovo oslobađanje, mada i oni nose određeni rizik. Otmica učenica iz Chiboka je metoda kojim se Boko Haram i ranije uspešno služio kako bi taoce razmenio za svoje ljude. Možda bi vlada mogla da plati otkup, ali bi to dovelo u opasnost druge žene na severu Nigerije, jer bi ih onda islamisti verovatno još više kidnapovali. Vojne akcije takođe predstavljaju veliki rizik u koji nigerijska vlada trenutno nema nameru da se upusti. Ona može prosto da čeka ili da u potrazi za devojčicama angažuje lokalne oružane snage (takozvane Joint Civilian Task Forces) koji se već bore protiv Boko Harama i koje bi za svaku oslobođenu devojčicu dobile određenu novčanu nagradu. Ovom taktikom bi se izbeglo značajnije međunarodno učešće, čega se pribojavaju sve zemlje u okruženju.

Drugu mogućnost nudi nacionalni akcioni plan donet 2013. na osnovu rezolucije 1325 saveta bezbednosti UN. Rezolucija garantuje zaštitu žena u zonama sukoba i morala bi odlučnije da se sprovodi. U suprotnom biće sve teže zaustaviti ustanak Boko Harama i zaštititi najugroženiju grupu – žene.

Međutim, još važnije je da nigerijska policija i bezbednosne snage shvate da u sukobu sa islamistima žene ne smeju da postanu objekti. Policija ne može prosto da hapsi žene i decu, bez obzira s kim su u srodstvu. Ukoliko nastave sa tom praksom, moraju biti svesni da se u toj igri Boko Haram daleko bolje snalazi.

Nigerijska vlada mora takođe da shvati da su njene agresivne metode možda uspešne na krati rok, ali se dugoročno mogu pokazati fatalnim. Boko Haram je u međuvremenu postao međunarodni problem. Njihovi borci otimaju žene i nude ih svojim saveznicima u celoj Africi. Oni ne znaju za granice i za milost.

U regionu Borno situacija je još uvek teška, ljudi su i dalje izloženi napadima Boko Harama, čiji su borci u poslednjih nekoliko nedelja ubili 400 ljudi, među kojima i emira od Gwoza, koji je veliki islamski autoritet. Niko više nije siguran na severoistoku zemlje.

Odluka sa pariskog sastanka od 17. maja da se Boko Haramu objavi „totalni rat“, neće promeniti stanje na terenu. Nigerijski predsednik Goodluck Jonathan će pokušati da iskoristi obećanja međunarodne zajednice na predstojećim predsedničkim izborima. Bilo bi bolje da se zapita kakvi bi bili dugoročni efekti intervencije stranih sila.

Možda bi tada Nigerija privukla džihadiste iz Evrope, koji se danas bore u Siriji i Somaliji, dok bi Boko Haram zasnovao nova uporišta u Kamerunu i Čadu. Ključna je dogoročna strategija koja bi sprečila širenje nesigurnosti u svim zemljama u regionu.

Elizabeth Pearson i Jacob Zenn, Le Monde diplomatique, 13.06.2014.

Sa engleskog preveo Niels Kadritzke

Izbor i prevod Miroslav Marković

Peščanik.net, 22.06.2014.