Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Već je konstatovano da Strategija za Zapadni Balkan u prilično oštrom tonu govori o zemljama kandidatima – napominje se da one „imaju jasne elemente zarobljene države“ i da bi trebalo da „značajno ojačaju vladavinu prava“. Ana Brnabić je imala tu nesreću da Strategiju komentariše pred Johanesom Hanom, pa nije mogla da u naprednjačkom stilu odbaci sve što joj se ne dopada. Niko je nije pitao za zarobljenu državu, ali od vladavine prava nije mogla pobeći, pa je, kako prenose mediji, izgovorila rečenicu koja zavređuje da bude uklesana u mermer: Postoje kašnjenja u reformama u vezi sa vladavinom prava, ali je za Srbiju važniji kvalitet nego brzina.

U Srbiji u kojoj maskirane osobe lišavaju slobode prolaznike, ruše zgrade, a policija ne izlazi na poziv jer bi je mogla udariti struja; u kojoj se stranački aktivisti biraju na čelna mesta nezavisnih institucija; u kojoj je parlament pretvoren u farsu; u kojoj se propisi prilagođavaju privilegovanim investitorima – Ana Brnabić je vladavinu prava protumačila kao pitanje „reformi u vezi sa vladavinom prava“. Tačnije, izmena Ustava kako bi se omogućila veća nezavisnost sudija i tužilaca. O tome kako je država Srbija tu nezavisnost zamislila, odnosno kako je smišljen novi mehanizam političke kontrole sudija i tužilaca, već je bilo dosta reči.

Zadržimo se samo na ciničnoj konstataciji da reforma kasni, ali samo što nije, i kako ćemo zahvaljujući kašnjenju dobiti kvalitetniju, bolju, najbolju vladavinu prava u svojoj modernoj istoriji.

Igrom slučaja, Ana Brnabić je ovo izgovorila baš na godišnjicu slične izjave koju je dao ministar u njenoj vladi Goran Knežević.

Ministar privrede je 31. januara 2017. najavio objavljivanje prvih konkursa za direktore 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. I prethodnih godina su raspisivani konkursi od kojih većina do tada, a ni do danas, nije okončana. Najavu o raspisivanju Knežević je dao tridesetak dana pre isteka roka (od 12 meseci) da se konkursi okončaju. Najavio je da će direktori biti izabrani za mesec, mesec i po, pa će rok (4. mart 2017) možda biti prekoračen, ali „to nije značajno: važno je da dobro uradimo te konkurse“.

Prošlo je 376 dana od njegove najave i 340 od isteka roka. U međuvremenu su izabrana 4 direktora i postavljeno je 6 novih vršilaca dužnosti. Neki direktori su vršioci dužnosti po 5-6 godina. Zakon dozvoljava 12 meseci.

Vladavina prava, to je ono kad se zakoni poštuju.

Ali bolje da ne žurimo i da ih „ispoštujemo“ kvalitetnije. Pa makar za dve, dve i po godine.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 12.02.2018.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Author: Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).