Evropska unija je obnovila poverenje u male balkanske zemlje, koje već 15 godina izbegavaju evropske uslove, standarde i pravila za bolji život građana. Naime, EU je još 2003. godine na samitu u Solunu prvi put ukazala na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Ista poruka je ponovljena juče u Strazburu. Posebno je istaknuto da Srbija i Crna Gora, kao lideri evropskih integracija u regionu, imaju šansu da završe proces pristupanja Uniji do 2025. godine. Ostali mogu da ih stignu ako se baš potrude.
Srbija i Crna Gora su 2005. položile prvi ispit kod Evropske unije. Tada je zaključeno da su dve države, tada delovi nefunkcionalne državne zajednice, spremne za pristupne pregovore budući da su politički i ekonomski napredovale posle pada Miloševićevog režima. Međutim, Evropska komisija je tada tražila praktičnu primenu vladavine prava, odnosno da države reše slučajeve ratnih zločina; revidiraju svoje ustave i izvrše jasnu podelu između zakonodavne i izvršne vlasti; reformišu pravosuđe, policiju i bezbednosne službe; ostvare opipljive rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije. Takođe, Komisija je stidljivo napomenula da je sloboda medija u obe zemlje ograničena. Krajem 2005. počeli su pregovori sa Unijom.
Momenat „tvoje lice zvuči poznato“ odigrava se 13 godina potom u Strazburu. Evropska komisija je usvojila strategiju proširenja Evropske unije, kojom je potvrđena evropska budućnost Zapadnog Balkana kao „geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima“. Zapadni Balkan je vraćen na dnevni red Evropske unije. Bilo je i vreme, jer se činilo da su nas zaboravili. Ipak, veliki „poraz“ za zemlje Zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju i Crnu Goru, jesu poruke koje su evropski zvaničnici poslali liderima u regionu. Oni zahtevaju da se posle više od 10 godina reformi opet bavimo elementarnim stvarima kao što su vladavina prava, jake institucije i pomirenje u regionu. Sve u svemu, stiče se utisak da su naši lideri propuštenih prilika dobili novu šansu.
Vladavina prava je u prvom planu nastavka politike proširenja Evropske komisije, koja od zemalja Zapadnog Balkana zahteva uverljive napore, reforme i rezultate. U prevodu, nema više zezanja, što je i razumljivo. Evropska unija planira da do 2020. potroši skoro 3 milijarde evra kako bi unapredila rezultate reformi u zemljama Zapadnog Balkana. Unija je najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana sa preko 70 odsto ukupne trgovinske razmene u regionu. Zato i ne čudi što se od Zapadnog Balkana očekuju: nezavisno sudstvo i bolji rad pravosuđa; konkretni rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što znači što manje šumova u saradnji policije i tužilaca, a što više sudskih epiloga; pametno i transparentno trošenje novca poreskih obveznika; poštovanje ljudskih prava i jačanje demokratskih institucija; reforma javne uprave i saradnja sa civilnim društvom.
Značajna razlika u odnosu na period od pre 10 godina, a koja ukazuje da je Evropska unija sada mnogo ozbiljnija u svojim zahtevima, je u tome da se prvi put ističe da zemlje Zapadnog Balkana nedvosmisleno pokazuju elemente „zarobljene države“. To znači da u regionu postoje interesi izvan države koji ukidaju zakone, politike i propise radi zadovoljavanja svojih, mahom finansijskih interesa, kroz koruptivne radnje javnih funkcionera i političara. Fenomen zarobljene države je prepoznat kao najdestruktivniji problem koji u potpunosti prekida procese demokratizacije u datom društvu. Mafija, organizovane kriminalne i interesne grupe su jače od izabranih predstavnika vlasti i oblikuju zakone po svojoj želji i u svome interesu. U takvom okruženju, upravljanje državom je loše, vlast je netransparentna, javni interes ne postoji, a reforme su blokirane. Cveta politička korupcija.
Značaj strategije proširenja Unije u takvom okruženju je višestruk. Očito je da Evropska unija želi Zapadni Balkan u svojoj kući, jer ga smatra delom Evrope. Prvi put Unija, a ne domaći političari, predviđa mogući datum pristupanja ako se reforme zaista sprovedu i ne ostanu prazno slovo na papiru. Zadatak lidera regiona je da od zemalja Zapadnog Balkana naprave funkcionalne demokratije. Zbog toga je važno da nosioci vlasti u Srbiji zaista pokažu da žele nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, uređen sektor bezbednosti, slobodne medije i jake institucije. Građanima nije potrebna još jedna propuštena prilika ili imitacija kao u emisiji „Tvoje lice zvuči poznato“. Ume da bude mnogo loše.
Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Peščanik.net, 07.02.2018.