Kako je isceljujuće kad vodeći političari govore istinu. I kako ume da bude onespokojavajuće kad to rade.
Ovaj svet ne ide u dobrom pravcu, rekao je premijer. Istinitiju stvar nije mogao da nam kaže. Ne morate biti pasionirani pratilac vesti niti zagovornik teorija i praksi zavere pa da vas izjedaju crne slutnje. Jeste da otkad postoje pisani tragovi civilizacije – postoje i zapisi o tome da su stvari toliko zakuvane da će sve otići dođavola, ali to ne znači da jednog dana, možda baš jednog od ovih dana, neko neće biti u pravu. I to ne samo zbog situacije u Ukrajini koja nam je geografski i politički najbliža, pa samim tim i najzastupljenija u našim medijima, nego zato što ovaj svet jednostavno nije dobronamerno mesto. On jeste dobro mesto (bolje nismo uspeli ni da zamislimo, a kamoli da otkrijemo negde u svemiru), ali svakako nije dobronamerno. Priroda nije dobronamerna, ne iz zadnjih namera već zato što joj je savršeno svejedno ko će i hoće li iko postojati, a ljudi… Ljudi po prirodi nisu dobronamerni. Nisu po prirodi, ali mogu to postati po sopstvenoj odluci. Ako hoće i oni koji hoće. Ali se od tih koji hoće retko ko odluči da bude u krupnom kapitalu i u politici. A samo se tu planetarno važi da li si dobronameran ili ne.
Možda premijerova pesimistična konstatacija i ne bi bila toliko uznemirujuća da je nije izgovorio tokom susreta sa, kako se to kod nas kaže – „međunarodnom zajednicom“, dakle, dok je bio na izvoru podataka. Donekle smirujuće je zvučalo ono što je sledeće rekao, a to je: da jedino što možemo da uradimo jeste da se trudimo da ovaj naš brod plovi mirno. No, sedativno dejstvo te racionalne rečenice nestaje kad se udubite u situaciju na tom brodu.
Možda premijer sa komandnog mosta vidi drugačije, ali je nama sa donjih paluba prilično teško da zamislimo tu mirnu plovidbu. Jeste da većina putnika frenetično peva „Sve bi seke ljubile mornare“ (oni koji terciraju dodaju: „seke i bate svih uzrasta“) ali među mornarima je mnogo onih koji ne znaju ili samo ne rade svoj posao ili ga pak rade toliko revnosno da, ne da se satiru nego – satiru. Ima i mornara koji su već dobili morsku bolest pa povraćaju po svakome ko nešto zucne, a posebno zabrinjavaju mornari koji toliko žude da se dodvore kapetanu da će prećutati i da voda nadire u potpalublje. Za to vreme, radno sposobni robovi grcaju veslajući od plate do nemila i nedraga.
Da se razumemo, ni mnoge druge posade koje su upravljale ovim brodom nisu bile sposobne i dobronamerne. Kao uostalom ni posade ostalih brodova. Sve posade znaju samo kako se otpočinje svetski rat, ali ne i kako se otpočinje svetski mir. Njega, svetski mir, pominju još samo kandidatkinje na konkursima lepote, pa i one ne zato što ga priželjkuju već zato što priželjkuju poene od žirija.
Ali to ne znači da je putnicima zabranjeno da zamišljaju, a povremeno i zahtevaju drugačiji kurs, drugu posadu, drugog kapetana… (I molim hakere da ovo ne shvate ni lično, ni lokalno nacionalno, ni politički. Nema potrebe da obarate sajt, ja samo, baš kao i premijer, govorim o tome da ovaj svet ne ide u dobrom pravcu, a to neće biti dobro ni po koga od nas. Hvala na razumevanju i ne zamerite ako štogod nije bilo po ukusu.)
Peščanik.net, 01.09.2014.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Sve luđe sam - 11/11/2024
- Nasumično ubistvo sa predumišljajem - 04/11/2024
- Predstavdžijka - 28/10/2024